Sovjetski bratski poljubac je retko ko mogao da izbegne: Kastro se izvukao, Tito nije dobro prošao, a od jednog lidera su svi bežali (VIDEO)

Brojni svetski zvaničnici uputili su ove nedelje izjave saučešća povodom smrti Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR-a, čoveka koji je svakako ostavio veliki trag u svetskoj istoriji. Odlazak istaknutog diplomate podsetio je i na neke običaje koje više ne viđamo u javnosti.

Gorbačov je bio politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza.

Zanimljivo je da su to, socijalističko doba obeležili i brojni "bratski poljupci", koji ni Gorbačovu nisu bili strani, a danas bi najverovatnije bili nezamislivi. Ta praksa nije više toliko u modi.

AP Photo

Socijalistički bratski poljubac je bio posebna forma pozdravljanja između državnika komunističkih zemalja. Demonstrirali su povezanost koja je vladala među tim zemljama.

Ti bliski susreti su se sastojali od zagrljaja i tri poljupca u obraz, a u retkim situacijama, ukoliko su lideri bili bliski, ljubili bi se u usta, što je posebno voleo da demonstrira Leonid Brežnjev.

Bratski poljubac je bio simbol jednakosti i solidarnosti i bio je čest među radničkim pokretima u 19. veku, a u godinama nakon Oktobarske revolucije i drugih događaja, "ritual" je postao sastavni deo zvaničnih pozdrava komunističkih državnika.

Kastro imao spremnu taktiku

Lideri SSSR-a bili su veoma poznati po toplom zagrljaju i prisnom poljupcu. Staljin je ljubio sovjetske pilote, a Hruščov prvog čoveka u svemiru Jurija Gagarina.

Ali, najpoznatiji po sočnom poljupcu u usta bio je Leonid Brežnjev, glavni sekretar sovjetske komunističke partije od 1964. do 1982. godine. Povodom tih poljubaca kolale su mnoge šale. Takozvani trojni Brežnjev je postao čuven u svetu: jedan u levi obraz, jedan u desni i treći poljubac usne na usne.

Profimedia

Neki državnici nisu bili srećni zbog takvog načina pozdravljanja i tražili su način da ga eskiviraju. Kubanski lider Fidel Kastro odlučio je da nakon sletanja u Moskvu izađe iz aviona s cigarom u ustima, tako da je Brežnjev ostao bez mogućnosti da pokaže svoju rusku dobrodošlicu.

Rumunski lider Nikolaj Čaušesku, koji je navodno patio od bakteriofobije, našao je način da izbegne poljubac i pritom ne uvredi Brežnjeva. Istina, nije poznato kako mu je to uspelo. Možda je stvar bila u tome što je Rumunija uživala poseban status u Istočnom bloku.

Neki državnici ipak nisu imali ništa protiv ljubakanja sa sovjetskim vođom komunističke partije. Poljubac premijerke Indije Indire Gandi i Brežnjeva i danas krasi zid njenog doma – muzeja.

Susret sa Titom 

Međutim, o jednom poljupcu pričalo se decenijama. Poljubac Tita i Brežnjeva je, kažu, bio tako jak da je Josipu Brozu prokrvarila usna.

YouTube/Printscreen

Ipak, najpoznatiji poljubac Brežnjeva je svakako onaj s vođom Istočne Nemačke Erihom Honekerom 1979. godine, koji je postao besmrtan zahvaljujući slikaru Dmitriju Vrubelju.

Umetničko delo je naslikano na Berlinskom zidu uz reči: “Bože, pomozi mi da preživim ovu smrtonosnu ljubav!”

Odlazak autora kultnog murala na Berlinskom zidu

Ruski slikar Dmitrij Vrubel, autor svetski poznatog mural na Berlinskom zidu, poznatog kao „Poljubac“, koji je postao simbol kraja Hladnog rata, preminuo je 14. avgusta u 63. godini zbog komplikacija izazvanih kovid infekcijom.

Dmitrij Vrubel je rođen u Moskvi i živeo je u Berlinu od 2010. godine. Njegovo najznačajnije delo je grafit na ostatku zida pod nazivom „Bože moj, pomozi mi da preživim ovu smrtonosnu ljubav“, koji prikazuje poljubac između sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva i Eriha Honekera, koji je vodio bivšu Istočnu Nemačku. Mural je inspirisan fotografijom sa njihovog zvaničnog susreta.

AP Photo/Markus Schreiber

Grafit je naslikan 1990. godine, samo nekoliko meseci nakon što je zid pao, a do ponovnog ujedinjenja Nemačke došlo krajem godine.

- Dugi niz godina živeo sam svojim životom, dok je slika živela svojim životom. Početkom dvehiljaditih, ljudi su počeli da donose suvenire iz Berlina – magnete, šolje i slično – sa "Poljupcem" na njima, koji su se sada prodavali ne samo u Galeriji, već i po celom gradu - rekao je Vrubel u intervjuu 2014. godine. 

Profimedia/HANNIBAL

Umetničko delo je uništeno 2009. godine, kada su berlinske vlasti započele renoviranje. Ovo je uznemirilo Vrubela, koji je tada naslikao novu verziju "Poljupca".

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi