Kastrova luda poseta Njujorku koju mu nikad nisu zaboravili: Kokoške u sobi i neverovatna "Tereza" (VIDEO)

Legendarni kubanski lider Fidel Kastro je 1960. godine napravio pravu pometnju u Njujorku kada je došao u dvonedeljnu posetu, tokom koje je trebalo da se obrati pred UN.

Prethodno je Njujork posetio samo godinu dana ranije, četiri meseca nakon preuzimanja vlasti na Kubi. To je bila njegova svojevrsna pobednička turneja, a gradom je krstario poput rok zvezde.

Kamere su pratile mladog revolucionara dok se slikao sa bebama, jeo hot-dogove ili hranio slonove kikirikijem u zoo-vrtu u Bronksu.

Ipak, sledeće godine nije naišao na tako toplu dobrodošlicu.

Profimedia

Kastro je u međuvremenu nacionalizovao američke kompanije na Kubi, zabranio je strancima da poseduju zemlju i približio se Sovjetskom Savezu.

Pošto SAD nisu želele da Kuba bude komunistička država, uvele su sankcije na uvoz šećera i ograničile su prodaju benzina.

Predsednik Dvajt Ajzenhauer je čak odobrio tajni plan da se zbaci Kastrov režim.

Kastro je osetio tenzije kada je sleteo na njujorški aerodrom 18. septembra 1960. Ovoga puta se novinarima jedva nasmejao, a posebno ga je nerviralo što je bio okružen velikim brojem američkih bezbednosnih agenata. Za razliku od prethodne posete, kada mu je bilo dozvoljeno da slobodno luta gradom, Stejt department je ograničio njegovo kretanje na Menhetn.

Profimedia

Kastro se zaputio ka hotelu "Šelburn". Problemi su počeli već posle nekoliko sati, kada je dojurio u hotelski lobi rekavši da odlazi zbog lošeg tretmana. Kako je naveo, menadžment je tražio "nedopustivih" 10.000 dolara u kešu koje je trebalo platiti unapred - kako bi se, navodno, pokrila sva potencijalna materijalna šteta. Uveren da ga maltretiraju na nagovor američke vlade, zaputio se u Ujedinjene nacije, a čak je zapretio da će kampovati u Central parku, ukoliko je potrebno.

- Mi smo planinski narod. Navikli smo da spavamo na otvorenom - poručio je novinarima.

Nezaboravna "Tereza"

Sa delegacijom je ubrzo završio u hotelu "Tereza" u Harlemu, gde su se često okupljali njujorški afroamerički političari.

Iako su kritičari rekli da se radi o predstavi za javnost, Kastro je kazao da se bolje oseća među crnačkom populacijom. Prvu noć je proveo dajući intervjue afroameričkim novinama, a u svom apartmanu je ugostio poznatog borca za ljudska prava Malkolma Iksa.

Profimedia

Još veće iznenađenje je usledilo narednog jutra, kada se u hotelu pojavio tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov, a tu su bili i egipatski predsednik Gamal Abdel Naser i indijski premijer Džavaharlal Nehru.

- On je kao mladi konji koji još nije ukroćen. Potrebno mu je malo obuke - rekao je Hruščov.

Ubrzo se nad hotelom zavijorila kubanska zastava, a okolne ulice su bile pune radoznalih građana i novinara.

Kastrove pristalice i protivnici su se međusobno gađali jajima, a bilo je i okršaja bejzbol palicama.

Bilo je dosta glasina i o raskalašnom ponašanju kubanske delegacije. Navodno, prostitutke su bile veoma zauzete tih dana, a pričalo se da je Kastro izbačen iz "Šelburna" jer je u sobi držao kokoške. Sobarice su se žalile da su u sobama Kubanaca pronalazile pera. Mediji su spekulisali da Kastro nije znao da ne mogu tek tako da se čerupaju pilići po hotelskim sobama i da je mogao za to da pozove, ako ništa drugo, tamošnje osoblje, a ne da se sam bavi tim poslom.

Profimedia

Bilo kako bilo, kubanski lider se tih dana u "Terezi" provodio u društvu pesnika i pisaca, a kada ga predsednik Ajzenhauer nije pozvao na ručak sa ostalim vođama južnoameričkih zemalja, organizovao je sopstveni banket u hotelskoj dvorani i pozvao je "siromašni i smerni narod Harlema" da mu se pridruži.

Reakcije lokalnih meštana i zvaničnika su bile podeljene. Dok su jedni blagonaklono gledali na čitavu stvar, drugi su istakli da Kastro ne treba Harlem da koristi kao bojno polje za svoju ideologiju.

Baćuška pritekao u pomoć

Ipak, Kastro se 26. septembra konačno pojavio za govornicom UN gde je govorio četiri i po sata, iako je ograničenje 15 minuta, što je i danas rekord. Na samom početku je obećao okupljenim liderima da će biti kratak.

Optužio je američke lidere da kuju zaveru da ga zbace i da podržavaju imperijalističke i monopolističke snage širom sveta. Sa druge strane, hvalio je SSSR i upozorio je da Kuba neće biti sama, ukoliko bude isprovocirana. U pozadini su se čuli aplauzi Nikite Hruščova.

Dva dana kasnije, napustio je hotel "Tereza" i pripremao se da se vrati za Havanu. Poslednja drama usledila je na aerodromu, gde je delegacija saznala da su im avioni zaplenjeni zbog neplaćenih dugova. Kastro je bio besan, ali im je u pomoć pritekao upravo Hruščov, koji im je ponudio sovjetski luksuzni avion.

Kubanac se tek godinu dana kasnije deklarisao kao marksistički lenjinista, ali su američko-kubanski odnosi bili ozbiljno narušeni zbog ovog putovanja u Njujork.

Usledile su godine sankcija, kontroverzi i tajnih programa CIA, koja je kovala neverovatne planove kako da ubije Kastra.

Kako je Kastro preživeo čak 638 atentata: CIA je imala neke zaista sumanute ideje

U Njujork se vratio 1995, kada se obeležavala 50-godišnjica UN. Održao je govor od svega šest minuta, ali je dobio veći aplauz nego američki predsednik Bil Klinton.

- On je ovde jedini bolje obučen od Kristofera Vorena - rekao je Klinton, misleći na svog državnog sekretara.

Kastro je umro 2008. u 81. godini.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi