60 godina od Kubanske raketne krize: Kako je tada izbegnut nuklearni rat? (VIDEO)
Arhipov je preokrenuo tok istorije
Ovog oktobra obeležava se 60 godina od Kubanske raketne krize, koja umalo nije dovela svet do uništenja. Svet je, baš kao i danas, strahovao od nuklearnog udara, ali je tada ipak razum prevladao.
Kako Zapad sve više optužuje Kremlj da želi da upotrebi nuklearno oružje u ukrajinskom konfliktu, što Moskva uporno negira, nije zgoreg podsetiti se koji događaji su doveli do krize pre nekoliko decenija i ko je bio Vasilij Arhipov, koji je spasao svet.
Pojačane tenzije
Dana 1. oktobra 1962. godine, četiri sovjetske podmornice, opremljene nuklearnim bojevim glavama, napustile su Barencovo more i zaputile se ka Kubi. Cilj je bio da ova mala flota pojača široko sovjetsko vojno prisustvo oko ostrva i zaštiti odbrambene raketne lokacije, što je Havana zatražila u jeku destruktivne operacije CIA u Zalivu svinja, kada je Vašington pomogao pobunjenicima koji su hteli da svrgnu kubanskog lidera Fidela Kastra.
Profimedia
Prema svedočenju Vasilija Arhipova, viceadmirala podmornice B-59, koje je nedavno objavljeno prvi put, vremenske prilike tokom tranzita su bile povoljne, u smislu očuvanja tajnosti misije.
Pročitajte još:
- Oblačno, niskio blaci, mala vidljivost, kiša - napomenuo je.
Usput su uspeli da zabeleže određen nivo radio-lokacionih stanica protivpodmorničarskih aviona, ali je konvoj ipak prolazio neprimećen sve do 18. oktobra. Tada su presreli poruku francuskog radija koja je informisala određene dopisnike da su sovjetske podmornice ušle u Atlantik i da se približavaju američkim obalama.
- Kako su otkrili podmornice, teško je reći. Međutim, sa visokim samopouzdanjem možemo reći da ih nisu otkrili avionski radari - tvrdio je Arhipov.
Tadašnji američki predsednik Džon Kenedi četiri dana kasnije je najavio blokadu Kube i usmerio avione i brodove ka kubanskim obalama. Naređeno je da svaka strana podmornica koja se približi području mora da izroni radi identifikacije. Američkim brodskim komandantima je naređeno da napadnu svako plovilo koje se ogluši o naredbu.
Američke podmornice su 23. oktobra krenule u izviđanja.
- Sovjetski komandanti su dobili naređenje da budu na potpunom oprezu i da nastave da se kreću u tajnosti - rekao je Arhipov.
Profimedia
Sovjetske podmornice su 24. oktobra stigle u naznačene oblasti nadomak Kube, istog dana kada je lider Nikita Hruščov rekao američkim zvaničnicima u Moskvi da ukoliko američki brodovi počnu da pretražuju sovjetske trgovačke brodove, to će biti smatrano piraterijom i podmornicama će biti naloženo da unište pretnje.
Atmosfera je bila veoma zategnuta, a tri dana kasnije se B-59 pojavio na površini kako bi napunio baterije.
- Čim smo izronili videli smo nosač aviona, devet razarača, četiri aviona "neptun" i tri "trekera", bilo smo okruženi sa tri prstena snaga Obalske straže, a avioni su kružili samo 20-30 metara iznad podmornice... Ciljali su podmornicu i vikali sa jakih zvučnika da se isključe motori - naveo je Arhipov.
Bilo je jasno da je podmornici bila priređena velika dobrodošlica. Komandant Valentin Savicki je bio šokiran odgovorom američke strane, a protokol je nalagao da se u takvim trenucima hitno zaroni kako bi se pripremili za lansiranje nuklearnih projektila ka neprijateljskim metama.
Profimedia
Umalo da se to i dogodi. Nekoliko članova posade je kasnije svedočilo da je Savicki zaista naredio zaron i lansiranje projektila kojim bi, sasvim sigurno, bio započet treći svetski rat. Nuklearni torpedo koji je nosila sovjetska podmornica imao je snagu bombe koju su Amerikanci bacili 17 godina ranije na Hirošimu.
Srećom, to se nije dogodilo.
Ko je spasao svet?
Temperatura u podmornici popela se na skoro 50 stepeni. Sistem za preradu vazduha podmornice, koja je predviđena za plovidbu hladnim vodama, bio je u kvaru. Vadim Orlov, obaveštajni oficir koji je bio u podmornici, seća se jednog izuzetno jakog udara.
- Amerikanci su nas udarili nečim jačim od granate. Pomislili smo - to je to. Tada je Savicki viknuo: "Možda je rat već počeo gore! Gađaćemo ih sad! Mi ćemo umreti, ali ćemo i njih potopiti. Nećemo biti sramota naše flote!" - zapisao je Orlov kasnije.
Za lansiranje torpeda bila je potrebna saglasnost sva tri oficira - komandanta podmornice Savickog, političkog komesara Ivana Semjonoviča Maslenikova i drugog kapetana Arhipova. Savicki i Ivan Semonovič Maslenikov bili su "za", ali je "ne" Vasilija Arhipova značilo i "ne" nuklearnom ratu.
Profimedia
Ruska posada nije znala šta se dešava iznad nje. Zaronili su pre nego što je kriza počela. Njihovo prvobitno naređenje bilo je da idu direktno na Kubu, ali onda, bez objašnjenja, naređeno im je da stanu i čekaju u Karibima. Kako nisu imali kontakt sa svetom, verovali su da je gore na površini svetski rat uveliko počeo.
- Nakon zaranjanja, niko ne bi razmišljao o tome da li bi avioni počeli da pucaju. To je rat. Međutim, avion koji je preletao preko tornja podmornice, oko tri sekunde pre nego što bi paljba počela, uključio je moćna svetla i zaslepeo ljude na komandnom mostu, toliko da su ih oči zabolele. Bio je to šok. Komandant nije mogao da razume šta se događa - objasnio je Arhipov.
Srećom, Arhipov je bio u tornju kada je Savicki dao svoje apokaliptično naređenje. Da nije bilo tako, svet ne bi bio više isti. Shvativši da su Amerikanci zapravo slali znake upozorenja podmornici i da nisu napadali, umirio je uspaničenog Savickog, a postarao se i da njegovo naređenje ne stigne do oficira koji su bili zaduženi za ispaljivanje torpeda. Jasna poruka je poslata Amerikancima - stopiraju se sve provokativne akcije.
To je značilo da naredni preleti američkih aviona nisu bili zabrinjavajući, a iako je situacija bila napeta i na ivici rata, rata zapravo nije bilo.
Sledećeg dana je B-59 zaronio bez upozorenja i vratio se u bazu. Tamo je posadu podmornice član Vojnog saveta dočekao rečima: "Nismo očekivali da ćete se vratiti."
Američka javnost nije znala da je izbegnuta katastrofa, i koliko su Sovjeti bili blizu ispaljivanja nuklearnih projektila, a tako je ostalo decenijama.
Iako je cela epizoda bila zastrašujuća, godinama je bila potpuno zaboravljena. Ipak, jasan je primer kako očajničke, opasne situacije u međunarodnoj politici mogu da se reše kada postoji neko hladne glave.
Osim toga, ono što danas zovemo Kubanskom raketnom krizom rešeno je i zahvaljujući dobroj diplomatiji obeju strana. Hruščov je pristao da se nuklearna infrastruktura ukloni sa Kube, Kenedi se zavetovao da više nikada neće okupirati ostrvo, a projektili "jupiter", upereni ka SSSR-u, uklonjeni su iz Turske.
Uspostavljen je i "crveni telefon" između Moksve i Vašingtona koji je omogućio direktnu i brzu komunikaciju između ove dve sile.
Ipak, osamdesetih je Vašington počeo da širi svoj nuklearni arsenal, što je dovelo do raznih sporazuma o kontroli naoružanja koji su pali u vodu tokom vladavine Donalda Trampa.
Svet može samo da se nada da će danas, u jeku ukrajinskog sukoba, biti nekoga hladne glave ko će sprečiti dalju eskalaciju.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari