Amerika konačno objavila tajna dokumenta o Kenediju: Šta se u njima krije i šta je CIA pokušavala godinama da sakrije
Slučaj koji i decenijama kasnije pobuđuje veliku pažnju javnosti
Administracija američkog lidera Džoa Bajdena ove nedelje je objavila dugoočekivane strogo poverljive dokumente o ubistvu predsednika Džona Kenedija 1963. godine. U pitanju je 1491 dokument koji se može ovde pročitati.
Pojedini istoričari, ali i teoretičari zavere se nadaju da će to baciti novo svetlo na sve okolnosti atentata koji i danas pobuđuje veliku pažnju.
Objavljivanje dokumenata, kako prenosi CNN, produžiće debate između američkih vlasti i istražitelja Kenedijevog ubistva koji smatraju da su CIA, FBI i druge bezbednosne agencije kontinuirano blokirale njihovo obelodanjivanje.
Desetine hiljada zapisa povezanih sa atentatom, koje je sakupio kongresni odbor za reviziju, ustanovljen 1992. godine, ostali su izmenjeni ili potpuno nedostupni.
Pročitajte još:
Profimedia
Međutim, broj objavljenih dokumenata je ipak mali.
Dugogodišnji istraživači slučaja smatraju da se neće otkriti ništa što bi izmenilo sliku javnosti o ovom događaju, a istoričari su uvereni da tako nešto ni ne postoji.
Ipak, za mnoge zakonodavce i zagovornike transparentnosti objavljivanje dokumenata je način vraćanja poverenja u Vladu. Ankete već godinama pokazuju da većina Amerikanaca ne veruje u izveštaje Vorenove komisije koja je utvrdila da je Kenedija ubio Li Harvi Osvald - koji je delovao sam.
- Baš zato što im je trebalo toliko dugo da objave zapise, šta god da se desi, niko neće poverovati da je to tako - rekao je jedan zvaničnik, prenosi CNN.
Bajden je u oktobru odložio obelodanjivanje dokumenata kako bi "zaštitio vojnu odbranu i obaveštajne operacije". Postavio je dva roka - 15. decembar za objavljivanje dokumenata za koje bezbednosne agencije nisu predložile da moraju da budu nedostupni javnosti i 15. decembar 2022. godine za objavljivanje preostalih zapisa koji će u međuvremenu proći strogu bezbednosnu procenu.
Zagovornici transparentnosti smatraju da je ovo ipak važan korak.
Službe koje žele i dalje da zadrže određene dokumente i posle 15. decembra 2022. godine moraju da pruže Beloj kući objašnjenja i razloge za takve poteze. Ipak, spisak razloga bi takođe trebalo da bude objavljen sa preostalim dokumentima sledeće godine.
Koji su razlozi za prikrivanje dokumenata?
Ima i onih su koji su krajnje nezadovoljni. Advokat i istraživač Kenedijevog ubistva, Lari Šnapf, najavio je da će tužiti Bajdena zbog neobjavljivanja dokumenata u potpunosti.
- Tražićemo da sud naloži predsedniku da obelodani preostala dokumenta ili da predoči koja specifična pretnja postoji da se to ne uradi i kako je ta navodna pretnja važnija od jakog nacionalnog interesa - naveo je Šnapf dodavši da su zapisi morali da budu objavljeni još u oktobru 2017. godine.
Pošto dosta dokumenata sadrži i informacije o tajnim operacijama tokom Hladnog rata, teoretski postoje razlozi zbog čega se želi da se one i zadrže u tajnosti, rekao je istoričar CIA Dejvid Pries.
Kako je naveo, "malo je verovatno, ali i moguće", da je određeni izvor CIA iz tog doba i dalje živ i da postoji opasnost da se on identifikuje.
Profimedia
- Možda postoji izvor koji je i dalje na funkciji ili povezan sa nekim što bi moglo da ugrozi današnje obaveštajne veze. Morate da balansirate između toga i važnosti koja ova tema ima za istoriju i javnost - kazao je.
Kongres je 1992. godine doneo poseban zakon nakon što je film Olivera Stouna "JFK" izazvao pravu buru u javnosti.
Zakon predviđa da svi zapisi povezani sa atentatom treba da budu javno otkriveni do oktobra 2017. godine, ali su predsednici Tramp i Bajden dozvoljavali odlaganja po savetu FBI, CIA i drugih službi. Za vreme mandata Donalda Trampa obelodanjeno su desetine hiljada dokumenata, ali je većina uključivala makar neke redakcije.
Do sada je objavljeno više od 90 odsto dokumenata - 15.834 sadrže redakcije, a 520 se i dalje drže u potpunoj tajnosti. Kako je naveo Nacionalni arhiv, većinu dokumenata čine poreski zapisi, uključujući i Osvaldove poreske prijave.
Filip Šenon, nekadašnji dopisnik Njujork tajmsa iz inostranstva, u autorskom tekstu za Politiko postavio je pitanje zašto Bajden i dalje krije dokumenta o Kenedijevom ubistvu.
Kako je naveo, čini se da je objavljivanje dokumenata koji su dugo bili u tajnosti pobeda za transparentnost, ali to je samo privid.
Profimedia
CIA, FBI i druge agencije su saopštile da dokumenti mogu da otkriju tajne državne bezbednosti koje su, posle 58 godina od ubistva, i dalje osetljive da bi se našla u javnosti.
Bajden je u oktobru najavio da ponovo pokreće proces deklasifikacije i objavljivanja sledeći zakon iz 1992. godine.
Međutim, smatra Šenon, najava je sadržala i priznanje koje bi trebalo da zabrine bilo koga ko istinski veruje u transparentnost. Bajden je prvi predsednik koji se približio onome što su cinični teoretičari zavere dugo pretpostavljali - da postoje dokumenta o atentatu koja nikada neće ugledati svetlost dana, makar ne dok je živ bilo ko ko se seća događaja iz Dalasa 22. novembra 1963. godine.
- Ja sam jedan od istraživača koji su dugo pozivali na obelodanjivanje dokumenata o Kenediju, ne samo zbog transparentnosti. Dok god ih vlast bude krila, to će samo produbiti ideje kojima se rukovode teoretičari zavera. Zašto bi inače, pitaju se teoretičari, američka vlada osećala potrebu da se sakriju od javnosti važne informacije o događaju koji predstavlja prekretnicu u američkoj istoriji. Kako vreme protiče, ova tajnost može da pokrene još opasnije pokrete - smatra Šenon.
Šta je CIA krila decenijama?
Novinar dalje navodi da su CIA i FBI krile vitalne informacije od Vorenove komisije kako bi umanjili obim njihovog nadgledanja Li Harva Osvalda. Obe agencije su znale da je u jesen 1963. godine Osvald putovao u Meksiko Siti, samo nekoliko nedelja pre atentata, i da se tamo navodno sastao sa kubanskim i ruskim špijunima, uključujući KGB-ovog stručnjaka za likvidacije.
Dokument FBI iz 1964. sugeriše da je Osvald u Meksiku otvoreno govorio o planovima da se ubije Kenedi. Jedan deo dokumenata, koji su i dalje nedostupni javnosti, odnosi se na fajlove osoblja CIA iz njihovog štaba u Meksiku, početkom 60-ih, što je intrigantno, piše Šenon. To bi moglo da ukaže da su špijuni CIA, stacionirani u Meksiku, znali nešto u vreme Kenedijevog ubistva što je bilo tako eksplozivno, sramotno ili inkriminišuće da je CIA odlučila da to drži u tajnosti skoro 60 godina.
Dokumenti deklasifikovani 90-ih pokazuju da je CIA takođe propustila da obavesti Vorenovu komisiju o velikim naporima, u vreme Kenedijevog mandata, da se ubije kubanski vođa Fidel Kastro.
Profimedia
Godinama kasnije, istražitelji komisije su bili zaprepašćeni otkrićem tih planova jer je to moglo da odvuče istragu u drugom pravcu. Zvaničnici FBI i CIA su decenijama kasnije priznali da njihove agencije nisu u potpunosti sarađivale tokom istrage.
Zapravo, istoričar CIA Dejvid Robardž je 2013. godine otkrio da je agencija prikrila ono što je znala o Osvaldu. Kako je tada navedeno, nekadašnji direktor CIA, Džon Mekon, bio je mozak operacije prikrivanja podataka kako bi se Vorenova komisija fokusirala na ono što je CIA tada smatrala "najboljom istinom" - da je Osvald, iz još neutvrđenih motiva, delovao sam. Najbitniji detalj koji je Mekon prećutao je želja CIA da se ubije Kastro zbog čega su bili u dosluhu i sa mafijom. Bez tih značajnih podataka, Komisija nije uopšte mogla da postavi pitanje da li je Osvald imao saučesnike na Kubi ili u nekoj drugoj zemlji koja je možda želela da se osveti zbog zavere za ubistvo Kastra.
Kako ističe Šenon, iako glavni zaključci (da je Osvald zaista pucao u Dalasu) nisu dovedeni u pitanje, izveštaj iz 2013. godine je važan jer pokazuje da se CIA na pogrešan način ponela prema istrazi. Možda je Mekonovo prikrivanje bilo malo i bezazleno, ali ipak je prikrivanje. Robardž je naveo da je Mekon, uveren da je Osvald delovao sam i da u to nisu bile umešane Kuba ili SSSR, naložio agenciji da pruža samo "pasivnu i selektivnu" pomoć Vorenovoj komisiji. Izveštaj nije objasnio kojim motivima se Mekon vodio.
Profimedia
Kako se navodi, Mekon je prećutao da je CIA možda sa Osvaldom komunicirala pre 1963. godine i da su ga tajno nadgledali nakon što je pokušao da pobegne u SSSR 1959. Na svedočenju pred Kongresom 1978. godine, Mekon je naveo da nije mogao da Komisiju izvesti o planovima da se ubije Kastro jer nije za njih znao.
- Drugi zvaničnici CIA su to krili od mene - rekao je tada. Izveštaj iz 2013. godine je zaključio da njegove svedočenje nije bilo ni tačno ni iskreno.
Vorenova komisija
Predsednik Lindon Džonson je 29. novembra 1963. uspostavio tzv. Vorenovu komisiju kako bi se rasvetlilo ubistvo Džona Kenedija. Sa punim izveštajem na 888 stranica, predsednik Džonson je upoznat 24. septembra 1964, a javnost tri dana kasnije. Zaključak komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam prilikom izvršavanja atentata na Kenedija i ranjavanja guvernera Džona Konalija i da je Džek Rubi delovao sam kada je ubio Osvalda. Nalazi komisije su se pokazali kontroverznim i kasnije studije su ih i opovrgavale i podržavale.
Komisija je svoje nezvanično ime - „Vorenova komisija“ - dobila po svom predsedavajućem, predsedniku Vrhovnog suda Erlu Vorenu. Sudeći po objavljenim transkriptima telefonskih razgovora predsednika Džonsona, neki bitni zvaničnici su se protivili formiranju takve komisije, a nekoliko članova Komisije je uzelo učešće u njenom radu uz ogromno negodovanje. Jedna od njihovih glavnih rezervi je bila ta da će Komisija na kraju stvoriti više kontroverzi nego konsenzusa, i ti strahovi su se pokazali opravdanim.
Iako je priznanje CIA došlo prekasno, bilo je šokantno.
- Samo taj potez bi trebalo da bude dokaz zašto danas javnost ima pravo da zna šta se još krije u dokumentima Arhiva - zaključio je Šenon za Politiko.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari