Relativno dobre vesti iz Svetske banke: Globalni rast se stabilizuje po prvi put u tri godine, ali...

Globalna ekonomija će se u 2024. stabilizovati po prvi put u poslednje tri godine, ali na nivou koji je slab po nedavnim istorijskim standardima, kaže danas objavljeni izveštaj Svetske banke o globalnim ekonomskim izgledima.

Svetska banka predviđa da će globalni rast ostati stabilan na 2,6% u 2024. godini, pre nego što se blago poveća na prosečnih 2,7% u periodu 2025-26. To je znatno ispod proseka od 3,1% u deceniji pre kovida 19.

Prognoza implicira da će u periodu 2024-26. zemlje koje zajedno čine više od 80% svetske populacije i globalnog BDP-a i dalje rasti sporije nego što su to činile u deceniji pre pandemije.

Četiri godine nakon previranja izazvanih pandemijom, sukobima, inflacijom i zatezanjem monetarne politike, čini se da se globalni ekonomski rast stabilizuje. Međutim, rast je na nižim nivoima nego pre 2020. godine. Izgledi za najsiromašnije ekonomije sveta su još više zabrinjavajući. Suočavaju se sa visokim nivoima servisiranja duga, ograničenim trgovinskim mogućnostima i skupim klimatskim događajima. Zemlje u razvoju će morati pronaći načine da podstaknu privatne investicije, smanje javni dug i unaprede obrazovanje, zdravstvo i osnovnu infrastrukturu.

Najsiromašnije među njima - posebno 75 zemalja koje ispunjavaju uslove za povlašćenu pomoć od Međunarodne asocijacije za razvoj - neće moći to da postignu bez međunarodne podrške – rekao je Indermit Gil, glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke.

Predviđa se da će privrede u razvoju rasti prosečno 4% u periodu 2024-25, što je malo sporije nego u 2023. godini. Očekuje se da će rast u ekonomijama sa niskim prihodima ubrzati na 5% u 2024. godini, sa 3,8% u 2023. godini.

Međutim, prognoze rasta za 2024. odražavaju smanjenje u tri od svake četiri ekonomije sa niskim prihodima od januara. U naprednim ekonomijama, očekuje se da će rast ostati stabilan na 1,5% u 2024. pre nego što poraste na 1,7% u 2025. godini.

Ove godine, očekuje se da će jedna od četiri ekonomije u razvoju ostati siromašnija nego što je bila na pragu pandemije 2019. godine. Ovaj procenat je dvostruko veći za zemlje u krhkim i konfliktom pogođenim situacijama. Štaviše, očekuje se da će jaz u prihodima između ekonomija u razvoju i naprednih ekonomija da se proširi u skoro polovini ekonomija u razvoju tokom perioda 2020-24, što je najveći udeo od 1990-ih.

Očekuje se da će dohodak po glavi stanovnika u ovim ekonomijama - važan indikator životnog standarda - rasti prosečno 3% do 2026. godine, što je znatno ispod proseka od 3,8% u deceniji pre kovida 19.

Kamate će oprezno padati

Predviđanja govore da će se globalna inflacija smanjiti na 3,5% u 2024. godini i 2,9% u 2025, ali je tempo smanjenja sporiji nego što je predviđeno pre samo šest meseci.

Pixabay

 

Kao rezultat toga, mnoge centralne banke će ostati oprezne u smanjenju referentnih kamatnih stopa. Globalne kamatne stope verovatno će ostati visoke po standardima poslednjih decenija - prosečno 4% tokom perioda 2025-26, što je otprilike duplo više od proseka u periodu 2000-19.

– Iako su cene hrane i energije umanjene širom sveta, osnovna inflacija ostaje relativno visoka, i mogla bi takva i ostati. To bi moglo navesti centralne banke u glavnim naprednim ekonomijama da odlože smanjenje kamatnih stopa. Okruženje sa "dugoročno višim" stopama značilo bi strože globalne finansijske uslove i znatno slabiji rast u ekonomijama u razvoju – rekao je Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke i direktor grupe za perspektive.

Najnoviji izveštaj o globalnim ekonomskim izgledima takođe sadrži dva analitička poglavlja od posebne važnosti. Prvo poglavlje opisuje kako se javnim investicijama mogu ubrzati privatna ulaganja i kako se može podstaći ekonomski rast.

Zaključuje da je rast javnih investicija u ekonomijama u razvoju prepolovljen od globalne finansijske krize, spustivši se na prosečnih 5% godišnje u poslednjoj deceniji. Ipak, javne investicije mogu biti snažan polug za politiku.

Za ekonomije u razvoju sa dovoljno fiskalnog prostora i efikasnim praksama trošenja, povećanje javnih investicija za 1% BDP-a može povećati nivo proizvodnje do 1,6% u srednjem roku.

Drugo analitičko poglavlje istražuje zašto male države - one sa populacijom od oko 1,5 miliona ili manje - trpe hronične fiskalne teškoće. Dve petine od 35 ekonomija u razvoju koje su male države u visokom su riziku od dužničke krize ili su već u njoj. To je otprilike dvostruko veći udeo nego u ostalim ekonomijama u razvoju.

Potrebne su sveobuhvatne reforme da bi se rešili fiskalni izazovi malih država. Prihodi bi mogli biti prikupljani iz stabilnije i sigurnije poreske osnovice. Efikasnost trošenja mogla bi se poboljšati - posebno u zdravstvu, obrazovanju i infrastrukturi.

Fiskalni okviri mogli bi biti usvojeni za upravljanje višom učestalošću prirodnih katastrofa i drugih šokova. Ciljane i koordinisane globalne politike takođe mogu pomoći da se ove zemlje postave na održiviji fiskalni put, saopšteno je iz Svetske banke.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi