Marlen Ditrih: Holivudska ikona koja je na telefon trošila 7.000 dolara i dopisivala se sa Gorbačovom i Lagerfeldom

Marlen Ditrih umrla je na današnji dan 1992. godine u Parizu u devedesetoj godini.  Sahranjena je pored svoje majke, nedaleko od kuće u kojoj je odrasla. Rođena je 27. decembra 1901. godine u Berlinu.

Poslednjih dvanaest godina provela je vezana za krevet. Iako nije izlazila iz svog pariskog stana, dopisivala se s mnogim znamenitim osobama tog doba. Između ostalih i sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom, glumcem i rediteljem Orsonom Velsom, modnim kreatorom Karlom Lagerfeldom…

Profimedia

Uzak krug osoba koje su smele da je posete poslednjih godina života svedočio je da je, uprkos teško narušenom zdravlju, volela da komunicira s ljudima, pa je dane provodila telefonirajući.

Njena ćerka tvrdi da je do poslednjeg dana trošila više od 7.000 dolara na telefonske račune.

Marlen Ditrih je međunarodnu slavu stekla 1929. godine, posle snimanja filma "Plavi anđeo" američkog reditelja Jozefa fon Šternberga.

Uz pomoć Šternberga, nemačka glumica se preselila u SAD i odmah postala zvezda.

Bila je prva nemačka glumica koja je postigla uspeh u Holivudu.

Ditrihova je često govorila da se ne oseća prijatno kada snima filmove i da sebe ne smatra zvezdom, nego ličnošću.

- Oduvek sam bila ravnodušna prema slavi. Slava je prilično mučna, problematična i opasna. Potpuno sam hladna na izlive obožavanja stranaca. Slava koja u potpunosti može izmeniti imidž čoveka, nada mnom nije imala nikakvu moć -  napisala je u svojim memoarima, 1979. godine.
Od 1930. do 1935, Ditrihova je glumila u šest holivudskih filmova, od kojih joj je jedan doneo nominaciju za Oskara.

Profimedia

Prema podacima muzeja Lebendiges, nemački ministar propagande Jozef Gebels je 1936. lično pozvao Marlen da se preseli u Berlin i obećao da će biti plaćena sa 200.000 rajhsmaraka za svaki film u kome bi učestvovala.

Otprilike u isto vreme, predstavnici Nacionalsocijalističke partije Nemačke počeli su da joj se obraćaju i traže da se vrati u domovinu.

Marlen ih je odbila.

Još jednom je 1937. godine odbila ponudu Hitlerovih pristalica i zatražila američko državljanstvo.

Procenjuje se da je za vreme Drugog svetskog rata nastupila pred više od 250.000 američkih vojnika, a samo tokom 1944. i 1945. proputovala je hiljade kilometara i pevala pred savezničkim vojnicima u Alžiru, Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

U sklopu projekta OSS-a (Office of Strategic Services), Marlen Ditrih je 1944. snimila niz pesama kojima je podizala borbeni moral vojnika, među kojima je najveću popularnost postigla "Lili Marlen". Zanimljivo je da su je s jednakim oduševljenjem prihvatili vojnici svih zaraćenih strana.

Profimedia

Marlen je bila veoma intrigantna i misteriozna žena čiji je život bio prepun ljubavnih afera sa poznatim muškarcima kao što su Kirk Daglas, Frenk Sinatra, Ernest Hemingvej, Geri Kuper, Džon Vejn, Remark, Hemfri Bogart i mnogi drugi.

Deklarisala se kao biseksualka i privlačila ogromnu pažnju noseći muško odelo. Duboko je žalila za dekadentnim, predratnim godinama Berlina, kada je vodila buran noćni život. Veruje se da je bila u vezi sa Edit Pjaf i Gretom Garbo.

– Ljubav je ljubav, s muškarcem ili ženom, svejedno. Važno je da vas neko istinski privlači. Evropa je u tome mnogo slobodoumnija od Amerike – izjavila je pre skoro pola veka Marlen.

Od ranih pedesetih do sredine sedamdesetih, Ditrihova je radila kao najplaćenija i najtraženija kabaretska igračica na svetu.

Nastupala je u najprestižnijim pozorištima i kabareima svih većih gradova Amerike, Evrope i Australije. Godine 1953. potpisala je ugovor sa hotelom „Sahara“ u Las Vegasu, vredan 30.000 dolara nedeljno, da određenim danima izvede nekoliko svojih najpopularnijih pesama.

Na oduševljenje publike, nastupala je u providnoj svilenoj haljini, koja je na ključnim mestima imala bisere. Smatralo se da su njen najveći adut bile noge, koje su i u šestoj deceniji bile privlačne.

Ubrzo je angažovala menadžera i muzičkog urednika koji je proširio njen repertoar, poboljšao nastupe i stvorio čuveni „Šou Marlen Ditrih“.

Profimedia

Za predstavu "I Wish You Love", prikazivanu pred prepunim dvoranama 1967. i 1968. na Brodveju, dobila je specijalnu nagradu Tony, a četiri godine kasnije BBC je snimio dokumentarac o toj predstavi, za šta je dobila honorar od 250.000 dolara.

Osamdesetih godina, kad se već retko pojavljivala u javnosti, Maksimilijan Šel snimio je  dokumentarac o njoj. Njen uslov je bio da se čuje samo njen glas. Film je dobio desetine nagrada i bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg dokumentarca 1983. godine.

Bez obzira na to što je tokom Drugog svetskog rata zbog odbijanja nacizma proglašena izdajnicom, Marlen je uvek volela Berlin. Pred kraj života nepravda je ispravljena. Godine 1997. dobila je svoj trg u Berlinu, sa posvetom: „Berlinska svetska zvezda filma i šansona. Zalog za slobodu i demokratiju, za Berlin i Nemačku“.

Profimedia

Stogodišnjica od njenog rođenja u Nemačkoj je proslavljena uz veliku pompu, a država joj se zvanično izvinila zbog neprijateljstva.

Nedugo posle njene smti stvari su rasprodate na javnoj aukciji, a najveći deo pripao je berlinskom Muzeju filma.

Danas se tu nalazi oko tri hiljade odevnih predmeta, pedeset torbica i sto pedeset pari rukavica, četiri stotine šešira i isto toliko pari cipela, petnaest hiljada fotografija i oko trista hiljada listova prepiske sa prijateljima, ljubavnicima i ljubavnicama, ali i političkim liderima. Na njenom nadgrobnom spomeniku napisane su reči nemačkog pesnika Teodora Kornera: „Stojim na putokazima svog života“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi