Edit Pjaf: Od bordela do najtragičnije francuske ikone

Iako je o neverovatnom životu Edit Pjaf objavljeno mnogo knjiga i tekstova, neke činjenice su do današnjeg dana ostale obavijene velom tajne. Rođena je u Parizu, 19. decembra 1915. godine pod imenom Edit Đovana Gasion, u imigracionom odeljenju, a po nekim tvrdnjama na ulici, pod fenjerima, kada su njenoj majci policajci pomogli da se porodi.

Ime je dobila po britanskoj bolničarki, Edit Kavel, koja je u Prvom svetskom ratu bila pogubljena, jer je pomagala francuskim vojnicima da pobegnu iz nemačkog zarobljeništva. Legendarno prezime, koje znači „vrabac“, dobila je 20 godina kasnije, na osnovu nadimka. Tako je stvoreno jedno od najvećih imena u istoriji šansone, i nacionalna muzička ikona Francuske.

Majka joj je bila Italijanka, takođe pevačica, a otac ulični akrobata i pozorišni izvođač. Roditelji su je prvo ostavili kod bake sa majčine strane, a onda je otac odvodi kod svoje majke koja je vodila bordel u Normandiji, što je u velikoj meri uticalo na Editino sazrevanje, ličnost i život. Dugo je bila u kontaktu sa prostitutkama i ljudima sa margine, što je promenilo njen način shvatanja života.

Po nekim tvrdnjama, Edit je od svoje treće do sedme godine bila slepa. Navodno je opet progledala kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodočašće do, sada već kanonizovane svetice, Tereze iz Lizijea. 1929. godine pridružila se ocu u njegovim uličnim akrobacijama, pevajući za novac. Kasnije je iznajmila sobu u hotelu „Klermon“ i odvojila se od njega, idući svojim putem kao ulična pevačica u Parizu.

Edit Pjaf/Profimedia

Imala je oko 16 godina kada se zaljubila u dostavljača Luja Dipona, sa kojim je dobila dete, devojčicu po imenu Marsela, koja je u drugoj godini života umrla od meningitisa. Njen privatni i profesionalni život bio je pun tragedija. Osim smrti ćerke, majka joj je pronađena mrtva, u kanalizaciji, od prekomerne doze droge.

U jesen 1935. godine, Edit Pjaf je otkrivena na uglu Avenije Mac-Mahon i ulice Troian od strane Luja Leplea, menadžera kabarea „Le Gerny's“, koji se nalazio na Jelisejskim poljima. Leple postaje njen mentor i staratelj koji je angažuje da peva u njegovom noćnom klubu, uprkos njenoj tremi i nervozi. Zbog njene visine od samo 142 santimetra, daje joj umetničko koje će je pratiti celog života - Mali vrabac (La Môme Piaf). Radila je svake večeri i imala je smeštaj.

Prve večeri niko nije verovao da će jedna stidljiva devojka osvojiti ceo kabare, a onda Pariz, celu Francusku i svet. Tragični let malog vrapca je počeo. Nedugo zatim, Leple je ubijen, a Edit optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu. Ipak, oslobođena je optužbe. Jedne večeri upoznaje čuvenog muzičara Žaka Kanetija koji joj predlaže da joj pomogne oko karijere. 1936. Edit snima svoju prvu pesmu “Les Mômes de la cloche“, koja je postala toliko popularna da je skoro šest meseci bila na svim top listama. 1940. godine, Žan Kokto piše uspešan komad „Le Bel Indifférent“ u kome Edit igra glavnu ulogu. Sama je pisala tekstove za većinu svojih pesama.

Edit Pjaf/Profimedia

Pesma koja postaje njen zaštitni znak, „La Vie en rose“ pisana je usred nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata. U to vreme Pjaf postaje sve uspešnija i popularnija. Bila je usko povezana sa Francuskim pokretom otpora. Pevajući za visoke nemačke oficire u nekoliko klubova, uspela je da stekne pravo da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima, pod izgovorom da bi im digla moral. Kada bi te slike došle do zatvorenika, oni bi sekli svoje likove na fotografijama i koristili ih da naprave lažna dokumenta za beg iz zatvora. Mnogi su joj dugovali život.

Posle rata putovala je na turneje po Evropi i Americi i stekla svetsku slavu. Njena popularnost u SAD je bila tolika da se osam puta pojavila u emisiji „Šou Eda Salivana“ i dva puta u Karnegi holu (1956 i 1957). Doprinela je usponu karijere Šarla Aznavura, vodeći ga na svoje turneje po Francuskoj i Sjedinjenim Državama, a zaslužna je i za uspeh Iv Montana, Pola Merisa i Šarla Dimona.

Edit Pjaf/Profimedia

Uvek je nastupala u crnim haljinama, ne bi li joj lice bilo u prvom planu. Imala je i nadimak „Klinka“. Emocija sa kojom je pevala, naglašeno slovo R i strahovita bol u glasu ostali su zauvek njen lični pečat. Imala je neverovatne hirove, specifičan, ciničan smisao za humor, damsku eleganciju i, ponekad, ponašanje i jezik uličarke. Bila je strastvena, teatralna i duboko nesrećna. Njen biograf je tvrdio da je nosila snažan magnetizam za muškarce, koji su se često menjali u njenom životu. 1957. godine je zvala jedan francuski časopis i rekla: „Menjam ljubavnika, pošaljite mi fotografa“. 1951. godine doživela je saobraćajnu nesreću posle koje je postala zavisnik od morfijuma, od kog se kasnije odvikla.

Velika ljubav Edit Pjaf bio je bokser Marsel Serdan, koji je poginuo 1949. godine u avionskoj nesreći, kada je krenuo u Njujork da je poseti. Neposredno pre toga, za njega je napisala pesmu „Hymne a l'amour“ sa zloslutnim stihom – „ako te jednog dana život odvoji od mene“. Nikada se od tog gubitka nije oporavila, iako se udavala dva puta.

Njen prvi muž bio je pevač Žak Pils. Venčali su se 1952, a kuma na venčanju im je bila legendarna glumica Marlen Ditrih. Razveli su se 1956. godine. Drugi suprug, Teo Sarapo, bio je frizer, pevač i glumac, 20 godina mlađi od Edit. Venčali su se 1962. i bili u braku do njene smrti.

Edit Pjaf/Profimedia

Čuvena dvorana „Olimpija“ u Parizu je mesto gde je Edit Pjaf poslednji put održala seriju popularnih koncerata. Tu je držala i recitale, od januara 1955. do oktobra 1962. godine. Odlomci pet recitala su sakupljeni i objavljeni na ploči. U aprilu 1963. snima svoju poslednju pesmu „L'homme de Berlin“.

U svojoj 48. godini, Pjaf umire od raka, na Francuskoj rivijeri, 10. oktobra 1963. Njeno telo je vraćeno u Pariz, a smrt objavljena 11. oktobra koji je postao zvanični datum njene smrti. Smatra se da je njeno telo vraćeno u Pariz u tajnosti, da bi njeni obožavaoci mislili da je umrla u svom rodnom gradu. Navodno ga je Teo Sarapo uvio u pokrivač i prevezao do prestonice. Ta informacija je i danas misterija o kojoj se još uvek spekuliše.

Edit Pjaf/Profimedia

Sahranjena je na čuvenom groblju Per Lašez. Uprkos tome što je pariski nadbiskup Katoličke crkve zabranio masi da se okuplja na groblju zbog načina njenog života, sahrana Edit Pjaf je izvela nekoliko desetina hiljada ljudi na ulice Pariza. Ubrzo je groblje bilo pretrpano sa više od 40.000 obožavalaca njene muzike. Šarl Aznavur je rekao da je njena sahrana događaj koji je prvi put, još od vremena Drugog svetskog rata, kompletno zaustavio saobraćaj u Parizu.

Grob Edit Pjaf je i dan-danas jedan od najposećenijih na Per Lašezu, a u Parizu postoji i muzej posvećen njenom liku i delu. Pesma „La Vie en Rose“ je neprestano među 10 najboljih francuskih šansona svih vremena, a o životu slavne pevačice 2007. godine snimljen je i film, nazvan po čuvenoj pesmi, za koji je Marion Kotijar osvojila Oskara za maestralno odigranu ulogu legendarne Edit o kojoj je napisano i mnogo knjiga.

Poslednja je „Pjaf, francuski mit“. Neke od njenih najpoznatijih pesama su: „Tu es partout“ (1943), „La Vie en Rose“ (1945), „Hymne a l'amour“ (1949), „Sous le ciel de Paris“ (1954), „Les Amants d'un jour“ (1956), „Milord“ (1959) i „Non, je ne regrette rien“ (1960).

Edit Pjaf/Profimedia

Bila je i ostala francuski mit. „Vrabac“ sa srcem punim straha i jednim od najlepših glasova na svetu.

- Na kraju skupo plaćamo za sve ludosti koje učinimo u životu - bile su poslednje reči slavne zvezde.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi