CIA ju je poslala da ubije Kastra, a ona je postala njegova ljubavnica! Ovo je priča o Mariti Lorenz (VIDEO)

Američka vlada se na sve moguće načine dovijala da ubije nekadašnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra, a te akcije su bile propraćene i mnogim bizarnostima.

Primera radi, CIA je želela da mu otruje milkšejk ili da ga poprska LSD-om kako bi poludeo tokom radijskog prenosa, a postojala je i ideja da se u njegove cigare ubaci eksploziv. 
A onda se pojavila Marita Lorenz.

U tekstu "Veniti fera" iz 1993. godine, En Luis Bardak napisala je opširan portret ove dame koju je poslala CIA kako bi ubila Kastra. 

Međutim, nije mogla da odoli njegovim čarima, pa je postala njegova ljubavnica.

Kako se navodi, Marita je prvi put ugledala Kastra na kruzeru, kojim je upravljao njen otac, kada su uplovili u havansku luku 1959. godine. Odmah ju je oborio s nogu.

- Kada Fidel priča sa vama, veoma je prisan. Gleda vas pravo u oči. Popili smo nekoliko pića. Odmah me je unervozio. Trebalo je da ubijem dva sata pre nego što se moj otac probudi, pa sam ga odvela u turu po brodu. Onda sam želela da ga se otarasim, jer sam htela da budem lepša - rekla je ona.

Profimedia

Nije prošlo dugo pre nego što je postala Kastrova ljubavnica, a sedam meseci je živela sa njim na njegovom privatnom spratu hotela "Havana Hilton". Tolerisala ju je Selija Sančez, dugogodišnja Kastrova partnerka, ali su je mučile i sve njegove druge ljubavne avanture.

Do proleća 1959. godine, bilo je jasno da su odnosi SAD i Kube pogoršani. Frenk Sturdžis, dvostruki agent, regrutovao je Maritu.

Prema navodima Sturdžisa, koji nikada nije priznao da je radio za mafiju, vrbovao je Maritu dok je živela sa Kastrom.

- Nagovarao sam je da ga otruje, ali je ona odbila jer bila zaljubljena u gada - naveo je on.

Marita je zatrudnela, ali ne postoje pouzdane informacije koje bi pokazale šta se tačno dogodilo sa bebom.

Kako se navodi, u oktobru 1959. godine bila je trudna sedam i po meseci kada je dobila čašu mleka. 

Osvestila se u ordinaciji doktora koji joj je rekao da je beba u redu i potom joj je dao injekciju.

Kada se probudila drugi put, rečeno joj je da je beba morala da bude odvedena zbog Fidelovih neprijatelja.

- Fidel uopšte nije bio tu. Bio je na drugom kraju ostrva - rekla je ona.

Prema izveštaju FBI iz decembra 1959. godine, Lorenzova je agentima rekla da je imala pobačaj po povratku u Havanu u proleće 1959. Nije mogla da pruži jasne podatke, ali je navela da je čula glasine kako je bila drogirana i odvedena u bolnicu gde je izveden abortus.

Profimedia

Posle tog događaja i reakcije Fidela Kastra, Marita se okrenula protiv njega.

Ljudi iz njene okoline, uključujući Sturdžisa i njenu majku, nastavili su da joj pune glavu idejom da je Kastro zao. Majka je čak magazinu "Poverljivo" (Confidental) poslala priču "Fidel Kastro je silovao moju ćerku".

Naposletku, ušla je u špijunske vode. 

Prvi zadatak

- Postala sam špijun, a da to nisam ni primetila - rekla je ona.

Prvi zadatak koji joj je CIA namenila bio je da ubije Kastra. Tokom "Operacije 40" obučavana je u Majamiju, a onda se ponovo našla u avionu za Havanu.

Dali su joj dve pilule botulinskog toksina koji je mogao da ubije Kasta za 30 sekundi, zajedno sa dve tablete koje je trebalo da popije pre nego što ode.

- To je neka roba CIA koju ti daju da bi se osetio snažno, hrabro, kao spid. Međutim, čak i sa tim "!tabletama za strah", čim sam videla obrise Havane, znala sam da ne mogu to da učinim - rekla je ona.

Čak i da jeste imala hrabrosti da nastavi sa zadatkom, već je uprskala. Pilule je stavila u posudicu sa hladnom kremom, a kad je pokušala da ih izvuče, rastopile su se, pa je morala da sve baci u ve-ce šolju.

Kada se Kastro pojavio, morala je da mu odgovori na pitanja: "Zašto si otišla tako iznenada, da li se vučeš sa onim kontrarevolucionarima u Majamiju?"

Odlučila je da mu odgovori potvrdno.

Profimedia

- Pokušala sam da delujem hladno. Nikad nisam bila toliko nervozna jer su agenti bili u prismotri i morala sam da obratim pažnju na vreme, imala sam tačnu satnicu - da ostanem nekoliko sati sa njim, da naručim hranu, da ga ubijem i sprečim da održi govor te večeri. Bio je veoma umoran i hteo je da spava. Žvakao je cigaru, legao je na krevet i rekao: "Da li si došla da me ubiješ?" Sedela sam na ivici kreveta i rekla: "Da. Želela sam da te vidim". A on je odgovorio: "To je dobro. To je dobro" - prisetila se.

Kastro ju je pitao da li radi za CIA, a Marita je odgovorila: "Ne baš, radim za sebe."

- Tada je izvukao pištolj i pružio mi ga. Nije se ni pomerio. Rekao mi je: 'Ne možeš da me ubiješ, niko ne može." Nasmejao se i nastavio da žvaće cigaru. Osećala sam se užasno, bio je tako siguran. Samo me je zgrabio, vodili smo ljubav. Razmišljala sam i o tome da ostanem, da pričam sa njim kasnije, posle njegovog govora, ali je bilo prekasno, jer on priča po osam, 10 ili 12 sati. To je bilo najteže, želela sam da me moli da ostanem, ali se obukao i otišao, a ja sam ostala da ležim sama. Ostavila sam mu poruku rekavši da ću se vratiti - opisala je događaje.

Kako je navela, tokom narednih godina imala je nekoliko puta seksualne odnose sa Kastrom.

Tokom poslednje posete Havani 1988. godine, ostala je 10 dana. Njen sin je tada radio u Nikaragvi, lečeći žrtve kontrarevolucionara. Kaže da je tada poslednji put videla Kastra.

- Bilo je to poslednji put da smo vodili ljubav, poslednji put iz milosrđa. To je bilo to. Počelo je sa njim i završilo se sa njim - zaključila je Marita.

Kako je ova priča izašla na videlo?

En Luiz Bardač je 1993. godine mesec dana intervjuisala Maritu kako bi saznala njenu priču. Mnogi su želeli da čuju šta ima da kaže, ali je on tek tada prvi put otkrila sve.

U to vreme, živela je i njujorškom Kvinsu. Kod vrata je držala pištolj i bodež, a svakog gosta bi dočekali pitbul i bišon. Posedovala je i akvarijum sa narandžastom piranom, jednog pacova u kavezu, zamorče, mačku i sedam ptica. Tu su se nalazile i knjige o špijunaži i kubanskoj istoriji, nekoliko porodičnih fotografija i Kastrovih portreta. Iako je tečno govorila tri jezika, pričala je uličnim engleskim.

Članovi njene porodice bili su učene diplomate, ali i umetnici, poput brata Filip Lorenza koji je bio koncertni pijanista.

Ipak, i špijunaža je uvek bila deo porodičnog biznisa. Majka Alis Lofland je bila špijun, a ima dokaza i da je otac bio dvostruki agent.

Alis je počela kao igračica i glumica na Brodveju. Na putu ka filmskom setu u Francuskoj, početkom tridesetih godina, zaljubila se u Hajnriha Lorenza, bogatog nemačkog kapetana. Ubedio ju je da odustane od svoje karijere i preseli se s njim u Bremen. Dobili su četvoro dece, a najmlađa je bila Marita. Tokom Drugog svetskog rata, Alis su spasli francuski vojnik i britanski pilot, posle čega su je regrutovali. Godine 1944. završila je u logoru Bergen-Belsen, gde umalo nije umrla.

 

 

Nakon toga, porodica je uspela da se ujedini, ali je Maritu (7) silovao pomahnitali američki vojnik. Pedesetih godina preselili su se u SAD. Otac je radio kao kapetan na luksuznim kruzerima, a majka se ubacila u američku obaveštajnu službu.

Marita je jednom prilikom uspela da ubedi roditelje da joj dopuste da radi na očevom kruzeru, pa je tako narednih godina putovala širom Amerike.

 

 

Tog 28. februara 1959. stigli su u luku Havane.

- U daljini sam ugledala grupu muškaraca, svi su imali iste brade. Jedan je bio viši od ostalih, imao je pušku. Pomislila sam da kreću u napad na nas, vikala sam na nemačkom. Visoki je rekao da hoće da se ukrca, a ja sam ga pitala ko je on. Smejući se, odgovorio je: "Ja sam Kuba. Komandant Fidel Kastro" - opisala je Marita prvi sudbonosni susret, posle čega više ništa nije bilo isto u njenom životu. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi