Hemfri Bogart: Kako preživeti dobijanje Oskara

Hemfri Bogart rođen je u Njujorku, 25. decembra 1899. godine. Bio je jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca tokom pedesetih godina prošlog veka. Dobitnik je Oskara za glavnu mušku ulogu u filmu „Afrička kraljica“ 1951. godine, a popularnost je stekao filmovima „Kazablanka“ i „Malteški soko“. Časopis Entertainment Weekly proglasio ga je najvećom filmskom legendom svih vremena, a Američki filmski institut, 1999. godine, najvećom muškom filmskom zvezdom. Nazvan je i kulturnom ikonom. Posle osvajanja najprestižnije filmske nagrade izjavio je: „Način kako preživeti dobijanje Oskara jeste da pokušate da ne osvojite drugi. Previše ga zvezda osvoji pa pomisle da su nenadmašne. Rezultat – mnogo dosadnih rola u dosadnim filmovima.“

Nakon pokušaja sa raznim poslovima, Bogart je 1921. godine počeo da glumi i postao redovni izvođač u brodvejskim produkcijama tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. 1929. godine se okreće filmu. Njegov prvi značajniji uspeh bila je uloga u filmu „Okamenjena šuma“. Dobio je pohvale za glumu u istoimenoj pozorišnoj predstavi, pa se njegov prijatelj Lesli Hauard pobrinuo da je reprizira i u filmskoj verziji iz 1936. godine. Uz njih dvojicu u ovom filmu igrala je i Bet Dejvis. Uprkos sjajnim kritikama, za Bogartom se i dalje vukla etiketa gangstera iz B-filmova. Prekretnica se dogodila 1941. godine sa filmovima „Visoka Sijera“, iako je i u njemu glumio kriminalca, i „Malteški soko“. Sledeće godine, njegova uloga Rika Blejna u „Kazablanki“ konačno ga je dovela na vrh glumačke profesije, učinila jednom od najvećih zvezda Holivuda svih vremena, i u isto vreme „zacementirala” njegovu prepoznatljivu filmsku osobenost tvrdokornog cinika koji ponekad pokazuje svoju plemenitu stranu. Sledili su trijumfi sa filmovima „Duboki san“ (1946), „Ostrvo Largo“ (1948), u kojem je igrao sa svojom suprugom Lorin Bekol, „Blago Sijera Madre“ (1948), „Afrička kraljica“ (1951), i „Pobuna na Kejnu“ (1954). Igrao je u ukupno 75 dugometražnih filmova.

Uloga Rika Blejna u kultnom fimu „Kazablanka“ je ujedno bila i prva romantična uloga Hemfrija Bogarta. Igrao je vlasnika noćnog kluba, emigranta koji se skriva od vlastite prošlosti i održava kontakt sa nacistima, francuskim podzemljem, višijevskim prefektom i svojom bivšom devojkom. Film je režirao Majkl Kertis, a Bogartova partnerka je bila legendarna Ingrid Bergman.

Procitajte jos

Grejs Keli: Tragičan kraj holivudske lepotice u kraljevskom kavezu

Priča o Vivijen Li: Holivude, ime ti je Skarlet!

Filmska magija Bogarta i Bergman bila je rezultat njihovih izvanrednih izvedbi, a ne stvarnih iskri, iako je njegova ljubomorna supruga mislila drugačije. Izvan seta, njih dvoje jedva da su razgovarali za vreme snimanja, mada je nju pratila reputacija zavodnice glavnih glumaca. Kako je Bergman bila viša od njega, Bogart je u nekim scenama na cipelama imao pričvršćene blokove od 76 milimetara. Ona je kasnije navodno rekla: „Poljubila sam ga, ali nikad ga nisam znala.” Godinama kasnije, nakon što se Ingrid udala za italijanskog reditelja Roberta Roselinija i rodila dete, Bogart joj je rekao: „Bila si velika zvezda. Šta si sada?” „Srećna žena”, odgovorila mu je.

„Kazablanka“ je 1943. godine osvojila Oskara za najbolji film. Još uvek je jedan od najpopularnijih filmova svih vremena, neprevaziđeni klasik. Film i njegova pesma „As Time Goes By“ postali su ikone pop kulture. Bogart je bio nominovan za najboljeg glavnog glumca, ali nije pobedio. Ipak, za njega je to bio veliki trijumf. Film ga je smestio na četvrto mesto na studijskom „rosteru“, čime je konačno pretekao Džejmsa Kegnija i 1946. godine povećao platu na 460 hiljada dolara, i tako postao najplaćeniji svetski glumac. „Kazablanka“ ima neke od najpoznatijih citata svih vremena, kao što je: „Uvek ćemo imati Pariz“ i „Sviraj to ponovo, Sem“, iako ova rečenica u filmu nije izgovorena na taj način. Lista 100 najboljih citata Američkog filmskog instituta iz 2005. godine sadrži čak šest citata iz ovog ostvarenja, više od bilo kog drugog filma.

Hemfri Bogart je preminuo u Los Anđelesu, 14. januara 1957. godine. Sahranjen je sa srebrnom zviždaljkom na kojoj je urezano: „Ako ti nešto treba, samo zvizni!” u znak sećanja na njegove reči iz filma „Imati i nemati“. Njegove poslednje reči postale su legendarne: „Nisam smeo viski da zamenim martinijem.“ Živeo je život o kakvom su mnogi mogli samo da maštaju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi