Kako je američki predsednik jednom šalom uzbunio Rusiju i podigao ceo svet na noge?

Tog 11. avgusta 1984. godine, američki predsednik Ronald Regan se spremao za svoje nedeljno obraćanje u devet sati ujutru koje je trebalo da bude emitovano sa njegovog ranča nadomak Santa Barbare, u Kaliforniji.

Tonci radija NPR su ga zamolili da kaže nešto kako bi proverili zvuk, a Regan je odlučio da se našali, što je moglo da dovede do globalne katastrofe.

- Moji dragi Amerikanci, drago mi je što mogu da vam kažem da sam danas potpisao zakon koji stavlja Rusiju van zakona zauvek. Počinjemo bombardovanje za pet minuta - rekao je on.

Međutim, iako se radilo o šali, ona je ubrzo završila u medijima. Nenamerna opaska pretvorila se u međunarodni blam.

Sovjetske snage privremeno su postavile najvišu uzbunu na Dalekom istoku, a komentare je osudio ne samo Sovjetski Savez već i američki saveznici.

Profimedia

Inače, trebalo je da Regan ovo izgovori: "Moji dragi Amerikanci, drgao mi je što mogu da vas obavestim da sam potpisao zakon koji će dozvoliti studentskim verskim grupama da uživaju u pravu koje im je dugo bilo uskraćeno - pravu na okupljanje u državnim školama u vannstavnim aktivnostima, baš kao što je dozvoljeno drugim đačkim grupama."

Pariski mediji su sugerisali da samo obučeni psiholozi mogu da znaju da li je Reganova opaska bila odraz njegove nesvesne želje ili "egzorcizam strašnog fantoma". Holandski servis je samo preneo: "Nadamo se samo da ovaj čovek svoje projektile testira pažljivije."

Bilo je i komentara da je Regan "neodgovorni starac".

Naravno, najglasniji su bili Sovjeti.

- Tužno je da nivo humora jedne osobe odražava nivo njenog razmišljanja. Ukoliko je tako, nisu li oba preniska za predsednika velike države? - naveo je jedan politički komentator.

- Ne bismo gubili vreme na ove opaske da ne oslikavaju sumanutu ideju koja progoni vladare Bele kuće - poručio je drugi analitičar.

Situacija se ubrzo smirila, ali slične verbalne prepirke između dve sile su gotovo svakodnevne i danas, pogotovo u jeku ukrajinske krize.

Od glumca do predsednika

Regan se rodio kao drugi sin Džona Edvarda Regana, pekara, irskog porekla i katolika po veri, i Neli Klajd Vilson, koja je bila škotskog porekla. Regan je bio kršten kao katolik, ali je pod uticajem majke prihvatio prezviterijanstvo kao svoju veru.

Otac je Reganu nadenuo nadimak Holanđanin – zbog izgleda „debelog malog Holanđanina“ i načina na koji je bio ošišan, koji mu je ostao tokom cele mladosti.

Regan je rođen i odrastao je u malim gradovima u Ilinoisu. Diplomirao je na koledžu Jurika, a posle toga je radio kao radijski voditelj.

Profimedia

Godine 1937. preselio se u Holivud, gde je započeo svoju glumačku karijeru, prvo u filmovima, a kasnije i na televiziji. Regan je bio predsednik Udruženja glumaca, a kasnije portparol “Dženeral elektrika”. Njegovi počeci u politici potiču iz vremena kada je radio za “Dženeral elektrik”.

Glumio je uglavnom u filmovima B produkcije i može se reći da je bio zvezda tih filmova. Debitovao je u filmu “Love Is on the Air” iz 1937. godine. Vrlo interesantna stvar u njegovoj biografiji je da se do kraja 1939. pojavljivao u 19 filmova, iako je prvi film snimio samo dve godine ranije. Nikad nije dobio ulogu u nekom većem filmskom ostvarenju.

Ulazak u politiku

Prvo je bio član Demokratske stranke, ali je zbog promena političkih platformi stranke tokom pedesetih prešao u Republikansku stranku 1962.

Nakon što je održao uzbudljiv govor za podršku kandidaturi Barija Goldvotera za predsednika na izborima 1964, ubedili su ga da se kandiduje za guvernera Kalifornije. Pobedio je na izborima dve godine kasnije i ponovo 1974. Dva puta je poražen u nominacijama za republikanskog predsedničkog kandidata, 1968. i 1976, ali je dobio nominaciju i opšte izbore 1980, pobedivši tadašnjeg predsednika Džimija Kartera.

U vreme stupanja na dužnost Regan je imao 69 godina, postavši time najstariji izabrani američki predsednik. Bio je prvi republikanac kojem je još od 1888. pošlo za rukom da pobedi demokratskog predsednika u borbi za drugi mandat.

Godine 1984. još jednom je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima porazivši Karterovog potpredsednika Voltera Mondejla i osvojivši većinu glasova u 49 od 50 američkih saveznih država i gotovo 60 odsto svih glasova birača. Razdoblje njegova dva mandata u Beloj kući bilo je prekretnica za američke republikance i celi konzervativni pokret.

Među najznačajnije Reganove poteze spada potpuni zaokret u ekonomskoj politici (Reaganomiks, smanjenje do tada izuzetno visokih poreza, naročito za bogatije), te zaoštravanje hladnoratovskog sukoba sa Sovjetskim Savezom i drugim komunističkim režimima širom sveta; u drugom mandatu Regan je napustio politiku konfrontacije i uspostavio do tada nezabeleženu saradnju sa sovjetskim vođom Mihailom Gorbačovom.

Njegov drugi mandat je prvenstveno obeležila spoljna politika – kraj Hladnog rata, bombardovanje Libije 1986. i otkrivanje afere Iran-Kontra. Nazivao je Sovjetski Savez „imperijom zla“, podržavao je antikomunističke pokrete širom sveta i svoj prvi mandat je proveo prekidanjem politike detanta pokretanjem trke u naoružavanju sa Sovjetskim Savezom. Na kraju je pregovarao sa vođom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbačovom, što je za ishod imalo Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa i smanjivanje nuklearnog arsenala obeju zemalja. Pad Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza su usledili ubrzo posle toga.

Atentat

Napad na tek izabranog predsednika Regana u martu 1981. ispred jednog hotela u Vašingtonu šokirao je svet. Nakon govora koji je održao na dobrotvornoj svečanosti, krenuo je ka limuzini, kada ga je metak pogodio u plućno krilo. Regan je uspeo da se oporavi, ali je njegov pres-sekretar Džejms Brejdi zadobio povrede mozga, zbog kojih je ostatak života proveo u invalidskim kolicima.

U pucnjavi su lakše ranjena i dva policajca.

Kako podseća BBC, atentator je navodno pucao na predsednika zbog želje da impresionira glumicu Džodi Foster, kojom je bio opsednut.

Čovek koji je 1981. godine pokušao atentat na tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana, Džon Hinkli Junior, pušten je iz psihijatrijske bolnice u Vašingtonu 2016, u kojoj je proveo više od 30 godina, preneo je američki dnevni list “Vašington post”.

Regan je okončao svoj mandat 1989. Bivši predsednik je 1994. otkrio da mu je ustanovljena Alchajmerova bolest. Preminuo je deset godina kasnije, u 93. godini.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi