Zašto Kijev uporno traži borbene avione? Šta sve mogu F-16 i MiG-29 i kakav problem imaju Ukrajinci sa njima

Borbeni avioni poput F-16 ili MiG-29 mogu promeniti rat, a Ukrajina bi svakako želela da ih ima i traži ih već mesecima.

Trenutno se vodi debata o tome da li popustiti pred ukrajinskim zahtevima za isporuku borbenih aviona kao što su F-16 ili MiG-29. Prvi put su borbeni avioni korišćeni na kraju poslednjeg velikog rata u Evropi: Drugog svetskog rata.

Sa svojim turbomlaznim motorima, mlazni avioni lete mnogo brže od aviona na propeler, koji su do tada korišćeni.

Mlazni motori usisavaju vazduh u prednji deo motora, gde se on kompresuje. Gorivo se raspršuje u visoko komprimovani vazduh i pali. Ovo „veoma snažno" izbacuje vazduh iz motora, kako objašnjava doktor Robert Kluge, stručnjak za vazduhoplovstvo u Dojčes muzeju u Minhenu.

Kako se vazduh ubrzava u tom procesu, zbog zakona fizike stvara se potisak koji gura avion napred.

Šta sve mogu

Borbeni avioni mogu da napadnu mete u vazduhu, kao i na zemlji. Za vazdušnu borbu mlaznjak se može opremiti projektilima vazduh-vazduh koji se mogu ispaliti u letu kako bi se uništio cilj koji takođe leti.

AP Photo/Sergei Grits

Da bi pogodio mete na zemlji, mlaznjak može da koristi rakete vazduh-zemlja ili da ispusti bombe sa slobodnim padom.

Kada se prave borbeni avioni, moraju se praviti kompromisi. Pitanja koja treba razmotriti uključuju da li će se mlaznjak boriti protiv drugih aviona u vazduhu i da li su ti avioni drugi borbeni avioni koji mogu uzvratiti. Ili bi mlaznjak trebalo da bude u stanju da efikasno pogađa samo ciljeve na zemlji?

Takva strateška razmatranja se onda odražavaju u tehnologiji borbenog aviona: da li avion treba da bude napravljen tako da bude prilično lagan i manevarski za borbu u vazduhu ili opremljen velikim rezervoarima za gorivo za misije na velikim udaljenostima?

MiG-29, koji se sada razmatra za isporuku Ukrajini kako bi pomogao u borbi protiv ruskih napada, dizajniran je za vrlo specifičnu svrhu: da zaštiti granice zemalja Varšavskog pakta od NATO aviona.

Tako ovaj takozvani presretač, koji je počeo da se koristi 1983. godine, može vrlo brzo da poleti i stigne na odredište. Zbog svog dizajna MiG-29 je izuzetno pogodan za upravljanje u vazdušnoj borbi. Može čak i da samostalno stoji vertikalno u vazduhu u kratkom vremenskom periodu. Međutim, mlaznjak je u početku bio opremljen samo gorivom kratkog dometa, da bi se uštedelo na težini.

F-16: Svestrana letelica

South Korea Defense Ministry via AP

Većina modernih borbenih aviona kombinuje različite mogućnosti. Prema Leonardu Hubenu, istoričaru i flirlenseru u Muzeju vojne istorije Berlin-Gatov, ekonomičnije je graditi takozvane višenamenske ratne avione, jer se oni mogu masovno proizvoditi u samo jednoj seriji, koja se zatim može koristiti za različite misije.

F-16 je jedan takav, masovno proizveden višenamenski avion. Razvijen je u SAD sedamdesetih za izvoz u partnerske zemlje kao niskobudžetni avion opšte namene. F-16 je borbeni avion sa najvećom proizvodnjom u svetu koji je i dalje u upotrebi. Mlaznjak se još uvek proizvodi u SAD i stalno se poboljšava.

Više sistem oružja nego oružje

Pored tehnologije mlaznjaka, ključno je i njegovo naoružanje. Bez toga, mlaznjak je „samo školjka, poput vatrogasnog vozila bez okretnih merdevina“, kaže Kluge. Kao i drugi eksperti, on smatra da se može sa sigurnošću pretpostaviti da će avioni, ako budu isporučeni Ukrajini, takođe biti opremljeni modernim naoružanjem.

Ukrajina bi tada mogla da koristi ove avione da bi obezbedila sopstveni vazdušni prostor. To je zato što su, za razliku od raketa protivvazdušne odbrane kakve ispaljuju kopneni sistemi protivvazdušne odbrane, mlaznjaci veoma pokretni i stoga mogu da obezbede veliku površinu i, koristeći moderne rakete vazduh-vazduh, takođe obaraju krstareće rakete u vazduhu.

Pixabay

Prema rečima Leonarda Hubena, malo je verovatno da će ruski i zapadni avioni učestvovati u vazdušnoj borbi u punom opsegu. Danas bi se borbeni avioni uglavnom međusobno borili projektilima van vidnog polja.

Slično kao kod borbenih tenkova, pravilo obično glasi: ko prvi puca i pogodi - pobeđuje. Moderne rakete vazduh-vazduh virtuelno se prišunjaju svojoj meti i aktiviraju svoj upadljivi radar tek neposredno pre udara. Tada je često prekasno za izbegavanje projektila.

Piloti se obučavaju godinama

Pilot borbenog aviona mora biti u stanju da se uključi u blisku borbu u slučaju da su sve rakete ispaljene i da obavlja više zadataka pod izuzetnim uslovima. Iz tog razloga piloti se ne obučavaju preko noći: za nemačke avione „eurofighter", period obuke traje od pet do šest godina i košta pet miliona evra po pilotu.

Međutim, piloti često nauče da lete na samo jednom tipu borbenog aviona, jer je obuka za drugi tip aviona skupa.

AP Photo/Aijaz Rahi

To je jedan od najvećih izazova za ukrajinske pilote. Svi priručnici, sva dugmad u NATO mlaznicama označena su na engleskom, a sve brojke su u stopama i miljama. Piloti u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza uče da lete na osnovu metričkog sistema.

SAD su pozvale ukrajinske pilote u vojnu bazu u Tusonu u Arizoni kako bi utvrdili koliko će im vremena biti potrebno da se obuče da upravljaju zapadnim borbenim avionima, uključujući F-16, rekli su početkom marta neimenovani zvaničnici.

Piloti su radili na simulatorima i nema planova da upravljaju stvarnim avionima, naveli su zvaničnici.

Program ima dva cilja: poboljšanje veština Ukrajinaca i procenu koliko će vremena biti potrebno da se obuče da efikasno upravljaju F-16 i drugim ratnim avionima zapadne proizvodnje, dodali su.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi