Kako je Vašington zbog kineskog „špijunskog" balona ponovo napravio problem Evropi

Saga o kineskom „špijunskom" balonu dodatno je pogoršala odnose Vašingtona i Pekinga. Za evropske vlade to predstavlja sve vrste opasnosti.

S pogoršanjem odnosa između dve supersile, izgleda da će lideri EU biti izloženi pojačanom pritisku Bele kuće da izaberu stranu i udruže snage protiv Kine, baš kao što su uradili u slučaju Rusije.

Dok na istoku Evrope bukti rat, a Rusija priprema veliku ofanzivu na Ukrajinu u narednih nekoliko nedelja, diplomate Evropske unije strahuju da bi incident sa balonom mogao da odvuče pažnju timu američkog predsednika Džozefa Bajdena upravo u trenutku kada će američka podrška Kijevu biti najpotrebnija.

- Nismo očekivali da će 2023. biti laka, ali ovo je zaista težak početak - rekao je jedan evropski diplomata.

U subotu su SAD oborile ono što su identifikovale kao kineski balon za nadzor kod obale Južne Karoline raketom vazduh-vazduh iz borbenog aviona F-22.

Državni sekretar Entoni Blinken odložio je na neodređeno vreme posetu Pekingu koja je bila zakazana za ovu nedelju, prvo takvo putovanje planirano za zvaničnika američkog kabineta otkad je Bajden postao predsednik SAD.

Fotografije i snimci incidenta kružili su na društvenim mrežama, a napravili su ih uglavnom uzbuđeni posmatrači koji navijaju za demonstriranje vojne moći.

Profimedia

Peking insistira da je džinovski objekat sa solarnim panelom bio „civilni vazdušni brod" koji je skrenuo sa kursa dok je sprovodio „uglavnom meteorološka" istraživanja. Kao odgovor na obaranje balona, kineska vlada je izrazila „snažno nezadovoljstvo" i protestovala zbog američkog napada na bespilotnu civilnu letelicu, napominjući da će zadržati pravo da preduzme dodatne neophodne odgovore.

Američka spoljna politika, iako još uvek u velikoj meri ulaže u vojnu podršku Ukrajini, može biti ometena zaoštravanjem sukoba sa Pekingom. Desničarski američki političari pozivaju da se veća pažnja usmeri prema Kini, koja se manje prati od početka sukoba u Ukrajini pre godinu dana.

Kako se „rivalstvo između SAD i Kine zaoštrava, biće sve veći pritisak na Evropljane, čiji je pristup Kini veoma raznolik, da izaberu stranu“, rekao je Rikardo Borhes de Kastro, šef programa "Evropa u svetu" u Centru za evropsku politiku, istraživačkom centru sa sedištem u Briselu.

- Realnost je da će, ako svetom sve više budu dominirala dva pola - SAD i Kina, EU i Evropljani morati da biraju stranu dok bezbednost i odbrana Evrope zavise od SAD - dodao je on.

Očekuje se da će Rusija, u međuvremenu, pokrenuti masovne ofanzive za samo nekoliko nedelja, kada se završi najoštrija zimska sezona, kažu ukrajinski zvaničnici.

- Vašington će neko vreme biti zauzet Pekingom. To nije dobra vest za EU ​​jer je Rusija i dalje njena glavna briga - rekao je u nedelju visoki diplomata EU.

Loš tajming

Za Evropu incident takođe dolazi u nezgodnom trenutku jer su se visoki zvaničnici pripremali da ponovo stupe u vezu sa Pekingom.

AP Photo/Virginia Mayo

Smatra se da visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj planira put u Peking u aprilu, kada bi takođe trebalo da otputuje u Japan na ministarski sastanak G7. Osim toga, francuski predsednik Emanuel Makron je najavio nameru da se sastane sa predsednikom Si Đinpingom u kineskoj prestonici početkom ove godine.

Najnovije američko-kineske tenzije „znače da bismo sada morali da gledamo kako loše reaguje Kina i da li će ova putovanja biti tretirana kao propagandni uspeh Pekinga u raskidanju transatlantskih veza“, rekao je za „Politiko" diplomata pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da govori o ovoj temi.

- U jeku rata u Ukrajini, koordinacija politike prema Kini između dve strane Atlantika gubi snagu. Dok Vašington pojačava pritisak na Peking, posebno na tehnološkom frontu i u kontekstu Tajvana, Brisel, Berlin i Pariz pokazuju novo oklevanje - rekao je Rajnhard Butikofer, predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Kinom.

Najviši kineski spoljnopolitički zvaničnik Vang Ji odustao je od plana da poseti Brisel, iako će u februaru otputovati u Nemačku na Minhensku bezbednosnu konferenciju, izjavile su dve diplomate za pomenuti medij.

Umerena reakcija Evrope

Reakcija Evrope na incident sa balonom bila je blaga. EU je samo primetila pravo SAD da brani svoj vazdušni prostor. „Bezbednost i zaštita vazdušnog prostora je pitanje nacionalne bezbednosti i stoga je nadležnost, odgovornost i prerogativ" određene države ili uključenih država, rekao je portparol EU u nedelju.

AP photo

Nekoliko evropskih zemalja podržalo je odluku Bajdenove administracije u javnosti, ističući opšti osećaj nevoljnosti da se pogorša odnos sa Pekingom.

Jedan od izuzetaka bila je Estonija, gde je ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu, retvitujući izveštaj Bi-Bi-Sija o obaranju balona, rekao: „Podržavam operaciju SAD za odbranu svog suvereniteta. U potpunosti osuđujem provokacije koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD."

Ostali saveznici SAD nisu se uzdržali. Kanadski premijer Džastin Trudo pohvalio je operaciju, tvitujući: „Kanada snažno podržava ovu akciju - nastavićemo da radimo zajedno na našoj bezbednosti i odbrani."

Ministar spoljnih poslova Južne Koreje Park Džin je tokom posete Vašingtonu rekao da „ovoljno razume odluku o odlaganju posete sekretara Kini i da misli da Kina treba brzo i veoma iskreno da objasni šta se dogodilo.

U Kini se mediji znatno manje bave incidentom

Si-En-En je u ponedeljak objavio analizu pod naslovom „Zašto bi kineska balonska kriza mogla da bude odlučujući trenutak u novom hladnom ratu“, rekavši da kineska saga o balonima preti da bude prekretnica u opasnom svetskom rivalstvu nove supersile: prvi put Amerikanci su doživeli opipljiv simbol nacionalnog bezbednosnog izazova iz Pekinga.

AP Photo/Alex Brandon

Civilni kineski vazdušni brod može se senzacionalizovati kao „odlučujući trenutak u novom hladnom ratu“, što ilustruje koliko je Vašington otišao u pogoršanju odnosa sa Kinom. Ovo nije prvi put u svetu da su baloni za naučna istraživanja izmakli kontroli. Obaranje vazdušnog broda od strane SAD dramatično je pogoršalo ovaj incident. Čini se da potez SAD pokazuje spoljnom svetu odlučan način konfrontacije sa Kinom.

„Retorika ovog priloga Si-En-Ena pokazuje da glavna pokretačka snaga zaoštravanja odnosa Kine i SAD potiče od lažne percepcije 'kineske pretnje' koju su konstruisale same SAD, a koja je u suštini proizvod američke hegemonije. Vašington je postavio standard apsolutne nacionalne bezbednosti, a potom ga dugo širio u američkoj javnosti nizom medijskih mehanizama, formirajući kod njih lažni osećaj bezbednosti", piše kineski portal „Global tajms", u kom se dodaje da balon nije predstavljao nikakvu pretnju, a kamoli pretnju za nacionalnu bezbednost SAD. Ipak, zbog prevelike pompe Vašingtona, takozvana teorija pretnje Kine je promovisana na radikalan način.

Republikanski kongresmen Majkl Valc u nedelju je objavio tekst na američkom portalu Foks njuz, opisujući takozvani kineski špijunski balon kao „trenutak Sputnjika za Ameriku“.

Incident sa balonom je potpuno drugačija priča od satelita "Sputnjik" Sovjetskog Saveza, pa analogija nije adekvatna. „Trenutak Sputnjika" odnosio se na lansiranje prvog veštačkog satelita "Sputnjik 1" od strane Sovjetskog Saveza 1957. godine, što je šokiralo Vašington jer se nadao da će SAD prve to postići. Ovo je podstaklo SAD da ulože značajna sredstva u ovu oblast kako bi sustigle konkurenciju.

U.S. Navy via AP

- Valcova analogija između kineskog civilnog vazdušnog broda, koji ne uključuje mnogo tehnologije, i "Sputnjika" odražava koliko su neki američki političari neuki, arogantni i ranjivi - rekao je Šen Ji, profesor na Univerzitetu Fudan, za Global tajms.

- Ako postoji "Sputnjik trenutak" između Pekinga i Vašingtona, tehnološki napredak kineskog tehnološkog giganta "Huavej" u 5G više liči na to. Kao odgovor na satelit "Sputnjik" 1957. godine Vašington je proširio svoju podršku naučnom istraživanju i obrazovanju brzinom bez presedana, u pokušaj da se pojačaju kapaciteti SAD da se takmiče sa Sovjetskim Savezom. Ali kada je u pitanju "Huavej", SAD su usvojile niz sredstava da potisnu ovu tehnološku kompaniju, umesto da ulože sve da razviju sopstvenu tehnologiju. To je takođe znak nazadovanja SAD - primetio je Šen.

Vašington bi mogao da pokrene neke radikalnije akcije u vezi sa kinesko-američkim odnosima u budućnosti i da iskoristi skup pristupa protiv Sovjetskog Saveza da se nosi sa Kinom, navodi se u tekstu kineskog portala. Preterivanje SAD u vezi sa incidentom sa balonom takođe je pokušaj da se mobiliše američka javnost da stekne razumevanje za to da američka vlada koristi nacionalne resurse kako bi se takmičila sa Kinom, dodaje autor članka.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi