Dan kada je Rusija ponovo krštena: Kako je posle 73 godine represije održana prva liturgija u Moskvi

Posle više od sedam decenija pauze, u Moskvi je 13. oktobra 1990. godine održana prva liturgija od Oktobarske revolucije i dolaska boljševika na vlast.

Nekoliko hiljada vernika okupilo se u Crkvi Svetog Vasilija Blaženog, na Crvenom trgu, kako bi prisustvovalo bogosluženju posle 73 godine pauze.

Do tada je bilo nezamislivo prisustvovati nekom verskom događaju, pošto je vlast bila protiv crkve, iako religiju nije zvanično zabranjivala, kako ne bi okrenula narod protiv sebe.

Dešavanja nakon Oktobarske revolucije

Oktobarska revolucija dovela je na vlast komunističke boljševike, koji su bili izrazito protivcrkveno nastrojeni, pa kraj 1917. godine označava početak uništavanja religije u Rusiji i drugim komunističkim zemljama, a posebno pravoslavlja.

Vlast nije potpuno zabranila crkvu, svesna da bi to izazvalo otpor kod velikog dela građana, naročito kod onih koji nisu rado prihvatili dolazak komunista na rukovodeće pozicije u državi.

Profimedia

Neke od prvih odluka boljševika bile su ukidanje prava glasa sveštenicima i zatvaranje nekih manastira i crkava.

U Rusiji je do 1922. godine trajao i građanski rat Crvene i Bijele armije, zbog čega komunistička vlast nije mogla sebi da dopustiti potpuno uništenje crkve i stvaranje dodatnih neprijatelja.

Lider boljševika Vladimir Iljič Lenjin naredio je 1922. konfiskaciju crkvene imovine širom Rusije, tvrdeći da tim sredstvima namerava da pomogne siromašnima.

Usledile su nasilne konfiskacije, koje su dovele do oštrih sukoba, pa je tokom tih akcija ubijeno oko 2.000 sveštenika i svih onih koji su hteli da sačuvaju crkvenu imovinu.

Iste godine uhapšen je patrijarh Tihon, koji je do svoje smrti 1925. godine često bio na meti komunističke represije.

Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, sovjetska vlast je nastavila represiju nad crkvom. Građanima je, prema zakonu, bilo dopušteno da budu vernici, ali nisu smeli da propagiraju svoje verovanje.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Sa druge strane, antiverska propaganda je bila zakonita i raširena.

Prema podacima koje su naveli brojni istoričari, smatra se da je tokom tridesetih godina 20. veka oko 100.000 ljudi osuđeno u slučajevima povezanim sa crkvom.

Promene posle Drugog svetskog rata

Drugi svetski rat uticao je na promenu zvanične politike vlasti prema crkvi. Najezda nacista navela je Josifa Staljina da dopusti sveštenicima da se pojave na frontu među vojnicima.

Posle Staljinovog susreta sa lojanim delom klera, 1943. godine, vlast je dopustila odabir novog patrijarha i pružila podršku, uključujući i finansijsku, pravoslavnoj crkvi.

Osim toga, građanima je ponovo bilo dozvoljeno da javno slave Uskrs, Božić i ostale verske praznike.

Profimedia

Do ove promene je, kako navode istoričari, došlo više zbog koristi nego zbog dobre volje. Tokom 1941. i 1942. američki predsednik Frenklin Ruzvelt tražio je više puta od Staljina da građanima Sovjetskog Saveza omogući veće verske slobode, zapretivši da će u suprotnom obustaviti ekonomsku i vojnu pomoć.

Nemci su na okupiranim teritorijama otvarali crkve i tako dobijali podršku lokalnog stanovništva pravoslavne veroispovesti, koje je na Nemce gledalo kao na oslobodioce od komunističke tiranije.

Uvidevši to, Staljin je zaključio da bi bilo suludo da sovjetski autoritet potkopava daljim uništavanjem crkve, a na sve to, novi patrijarh Sergije bio je lojalan vlastima.

Posle Staljinovo smrti, 1953. godine, usledio je novi period nesloge crkve i vlasti, ali ovog puta sa znatno blažim posledicama.

Novi talas antireligijske kampanje pokrenuo je Nikita Hruščov, u periodu od 1958. do 1965. godine, ali je nova represija bila više ekonomskog tipa, pa se ogledala u povećanju poreza crkvi.

Sledećih dvadesetak godina Ruska pravoslavna crkva živela je u senci, bez podrške vlasti, ali istovremeno i bez značajnije represije, pa su građani mogli slobodno da idu u crkvu, iako su u tome obeshrabrivani.

AP Photo/Liu Heung Shing, File)

Tek je dolazak na vlast Mihaila Gorbačova označio prekretnicu u odnosima vlasti i crkve.

Iako je Gorbačov bio ateista, dopustio je građanima javno slavljenje crkvenih običaja, a 1988. godine lično je podržao nacionalnu proslavu hiljadu godina hrišćanstva u Rusiji.

Tek 1991. godine vlast je usvojila novi zakon o verskim slobodama, koji je u potpunosti ukinuo sovjetske restrikcije crkvi.

Rusija je u 20. veku najveća pravoslavna država

Rusija je u 20. vek ušla kao najveća pravoslavna država na svetu. Oko 90 miliona ljudi, od ukupno 125 miliona ruskih građana, bili su pravoslavci.

Na području Rusije bilo je izgrađeno oko 50.000 crkava.

AP Photo

- Posle Boljševičke revolucije, Pravoslavna crkva je proglašena za neprijatelja kog treba uništiti i veliki broj sveštenika je likvidiran. Za vreme Hruščova crkva je bila potpuno marginalizovana i primorana je da sarađuje sa službom bezbednosti, potkazujući i sveštenike i vernike. Posle pada komunizma nastupio je period obnove Ruske pravoslavne crkve, kada joj je vraćena i imovina oduzeta u vreme komunizma. Crkva je po mnogo čemu povratila status koji je uživala tokom istorije. Iako je ostala podređena državi, njihovi odnosi počeli da se razvijaju u obostranom interesu. Crkva je druga najpoštovanija institucija u Rusiji, odmah posle predsednika - rekla je ruska novinarka Maša Lipman, koja sarađuje sa Karnegijevim centrom u Moskvi.

Za razliku od zapadnih crkava, prema njenim rečima, Ruska pravoslavna crkva se više poštuje kao jedan od stubova države nego kao moralni autoritet. Ogromna većina Rusa izjašnjava se kao pravoslavni hrišćanin, ali za njih je to uglavnom način da se nacionalno identifikuju. Znatno manji broj njih redovno posećuje crkvu i uglavnom joj se obraćaju tek kada su u nevolji ili im neko od članova porodice umre.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi