Zašto i posle 59 godina ne znamo sve o Kenedijevom ubistvu: Šta kriju FBI i CIA i ostale teorije zavere? (VIDEO)

Prošlo je već 59 godina od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija u Dalasu, a iako se radi o događaju koji je uticaj na tok istorije, brojni vladini dokumenti su i dalje nedostupni javnosti.

Više od 14.000 klasifikovanih dokumenata o likvidaciji predsednika je i dalje pod ključem, u potpunosti ili delimično, u Nacionalnom arhivu.

Upravo zbog toga nije ni čudo što se i dan-danas raspredaju mnoge teorije zavere o ovom događaju.

Novoobjavljene interne prepiske između Nacionalnog arhiva i Uprave za evidenciju oktrivaju da je zbog dokumenata proteklih godina izbio pravi birokratski rat, zbog čega se Arhiv sukobio sa CIA, FBI i drugim agencijama koje su podatke želele da i dalje čuvaju u tajnosti.

Profimedia

Birokratski rat

Arhiv je više puta pokušavao da privoli agencije da se povinuju Zakonu o transparentnosti iz 1992. godine po kome bi trebalo deklasifikovati veći broj dokumenata. Bivši predsednik Donald Tramp je 2017. ipak stao na stranu CIA i FBI, a prošle godine je predsednik Džo Bajden naložio još jednu reviziju dokumenata kako bi bili dostupni javnosti ovog decembra. Zvaničnici koji učestvuju u deklasifikaciji kažu da su optimistični i da bi veći deo dokumenata trebalo zaista da bude pušten u javnost narednog meseca.

Agencije su proteklih decenija javnosti nudile samo štura objašnjenja zbog čega ne žele objavljivanje podataka, obično se pozivajući na pitanja nacionalne bezbednosti i spoljne politike.

Kako prenosi Politiko, CIA i FBI su se trudili da zadrže dokumente tajnim jer sadrže imena i lične podatke obaveštajnih doušnika koji su i dalje živi, a koji su bili aktivni 60-ih i 70-ih. Veruje se da bi bili u riziku od zastrašivanja, pa i nasilja ukoliko bi se obelodanili njihovi identiteti. Većina tih izvora su stranci koji ne žive u SAD što znači da bi američka vlada imala teškoća u pokušaju da ih zaštiti od potencijalnih pretnji. CIA takođe nije želela da otkrije lokacije svojih štabova i sigurnih kuća u inostranstvu, uključujući i nekoliko koje se aktivno koriste od Kenedijeve smrti 1963. godine.

AP Photo/Jon Elswick, File

Iako se većina poverljivih informacija samo indirektno odnosi na atentat, pojedine ipak dolaze direktno iz dosijea FBI o predsednikovom ubistvu. Pod tim se podrazumevaju i važni dosijei o ubici Li Harvi Osvaldu, kao i Džeku Rubiju koji je dva dana nakon Kenedijevog ubistva ubio Osvalda.  

Posebno su se FBI i Uprava za suzbijanje droge (DEA) borile da zaštite identitete doušnika u istragama organizovanog kriminala što bi moglo da inspiriše teoretičare koji smatraju da je mafija stajala iza Kenedijevog ubistva.

Istina, veliki deo dokumenata koji FBI drži i dalje u tajnosti odnosi se na istrage organizovanog kriminala. Od skoro 7.500 dokumenata, 6.000 se odnosilo na članove kriminalnih organizacija ili mafijačkog klana Koza Nostre.

DEA je zatražila da se zacrne imena 6 doušnika koji se pominju u dosijeima, povezanim sa atentatom, o istragama kriminala.

Profimedia

Zakon iz 1992. godine je usvojen u nadi da će se kontrolisati navala teorija zavera o ubistvu nakon što je snimljen poznati film Olivera Stouna "JFK" u kome se sugeriše da je predsednik ubijen u nekoj vrsti državnog udara u korist njegovog naslednika Lindona Džonsona. Brojne ankete, rađene od kasnih 60-ih, pokazuju da većina Amerikanaca veruje da je postojala zavera da se ubije Kenedi i da Osvald nije delovao sam.

Zbog donošenja zakona, milioni dokumenata su završili u javnosti, međutim, nisu ponudili konkretan zaključak da je postojala bilo kakva zavera. Ono što je otkriveno, sa druge strane, jeste koliko su dokaza FBI i CIA sakrile od Vorenove komisije, posebnog tela koje je Bela kuća oformila. Komisija je 1964. utvrdila da je Osvald zaista delovao sam.

Profimedia

Pojedini deklasifikovani dokumenti su otkrili da je meksička ispostava CIA prećutala da je "agresivno nadzirala" Osvalda tokom njegovog misterioznog puta u Meksiko Siti, samo nekoliko nedelja pre atentata, uključujući i to da se hvalio kakve namere ima.

Dokumenti pokazuju da je CIA mogla da reaguje ranije i tako spreči napad na Kenedija.

U koju od 5 teorija zavere vi verujete?

Zvanična istraga imenovala je Lija Harvija Osvalda kao jedinog atentatora, navodeći da je snajper iz kojeg je pucano nabavio preko poštanske pošiljke pod lažnim imenom, kao i da je delovao sam. Njega je pre suđenja, dva dana posle atentata, dok je premeštan iz jednog zatvora u drugi, ubio Džek Rubi, imigrant iz Poljske, koji je navodno želeo da kazni ubicu predsednika.

Nakon toga počele su da se razvijaju brojne teorije zavere. Najveći broj ljudi veruje u jednu od pet teorija zavere.

1) Iza ubistva Kenedija stoji Sovjetski Savez, koji je u to vreme vodio Hladni rat sa SAD. Zagovornici ove teorije smatraju da je vođa SSSR-a Nikita Hruščov bio osramoćen zato što je morao da odstupi nakon kubanske raketne krize, pa je naredio Kenedijevo ubistvo, kao i da je Osvald bio povezan sa SSSR-om, pošto je dva puta posetio Sovjetski Savez sa suprugom Marinom, koja je imala rusko poreklo. 

Profimedia

2) Prema drugoj teoriji, u sve je umešana Centralna obaveštajna agencija (CIA), koja je zajedno s mafijaškim porodicama planirala atentat na predsednika Kube Fidela Kastra. Kriminalna grupa je imala unosne poslove na Kubi pre Kastrove komunističke revolucije, a Kenedi im je zasmetao zbog neuspešne invazije u Zalivu svinja, koja je osujetila namere mafije da američki organizovani kriminal ponovo zaživi na Kubu. Zavereničkoj grupi posebno je smetao Kenedijev brat, glavni državni tužilac Robert Kenedi, pa su se nadali da će on izgubiti uticaj ako predsednik bude ubijen.

3) I u trećoj verziji CIA je jedan od glavnih aktera. Prema njoj, ona je kontaktirala kriminalnu grupu u vezi sa ubistvom Kastra, pa je tražila od mafije da ubije i Kenedija. Osim toga, postoji i teorija da su ubistvo Kenedija naručili Kubanci koji su bili protiv Kastra, a mnogi zagovornici ove teorije tvrde da je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu koji je imao veze s mafijom i koji je ubio Osvalda dva dana pošto je uhapšen, zapravo krivac i za Kenedijevu smrt.

Profimedia

4) Prema četvrtoj teoriji, pošto se pričalo da su američki agenti više puta pokušavali da ubiju Kastra, lider Kube je odlučio da izravna račune, pa je pokušao da ubije Kenedija. Predsednik SAD Lindon Džonson, koji je nasledio Kenedija na predsedničkoj funkciji, bio je najvatreniji zagovornik ove teorije. Kastro je, međutim, 1977. rekao da je to „potpuna glupost“.

5) Pojedini veruju da iza Kenedijevog ubistva stoji Lindon Džonson, jer je on od atentata imao najviše koristi. Prema ovoj teoriji, u zaveri su mu pomogli agenti CIA i bogati tajkuni koji su smatrali da će ostvariti veći profit ako on dođe na vlast.

Prema drugoj verziji iste teorije, Džonsonu je pomagao još jedan budući predsednik SAD, Džordž Buš, koji je slučajno bio u Dalasu na dan ubistva.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi