Hoće da vrate pticu dodo u život: Poslednji put je ova vrsta viđena u 17. veku, ali bi to moglo da se promeni

Ptica dodo je najverovatnije prva životinja koja nam padne na pamet kada se govori o istrebljenju, a u pitanju je vrsta koja je živela na ostrvu Mauricijusu do kasnog 17. veka.

Dolazak mornara je doneo i mnoge invazivne vrste, poput pacova, ali i lov. To je došlo glave pticama dodo koje se uopšte nisu plašile ljudi, tako da su nestale za svega nekoliko decenija.

Danas, tim naučnika želi da ih vrati u život zahvaljujući naprecima u sekvenciranju starih uzoraka DNK, tehnologiji uređivanja gena i sintetičkoj biologiji. Nadaju se da će projekat dovesti do novih tehnologija za očuvanje ptica.

- Očigledno smo usred krize istrebljenja. Naša je odgovornost da ljudima približimo priče o tome kako bi razmislili šta se događa - rekla je Bet Šapiro, profesorka ekologije i evolutivne biologije na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu.

AP Photo/Matt Dunham, File

Šapiro predvodi start-ap koji je pokrenuo preduzetnik Ben Lam sa Džordžom Čurčom, genetičarem sa medicinske škole Harvarda, koji rade na podjednako ambicioznim projektima vraćanja mamuta ili tasmanijskog tigra u život.

Šapirova kaže da je već završila prvi korak u svom projektu - potpuno sekvenciranje genoma ptice dodo iz drevnog DNK, zasnovanog na genetskom materijalu izvučenog iz ostataka ove ptice u Danskoj.

Sledeći korak je da se genetska informacija uporedi sa najbližim srodnicima dodo ptice, u porodici golubova - golubom nikobar. Na taj način će moći da utvrde koje mutacije u genomu čine pticu dodo upravo pticom dodo.

Izazovi

Ipak, dalji procesi koji bi doveli do vaskrsnuća životinje - programiranje ćelija od živih srodnika uz DNK izgubljene ptice - biće prepuni izazova. Šapirova je rekla da se nada da će prilagoditi postojeće tehnike koje su se koristile, primera radi, da se stvori kokoška od patke.

Prvo se materijal mora ukloniti iz jajašca, pa se uzgaja u laboratoriji, a ćelije se uređuju sa željenim genetskim osobinama pre nego što se to sve vrati u jajnu ćeliju. Čak i da timu to pođe za rukom, ptica dodo koja bude nastala neće biti kopija one koja je živela pre četiri veka, već izmenjena hibridna forma.

Profimedia

Naučnica kaže da će usavršavanje ovih oruđa sintetičke biologije imati širi uticaj na očuvanje ptica. Tehnike bi mogle da omoguće naučnicima da određene genetske specifičnosti "pomeraju" između vrsta ptica kojima je potrebna zaštita, ukoliko im je stanište ugroženo.

- Ova tehnologija, koja se sprovodi kod kokošaka... bila bi sjajno kada bi to uspelo kod različitih vrsta ptica - dodala je.

Mitovi o pticama dodo

Uprkos svemu, malo se zna o pticama dodo, ali su se zato svetom raširile mnoge priče. Nije tačno poznato ni poreklo njenog imena, iako se smatra da se odnosi na zvuk koji je ispuštala.

Preci dodoa su živeli u jugoistočnoj Aziji, a kada su nivoi mora bili niski, došli su do Mauricijusa preko drugih ostrva. Tu su postali izolovani, bez opasnosti od predatora, nakon što se nivo mora ponovo podigao.

Prema jednom 3D modelu, zasnovanom na skeletu iz Prirodnjačkog muzeja u Durbanu, u Južnoj Africi, dodo je bio 70 cm visok, a težio je oko 15 do 18 kilograma.

Iako dodo mnoge ilustracije prikazuju kao debeljuškastu pticu, veruje se da je bila mnogo agilnija.

Kada se govori o istrebljenju ili nekakvom nestanku, danas se koristi izraz "mrtav kao dodo" i slično.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi