Svedoci najintrigantnijeg ubistva: Neli je poslednja razgovarala sa Kenedijem, a ko je poželeo da se nikad nije rodio?! (VIDEO)

Predsednik Džon F. Kenedi stigao je na "Love Field" u Dalasu preko "Air Force One" 22. novembra 1963. godine, nakon zaustavljanja u San Antoniju i Fort Vortu u državi Teksas.

Hiljade ljudi sa oduševljenjem je posmatralo kako se povorka automobila sa njegovim vozilom probija kroz grad. 

Predsednikova kolona vozila tog dana se sastojala od više vozila, uključujući glavni, predsednikovu limuzinu, predsednikov prateći automobil, vozilo potpredsednika, potpredsednikov prateći automobil, motocikle i nekoliko vozila u kojima su bili političari iz Teksasa, zaposleni u Beloj kući i predstavnici štampe.

Profimedia

Takođe, tu su bili i brojni agenti tajne službe i lokalni i državni organi za sprovođenje zakona.

Raspoloženje koje je bilo na zavidnom nivou tog dana se pretvorilo u veliku tugu kada je Kenedi upucan, a povorka automobila krenula ka obližnjoj bolnici Parkland. Međutim, lekari nisu mogli da ga spasu, a Kenedija je bolničko osoblje proglasilo mrtvim u 13 časova 22. novembra.

Predstavljamo vam 10 "nesvesnih svedoka" ubistva Džona Kenedija:

1. Guverner Džon Konali

Guverner Džon Konali radio je kao koordinator za tadašnjeg kandidata u Kongresu Lindona Džonsona dok je bio na koledžu. Nakon Džonsonove pobede, Konali je nekoliko godina radio u Džonsonovoj kancelariji u Vašingtonu, Okrugu Kolumbija, a zatim se pridružio pomorskoj rezervi tokom Drugog svetskog rata. Počeo je kao pomorski zastavnik, da bi na kraju postao poručnik i primio nekoliko vojnih počasti za svoju službu. Posle rata Konali je nakratko radio sa advokatskom kancelarijom i na kraju je nastavio da sarađuje sa Džonsonom, nadgledajući njegove uspešne trke za Kongres SAD i Senat SAD u godinama koje su prethodile Kenedijevom predsednikovanju. Konali je nakratko bio i Kenedijev sekretar mornarice pre nego što je 1962. izabran za guvernera Teksasa.

Konali je 22. novembra 1963. bio u predsednikovoj limuzini i pogođen je, zadobio je povrede leđa, grudi, zgloba i butine. Preživeo je rane i nastavio da služi još šest godina kao guverner Teksasa. Tokom kratkog predaha od politike ponovo se bavio advokaturom, ali je kasnije opet ušao u politiku, savetujući Ričarda Niksona o raznim pitanjima i bezuspešno se kandidujući za predsednika.

2. Neli Konali

Neli Konali je težila da postane glumica, a ne supruga političara, kada se kasnih 1930-ih upisala na koledž.

Međutim, njeni planovi su se promenili kada je upoznala Džona Konalija. Dok se vozila u predsedničkoj limuzini tog sunčanog novembarskog dana, Neli je primetila obožavanje koje je izbijalo iz gomile, koja je klicala predsedniku Kenediju: "Ne možete reći da vas Dalas ne voli.“

Nekoliko trenutaka kasnije odjeknuli su fatalni pucnji. Ispostavilo se da je ona poslednja razgovarala sa Kenedijem. Kada nije podržavala profesionalne i političke napore svog muža, Neli se brinula o njihovih petoro dece, borila se protiv raka dojke i prikupljala sredstva za razne dobrotvorne organizacije. Njihov brak trajao je više od 50 godina i završio se njegovom smrću.

3. Džesi Kari

Džesi Kari je bio šef policije Dalasa skoro četiri godine kada je predsednik Kenedi stigao u grad 22. novembra 1963. Vozio se u glavnom automobilu povorke, neobeleženom policijskom vozilu Dalasa koje je trebalo da uoči probleme i spreči ih pre nego što eskaliraju. Kao što je protokol zahtevao, glavni automobil je ostao između četiri i pet dužina automobila ispred limuzine koja je prevozila Kenedija - na udaljenosti između 21 i 26 metara. 

Bez obzira na to što je Kari bio pohvaljen kada je istraga atentata dovela do brzog hapšenja osumnjičenog strelca Lija Harvija Osvalda, kritike su krenule samo nekoliko dana kasnije kada je Osvald ubijen na televiziji uživo dok je bio transportovan u drugi zatvor.

Kako se tvrdilo, Kari je bio protiv takve šetnje javnih prestupnika, ali je popustio pred zahtevima drugih gradskih čelnika. Penzionisan se nakon 30 godina službe, otprilike tri godine nakon atentata.

4. Bil Deker

Bil Deker je prvi put izabran za šerifa okruga Dalas kasnih 1940-ih i nikada nije imao protivnika tokom više od 20 godina koliko je bio na toj funkciji. U godinama koje su prethodile 23. novembru 1963. čovek koga su jednom zvali "najpoznatiji zakonodavac“ koji je ikada služio u Dalasu navodno je pomogao u pronalaženju pljačkaša banaka poznatih kao Boni i Klajd, radio je sa svojim kolegama u Oklahomi kako bi organizovao povratak žene optužene za ubistvo svog muža, suspendovao je petoro zaposlenih nakon što je muškarac greškom pušten iz zatvora i otpustilo dvojicu dugogodišnjih teksaških advokata.

Međutim, Deker nije bio samo čovek koji je rešavao zločine, nego je i pomogao da se šerifovo odeljenje prilagodi modernom dobu.

Deker je nalazio u glavnom automobilu tokom zlosretnog putovanja predsednika Kenedija kroz Dalas. Samo 60 sekundi nakon što je pucnjava izbila (12.30), Deker je započeo istragu koja je dovela do hapšenja Lija Harvija Osvalda posle manje od dva sata nakon pucnjave.

5. Bil Grir

Da je Bil Grir, rodom iz Severne Irske, sledio profesionalni put koji su izabrali njegovi stariji rođaci, možda bi postao farmer. Umesto toga, emigrirao je u SAD, služio u mornarici tokom Drugog svetskog rata i na kraju našao zaposlenje u tajnoj službi. Pratio je predsednika Kenedija na mnogim putovanjima, uključujući lokacije od Kolumbije i do Njujorka.

Grir je vozio modifikovani linkoln kabriolet iz 1961. koji je tog kobnog dana prevozio Kenedija kroz Dalas. Pošto je na trenutak usporio nakon ispaljenih hitaca, pojurio je u bolnicu Parkland. Otprilike 20 godina nakon atentata i dugo pošto se povukao iz tajne službe, Grir je prekinuo dugogodišnju tišinu i razgovarao je sa medijima. Pritom je govorio o tome kako su ga tragični događaji u Dalasu proganjali godinama i možda bili zaslužni za neke njegove zdravstvene probleme.

6. Samuel Kini

Samuel Kini je bio vozač pratećeg automobila tajne službe "Kraljica Meri". Na dan kada je ubijen Džon Kenedi bilo je osam agenata tajne službe u kabrioletu ili oko njega, a on se nalazio direktno iza automobila predsednika.

Ovi agenti Tajne službe bili su zaduženi za isti zadatak koji su uvek obavljali u ovim slučajevima: posmatrali su predmete koji su izbačeni iz gomile ili druge sumnjive radnje onih koji su bili okupljeni.

Zbog promene planova, Kini je vozio prateći auto i sećao se da je video kako je Kenedi upucan, a zatim je uključio sirene i ubrzao.

Kini je tvrdio da je jedini način na koji je Tajna služba mogla da natera Džeki Kenedi da pusti svog muža bilo da joj obećaju da će "pokriti Kenedijevu glavu tako da niko ne vidi." 

Kini je započeo svoju karijeru u policiji kao policajac u Vašingtonu, Okrugu Kolumbija, pet godina nakon atentata, i sa ukupno 18 godina zaposlenja u tajnoj službi, gde je obavljao zadatke za još tri predsednika, otišao je u penziju.

7. Vinston Loson

Vinston Loson je služio vojsku pre nego što se pridružio tajnoj službi. Pomogao je u planiranju većine detalja sudbonosnog putovanja predsednika Kenedija u Dalas, obavljajući zadatke kao što su provera potencijalnih pretnji, određivanje lokacije predsednikovog ručka (na primer, kako doći do tamo) i koordinisanje obezbeđenja kolone i ručka.

Loson je bio u glavnom automobilu povorke kada je Kenedi ubijen. Iako su Losonove profesionalne veštine bile zadivljujuće, često je bio prožet krivicom zbog događaja po kom je bio najpoznatiji. Ponekad je "želeo da se nikada nije rodio“.

Penzionisao se iz Tajne službe 1981, nakon 22 godine službe koja mu je omogućila da radi sa drugim predsednicima i potpredsednicima.

8. Ken O'Donel

Ken O'Donel je bio član vazduhoplovstva pre nego što je postao član užeg kruga braće Kenedi. Tokom obavljanja dužnosti zarobio ga je neprijatelj, ali je on uspeo da pobegne. Po povratku u Sjedinjene Države otišao je na Univerzitet Harvard, gde se sprijateljio sa svojim fudbalskim saigračem Robertom F. Kenedijem.

Ovo prijateljstvo podstaklo je O'Donelov konačni rad na senatorskim kampanjama Džona Kenedija 1952. i 1958, predsedničkoj kampanji 1960. godine, a zatim i na dvostrukoj dužnosti njegovog sekretara i specijalnog pomoćnika. Sunčano vreme u Dalasu tog jesenjeg dana navelo je O'Donela i druge da uklonite poklopac za Kenedijev obilazak grada automobilom.

Ovo je dovelo do nekih nagađanja da, da je vreme bilo turobno, a krov automobila nije bio spušten, Kenedijeve rane možda ne bi bile tako teške. Kada je Kenedi ubijen, O'Donel je bio u pratećem automobilu u kojem je bilo osam agenata Tajne službe. Nakon što je predsednik proglašen mrtvim, O'Donel je saopštio vest potpredsedniku, tada već predsedniku Lindonu B. Džonsonu i savetovao ga da ode nazad u Vašington, što je Džonson ispoštovao.

O’Donel je bio manje uspešan u ubeđivanju Džeki Kenedi da napusti tu oblast nakon smrti njenog muža i da se sa "Air Force One" vrati u glavni grad nacije pre nego što su lokalni zvaničnici mogli da intervenišu. O’Donel je dve godine služila u administraciji Džonsona. Nakon što se povukao iz Bele kuće, bio je predsednik istoimene kompanije, neuspešno se kandidovao za guvernera Masačusetsa i koordinisao još nekoliko predsedničkih i gubernatorskih kampanja.

9. Dejv Pauers

Dejv Pauers je služio u vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata. Godinu dana nakon završetka rata, dok je čuvao decu svoje sestre, Džon Kenedi je zamolio Pauersa da mu pomogne u njegovoj prvoj kampanji za Kongres. Pauvers je prihvatio i bio je angažovan u svakoj Džonovoj političkoj kampanji nakon toga. Kada je Kenedi postao predsednik, imenovao je Pauersa za svog specijalnog pomoćnika.

Ponekad je Pauers na sastancima menjao Kenedija, kao što je sastanak sa 4H klubom u Južnoj Karolini i fudbalskim timom iz Masačusetsa koji je došao u Belu kuću. Pauers je 22. novembra 1963. bio u automobilu u kojem je bio O'Donel sa ostalim agentima Tajne službe. Nakon atentata, a na zahtev Roberta F. Kenedija, Pauers je preduzeo prve korake u stvaranju onoga što je sada Predsednička biblioteka i muzej Džona F. Kenedija. Takođe je bio njegov prvi kustos i bio je aktivno uključen u svetske napore da se prikupe sredstva za to.

10. Forest Sorels

Forest Sorels je započeo svoju karijeru u tajnoj službi kao službenik. Godinama kasnije, nakon što je nadgledao nekoliko predsedničkih putovanja u Dalas i okolni region, imenovan je za direktora kancelarije agencije u Dalasu.

U tom svojstvu Sorels je radio u tandemu sa drugima na koordinaciji putanje predsednika Kenedija tokom kobnog novembarskog putovanja. Sorels nije imao zloslutna osećanja kada su on i drugi putnici u glavnom automobilu prošli pored teksaškog skladišta školskih knjiga nekoliko trenutaka pre nego što se začula pucnjava.

Nakon ispaljenih hitaca, pomislio je da su hici došli iz suprotnog pravca, a ne iz pravca skladišta. Otprilike pola sata nakon što je kolona stigla u bolnicu Parkland, vrativši se na mesto atentata, čuo je policijske izveštaje na radiju koji ukazuju na to da su pucnji došli iz skladišta. Tako je krenuo u tom pravcu. Pre nego što je uspeo da razgovara sa mnogim ljudima na toj lokaciji, reporter ga je upoznao sa Abrahamom Zapruderom, proizvođačem odeće koji je snimio atentat. Nakon što je Sorels preduzeo korake da se obezbedi da Zapruderov film bude sačuvan, saznao je za Osvaldovo hapšenje i krenuo u policijsku stanicu da sazna šta može od njega i o njemu.

Sorels je veći deo narednih dana proveo u policijskoj upravi Dalasa, delujući kao veza između vlasti u Vašingtonu i Teksasu. Čak je ispitivao Džeka Rubija nakon što je upucao i ubio Osvalda. Sorels se povukao iz Tajne službe 1969. nakon skoro pola veka rada za agenciju.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi