Suša će pojesti Evropu: Prvi put se kontinent suočava sa ovakvom krizom, a evo šta je sve dovelo do toga

Evropa ima problem sa vodom.

Povećanje temperatura znači da se sneg topi, reke iščezavaju i kanali presušuju.

Prema podacima Evropske opservatorije za suše, više od trećine kontinenta je trenutno pod upozorenjem na suše, a 10 odsto Evrope doživljava ozbiljnu sušu.

To se događa u različitim formama od 2018. i procenjuje se da je ukupan gubitak vode širom Evrope 84 milijardi tona godišnje.

Nedavna velika studija austrijskog univerziteta sugeriše da kontinent sada redovno gubi mnogo više podzemnih voda nego što padavine mogu to da nadomeste.

Jedan od autora studije Torsten Majer-Gur je istakao: "Pre nekoliko godina nisam mogao ni da zamislim da bi ovde voda mogla da bude problem... Sada to nije tako."

Profimedia

Restrikcije vode su već na snazi u delovima Francuske i Španije.

Vlasti obeju zemalja su napomenule da je nedostatak sveže vode kritično nacionalno pitanje.

Vrućine su u aprilu na jugu Španije donele rekordne temperature od 40 stepeni. Premijer Pedro Sančez je poručio parlamentu: "Vlada Španije i ja smo svesni da će debata koja se tiče suše biti jedna od centralnih političkih i teritorijalnih tema u našoj zemlji u nadolazećim godinama."

Francuski predsednik Emanuel Makron je pokrenuo krizni plan kojim se čuvaju dragoceni resursi nakon neobično suve zime koja je usledila posle najveće suše u istoriji zemlje. Početkom marta je zabeleženo da su rezervoari vode 80 odsto ispod normalnih nivoa.

Makron je upozorio da klimatske promene prete da "obilje zemljišta i vode nestane".

Situacija je već dovela do sukoba, pa su se francuski aktivisti za zaštitu životne sredine nedavno sukobili sa policijom zbog planova da se izgrade veliki rezervoari kako bi se pomoglo poljoprivrednim preduzećima da održe useve.

AP Photo/Anna Szilagyi, File

U Portugaliji je suša zahvatili 90 odsto teritorije, što je navelo vladu da od EU zatraži pomoć za farmere.

Nemačka je bila primorana da prvi put u svojoj istoriji razvije nacionalnu strategiju za vodu.

- Posledice klimatskih promena po ljude i prirodu nas teraju da nešto preduzmemo - rekla je ministarka životne sredine Stefi Lemke.

Zašto se ovo događa?

Suša je veoma komplikovana pojava, a loše rukovođenje vodom predstavlja veliki problem.

Evropska federacija nacionalnih snabdevača pijaće vode "EurEau" procenila je da kontinent gubi 20-25 odsto vode samo kroz cevi koje cure.

Značajan procenat čini i preterana, ali nezakonita upotreba vode.

Španski uzgajivači jagoda izazivaju veliku zabrinutost jer utiču na močvare Donana koje čine važan i ranjiv deo ekosistema.

Profimedia

Primera radi, u Engleskoj i Velsu se dnevno koristi oko 14 milijardi litara vode. Prema određenim podacima, biće im potrebno još četiri milijarde litara dnevno do 2050. godine da bi se izbegao rizik od suša koje donose klimatske promene.

Uloga klimatskih promena u svim ovim procesima je veoma značajna.

Brojni delovi Evrope su oduvek prolazili kroz prirodne sušne periode, ali klimatske promene pogoršavaju situaciju.

Postiji nekoliko razloga za to.

Generalno, više temperature znače da ima više isparavanja sa zemlje, reka i jezera, čime se smanjuje dostupna količina vode.

Osim toga, ekstremne vremenske prilike, poput toplotnih talasa, sve su intenzivnije, a i duže traju.

AP Photo/Luigi Costantini

To praktično prži zemlju, tako da je padavine samo prekrivaju umesto da je natopljavaju, što dalje pojačava rizik od poplava.

Drugo važno pitanje je led, odnosno, nedostatak leda.

Evropski glečeri se smanjuju do sada neviđenim brzinama, što utiče na reke i rezervoare vode.

Reka Rajna u Nemačkoj je dobar primer za to - vodostaj je 2022. toliko opao tokom najtoplijeg evropskog leta da teretni brodovi uopšte nisu mogli tuda da saobraćaju.

AP Photo/Michael Probst

I ekonomija trpi

Uticaj suše može biti ogroman čak i u relativno bogatim ekonomijama, pogotovo na proizvodnju hrane.

Španski poljoprivrednici upozoravaju na propale useve i nepovratne gubitke, naročito kada se radi o pšenici.

Suvo zemljište i vegetacija doprinose i tome da sezone požara počinju ranije, a i intenzivniji su, kao što se prošle godine moglo videti u Španiji, Francuskoj i Portugaliji.

Ekosistemi trpe dosta zbog nedovoljno vode. Reke i močvarna područja su naročito na meti, odnosno njihov živi svet - ribe i ptice.

AP Photo/Luca Bruno

Suše mogu da utiču i na energetsku sigurnost.

Nedostatak padavina je prošle godine uticao na proizvodnju hidroenergije u Norveškoj, a Francuska je morala da smanji proizvodnju u nuklearnim elektranama jer nije bilo dovoljno vode za hlađenje reaktora.

Mala količina padavina pogađa i turizam. Prošla zima je Alpima donela samo polovinu uobičajenih snežnih padavina ,zbog čega su brojna skijališta morala da se dovijaju.

Ranije ove godine i kanali u Veneciji su presušili, što značajno menja sliku grada koji je veoma popularan među posetiocima.

U pojedinim delovima Francuske je sada nezakonito da se bazeni ponovo pune vodom, a na jugu zemlje je zabranjena prodaja dvorišnih bazena.

Širom sveta se voda često uzima zdravo za gotovo, ali smo već svedoci toga da dragoceni resurs može uskoro postati i luksuz.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi