Čovek koji je sprečio nuklearni rat: Zbog ove odluke je izgubio posao, ali mu je svet večno zahvalan (VIDEO)

Stanislav Petrov bio je sovjetski potpukovnik kada je spasao svet.

Kao zapovednik komandnog centra OKO smeštenog u blizini Moskve, njegov zadatak bio je da nadgleda satelitski sistem koji je pratio da li se ka zemlji kreću projektili iz pravca SAD.

Tog 26. septembra 1983. godine ostao je priseban i odustao je od pritiskanja crvenog prekidača, koji bi ceo svet gurnuo u treći svetski, ali i nuklearni rat.

- Sirena se upalila, ali ja sam sedeo nekoliko sekundi, buljeći u ogromni ekran na kome je pisalo "lansiranje" - rekao je Petrov 2013. godine.

Tenzije su tada već bile na vrhuncu. 1. septembra sovjetske snage su oborile korejski avion koji je ušao u njihov vazdušni prostor. Poginulo je 269 ljudi, među njima i američki kongreesmen, zbog čega su se pretnje na relaciji SAD-SSSR samo pojačavale.

Petrov je morao brzo da reaguje. Američki projektili mogli su da stignu do Sovjetskog Saveza za dvadesetak minuta.

Iako je prema protokolu trebalo da odmah ispali salvu nuklearnih raketa iz sovjetskih baza koje bi pogodile ciljeve na području SAD-a i Zapadne Evrope, Petrov je oklevao. Nije pritisnuo crveni taster.

- Sve je bilo spremno, ali nisam hteo da ispalim rakete, bilo je jasno da to znači kraj sveta kakav poznajemo. Odlučio sam da čekam. Minuti su prolazili, a računari su pokazivali da se američki projektili sve više približavaju SSSR-u. Alarm je potresao ceo centar, ali nisam ispalio rakete, niti sam obavestio svoje nadređene. Oni bi mi i tako naredili da pucam. U takvim situacijama ne možete da racionalno analizirate, nema puno vremena, već se oslanjate na instinkt. A on mi je govorio da nešto nije u redu - kaže Petrov.

Kako je rekao, nije bilo nijednog pravila koje bi naznačilo koliko vremena ste imali za razmišljanje. Svakako, znalo se da je svaka sekunda neprocenjiva.

- Sve što je trebalo da uradim jeste da dohvatim telegon i direktnom linijom obavestim naše najviše komandante. Ali, nisam se pomerio. Izgledalo je kao da sam se pržio u tiganju - prisetio se. 

U tom trenutku je, kazao je, na umu imao dve stvari.

- Računar je pokazivao da prema nama leti pet projektila ispaljenih iz samo jedne baze, i svi idu prema Moskvi. Opšti napad Amerikanaca zasigurno se ne bi ograničio na samo pet raketa, već bi njima sigurno želeli da 'obogalje' naše sisteme naoružanja. I drugo, razmišljao sam da računar nema mozga i da može pogrešno protumačiti signale za nuklearne rakete - rekao je Petrov, koji je tada ipak odlučio da pričeka udar, pa i po cenu da neće moći da uzvrati.

Profimedia

Računari su pokazivali da se projektili sve više i više približavaju, do nuklearnog udara ostao je još samo minut, trideset sekundi, deset, pet... Ljudi u centru spremili su se na najgore... A onda ništa. Nijedne eksplozije nad Moskvom. Ni traga udaru. Računar je i dalje govorio da su rakete pogodile glavni grad, ali napolju, u centru Moskve ništa nije ukazivalo na takav scenario. Bilo je jasno, uzbuna je bila lažna.

Petrov je prijavio incident, a istraga je pokazala da je ruski satelit pogrešno očitao podatke zbog retkog fenomena poravnanja Sunčevih zraka na oblacima i putanje satelita.

Srećom, Petrov je osetio da nešto nije u redu. Bio je obučavan da očekuje totalni nuklearni napad iz SAD, a i sistem je bio prilično nov, pa mu nije potpuno verovao.

- Imao je osećaj da nešto ne štima. To je bilo pet projektila. Činilo se da to nije dovoljno. Prema protokolu, trebalo je da nadređenima sve prijavi, ali onda bismo pričali o najvećem nuklearnom ratu, ukoliko bi iko od nas to preživeo - reko je Džefri Luis, stručnjak za kontrolu naoružanja za NPR.

- 23 minuta kasnie sam shvatio da se ništa nije dogodilo. Da je to bio pravi napad, znao bih za to već. To je bilo veliko olakšanje - poručio je.

Profimedia

Heroj u penziji

Petrov je uskoro penzionisan, a doživeo je i nervni slom. O incidentu se do devedesetih ništa nije znalo, ali u međuvremenu je sve procurilo u javnost.

- Ja nisam heroj, Samo sam radio svoj posao. Bio sam na pravom mestu u pravo vreme - poručuje Petrov.

Zanimljivo, iako je sprečio moguću nuklearnu katastrofu, pukovnik Petrov je prekršio svoja naređenja i vojni protokol. Zbog toga su ga kasnije ispitivali nadređeni, a to je, pak, dovelo do toga da ga više nisu smatrali pouzdanim vojnim oficirom.

Profimedia

Sovjetska vojska nije kaznila Petrova, ali ga nije ni nagradila niti mu dala priznanje. Dobio je negativnu ocenu i njegova jednom obećavajuća vojna karijera stigla je do kraja. Preselili su ga na manje važan posao, a ubrzo potom su ga i penzionisali.

- Moja pokojna žena punih deset godina nakon incidenta nije o njemu znala ništa. Jednom me pitala šta sam učinio. Odgovorio sam joj: "Ništa" - rekao je Petrov.

Da je Petrov ispalio nuklearne rakete, stručnjaci tvrde da bi to bio kraj čovečanstva. One koje ne bi ubio udar, umrli bi za šest do osam meseci jer bi silne detonacije podigle radioaktivnu prašinu koja bi na nekoliko godina zaklonila sunce i izazvala nuklearnu zimu koju niko ne bi preživeo.

Petrov je preminuo 19. maja 2017. u 77. godini, u predgrađu Moskve.

Karl Šumaher, nemački politički aktivista, želeo je da kontakira Petrova kako bi mu poželeo srećan rođendan, međutim, sin Dimitri mu je tada otkrio da mu je otac preminuo.

Šta je nuklearna zima?

Nuklearna zima je predviđena klimatska posledica nuklearnog rata. U teoriji, detoniranje velikog broja nuklearnih bombi, pogotovo iznad zapaljivih meta kao što su gradovi u kom slučaju bi velike količine dima i čađi bile ispuštene u Zemljinu stratosferu, moglo bi da dovede do perioda od više meseci ili čak godina tokom kojih bi temperature bile vrlo niske, a intenzitet sunčeve svetlosti znatno umanjen.

Slične klimatske posledice može da izazove udar komete ili asteroida, što je scenario koji se ponekad naziva udarna zima, ili prilikom erupcije supervulkana (vulkanska zima).

Temperatura bi pala za 15 do 20 stepeni Celzijusovih, zavladala bi višemesečna noć i nestalo bi vode za piće, procenjuju naučnici. 

Atomske bombe uništavale bi velike gradove pretvarajući ih u nepreglednu vatrenu stihiju. Na tako visokoj temperaturi goreo bi čak i armirani beton.

Požari bi bili toliki da bi ognjene bure ubijale sve što diše i ujedno izbacivale u atmosferu ogromnu količinu čađi zaklanjajući sunce.

Međutim, nakon toga, usledilo bi naglo zahlađenje.

Simulacija koja je napravljena osamdesetih godina prošlog veka zasniva se na pretpostavci da će na severnoj hemisferi izbiti nuklearni konflikt usled kojeg bi SAD, Evropa i nekadašnji SSSR bili potpuno uništeni atomskim bombama snage između 5.000 i 7.000 megatona trotila.

U takvom scenariju ni preostali deo planete ne može očekivati ništa dobro.

Tokom nekoliko meseci preovladavao bi "nuklearni sumrak", odnosno, neprekidna noć bez sunca, i nuklearna zima, u kojoj bi se zemlja zamrznula i do nekoliko metara dubine, a ljudi i životinje ostali bi bez vode za piće.

Došlo bi do ogromne koncentracije radijacije i do čestih oluja i tajfuna. Klimatske promene i masovna glad neizbežno bi uzrokovali smrt svih živih bića.

Neki naučnici su procenili da čovječanstvo neće moći da preživi "nuklearnu zimu", i da niko neće biti svedok "postnuklearnog proleća".

I, mada su kasnije neki naučnici procenili da bi veći deo čađe i prašine, ipak, ostao u nižim slojevima atmosfere i ne bi dospeo u stratosferu, teorija "nuklearne zime", kao posledice nuklearnog konflikta, i dalje ima veliki broj pristalica.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi