Bela kuća se redovno bavi Bajdenovim brljotinama: Ni demokrate više ne uspevaju da ga opravdaju, izjava o Tajvanu uznemirila SAD

22.09.2022

21:19

0

Predsednikove reči odjekuju celim svetom, ali njegove izjave izgleda odstupaju od zvaničnog stava koji njegova administracija želi da pokaže javnosti

Bela kuća  se redovno bavi Bajdenovim brljotinama: Ni demokrate više ne uspevaju da ga opravdaju, izjava o Tajvanu uznemirila SAD
AP Photo/Andrew Harnik

U intervjuu u Si-Bi-Esovoj emisiji "60 minuta" koji je emitovan u nedelju, neposredno pre nego što je prisustvovao sahrani kraljice Elizabete II, američki predsednik Džozef Bajden odgovorio je sa „da" na pitanje da li će američki vojnici biti korišćeni za odbranu Tajvana u slučaju kineskog napada.

Ovo je naišlo na oštre rekacije, naročito zato što to nije prvi put da Bajden daje tako direktne komentare u vezi sa američkom umešanošću u potencijalni sukob. To je zapravo treći put samo ove godine. Međutim, svaki put posle ovakvih njegovih izjava Bela kuća je istupala navodeći da se „politika nije promenila“ kada je u pitanju ovo kinesko ostrvo.

Sada postoji bojazan da Peking neće još dugo tolerisati američku politiku „strateške dvosmislenosti“, pošto se Amerika nepovratno kreće ka de fakto podršci nezavisnosti Tajvana u nameri da obuzda jačanje Kine.

Kada su Sjedinjene Američke Države normalizovale odnose sa Narodnom Republikom Kinom 1970-ih i prihvatili „politiku jedne Kine“, Kongres je predsedništvu brzo nametnuo „Zakon o odnosima sa Tajvanom“ kako bi pravno učvrstio američku posvećenost ostrvu.

Tvrdnje da će SAD podržati „mirno ujedinjenje“, uz ograđivanje da su obavezne da ostrvu daju „sredstvo za odbranu“ pokazatelj su politike strateške dvosmislenosti, odnosno neodređenog stava u slučaju nepredviđenih okolnosti.

SAD su vršile periodičnu prodaju oružja ostrvu, što je razbesnelo Peking, ali stvari su inače ostale stabilne decenijama osim jedne krize 1990-ih. Sada je situacija potpuno drugačija. SAD sve više poništavaju svoju posvećenost „politici jedne Kine“ sve više dajući bezuslovnu podršku Tajvanu sa ciljem da potpuno opstruišu ponovno ujedinjenje.

Dok SAD nastavljaju da govore o održavanju „statusa kvo“, sasvim je očigledno da su njihove akcije nastojale da u potpunosti potkopaju ravnotežu između njih ostrva i kontinenatalne Kine tako što su Peking smestili u ćošak.

Veoma provokativna poseta Nensi Pelosi i mnoštva američkih kongresmena koji su došli posle toga, govore o tome da SAD preventivno uvode sankcije Kini zbog Tajvana, bez obzira na to da li će ona izvršiti invaziju ili ne, dok se Tajpeju obećavaju milijarde vojne pomoći.

Oštar odgovor Kine na ove provokacije, koje su uključivale značajne vojne vežbe, nije odvratio SAD niti ih naterao da dvaput razmisle. Umesto toga, događaji u Ukrajini, gde Vašington podržava Kijev protiv Rusije, samo su ohrabrili SAD da još više agresivnije nastave sa pitanjem Tajvana, upravo zato što se nalaze na sporednoj liniji i dozvoljavaju uništavanje drugih zemalja dok prodaju svoje oružje i masovno koriste medije kako bi se time hvalili. Sada se piše da Tajvan 2023. želi da kupi Himars lansere od SAD.

Čini se da je jedina „strateška jasnoća“ u američkom pristupu strategija provokacije, pošto SAD ne pokazuju interesovanje za mir ili kompromis.

U ovom slučaju, SAD su već na putu da promovišu formalnu nezavisnost Tajvana po svaku cenu kao sredstvo za obuzdavanje Kine. Postoji široko rasprostranjeno shvatanje da je američka izjava o „politici jedne Kine“ šuplja, besmislena i neiskrena. Ponovljeni Bajdenovi komentari da će SAD braniti ostrvo govore u prilog tome.

Youtube/60 Minutes
 

Kako se to dešava, Tajpej je takođe postao znatno agresivniji u svojim naporima da provocira Peking, naivno misleći da im SAD čuvaju leđa.

Strateška dvosmislenost je skoro nestala, bez obzira na to koliko puta Bajden ili Bela kuća kažu: „mi podržavamo politiku jedne Kine“.

Pravdanje problematičnog Bajdena

Predsednik Džozef Bajden obećao je biračima razne stvari koje nije ispunio, dok je Bela kuća zbog njega imala brojne glavobolje, ne samo zbog najnovije izjave o Tajvanu, nego i zbog onoga što je rekao o pandemiji, zbog kritikovanja ekstremnih pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa i zbog toga što je doveo u pitanje da li Vladimir Putin treba da vodi Rusiju.

Svaki put kada on izjavi nešto što nije trebalo, neki zvaničnik Bele kuće, demokratski poslanik ili politički saveznik objašnjava da predsednik zapravo nije rekao ono što su ga svi čuli da kaže ili da zapravo nije mislio ono što je izgledalo.

Samim tim stiče se utisak da sve ovo ispravljanje Bajdenovih brljotina još više potkopava njegov autoritet.

Atef Safadi/Pool via AP
 

Često to deluje kao nepoštovanje predsednika. Čini se da on ne zna koji je njegov lični stav ili da se udaljio od scenarija koji mu je dat. Osim toga, to daje nove argumente republikancima koji dovode u sumnju njegov kognitivni kapacitet i njegovu sposobnost da adekvatno odgovori na provokativna pitanja.

Problem je u tome što njegove reči uvek odjeknu i što svojim izjavama on može da ugrozi milione života, a korigovanje njegovih izjava stvara konfuziju oko Bajdenovog autoriteta i vođstva.

Političari se često kandiduju za funkcije obećavajući da će javnosti saopštavati pravo stanje stvari, ali se u više navrata pokazalo da iskrenost u komunikaciji sa narodom nije pogodan način vladanja.

U istoj emisiji Bajden je napravio još jedan problem Predstavničkom domu i Senatu, koji su tražili milijarde za borbu protiv kovida 19, rekavši da je pandemija gotova.

Tako je odjeknulo i njegovo obećanje da će SAD braniti Tajvan ako Kina izvrši invaziju, a nešto slično rekao je još tri puta, prekršivši princip „strateške dvosmislenosti“ koji je imao za cilj da ostai otvoreno pitanje kako bi Amerika mogla da odgovori u tom slučaju.

Bela kuća se brzo oglasila, istakavši da je Bajden odgovarao hipotetički i da njegova izjava nije najavila promenu politike prema Tajvanu.

Džejk Saliven/Profimedia
Džejk Salivan

Nema sumnje da je Bajden tačno znao šta radi kada je odgovorio „da“ na precizno pitanje Skota Pelija, voditelja emisije „60 minuta“, o tome da li će poslati Amerikance da brane Tajvan ukoliko on bude napadnut.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan insistirao je u utorak da Bajden nije promenio politiku i ponovo je nagalsio da je Bajden odgovarao na „hipotetičko“ pitanje, iako američki obaveštajci smatraju da Kina ima snage da bez problema zauzme Tajvan.

- Predsednik je direktna i iskrena osoba. Odgovorio je hipotetički. On je ranije na sličan način odgovorio. Takođe je bio jasan da nije promenio američku politiku prema Tajvanu - rekao je Salivan novinarima.

Bajden je u intervjuu zaista potvrdio svoju podršku „politici jedne Kine“ i drugim temeljnim diplomatskim dogovorima sa Kinom, ali Salivanov komentar sugeriše da postoji jaz između politike SAD prema Tajvanu i onoga što Bajden govori, što izaziva strah od nesporazuma koji bi mogli biti opasni.

Bajdenovi saveznici na Kapitolu tvrdili su u utorak da strateška konfuzija može biti vrlina na kraju krajeva, jer „ako Amerikanci ne mogu da shvate kakva je politika, onda Kina nema šanse".

- Čak i korak unazad postaje strateška dvosmislenost, tako da mislim da je sve to deo strateške dvosmislenosti - rekao je senator iz Virdžinije Tim Kejn u utorak. Njegov demokratski kolega iz Konektikata, senator Kris Marfi, takođe je rekao da je ovo manje primer nesklada unutar Bele kuće, a pre primer strateške oštroumnosti.

Profimedia
 

- Bilo to namerno ili ne, to svakako služi svrsi da Kina nagađa. I to je cela poenta, da budemo u poziciji da branimo Tajvan bez davanja eksplicitnog obećanja unapred - rekao je Marfi.

Međutim, republikanski senator Džim Inhof iz Oklahome, član Senatskog komiteta za oružane snage, rekao je da je neizvesnost štetna.

- Šta će oni misliti da je naša politika ako im predsednik SAD kaže da ćemo ući u rat, a to nije u skladu sa onim što neko drugi govori? - kazao je Inhof.

Bivši ministar odbrane Trampove administracije Mark Esper je, sa druge strane, pokušao da uvrsti predsednika u tabor onih koji žele strožu poitiku po ovom pitanju.

- Rekao je to već četiri puta, mislim da je u pravu i ne pokušavaju da to umanje, pokušavaju da ga potpuno potkopaju i navedu da kaže da nema promene politike. Moramo da se udaljimo od strateške dvosmislenosti ako želimo da sprečimo kinesku invaziju na Tajvan - rekao je Esper.

Putin kao kamen spoticanja

Opšte je poznato da ovaj intervju nije prva situacija u kojoj je Bajdenov govor odjeknuo u inostranstvu.

 

 

U Varšavi je u martu rekao da Putin „ne može da ostane na vlasti“. Bela kuća je požurila da objasni da predsednik ne govori o promeni režima, a spoljnopolitički stručnjaci su mu zamerili što je personalizovao neslaganje sa Putinom oko Ukrajine.

Bajdenu se ovaj komentar nije obio o glavu bar u sopstvenoj zemlji, ali su usledile oštre kritike iz Rusije, a analitičare je zabrinuo jer je američki predsednik do tada marljivo izbegavao da testira Putinove nevidljive crvene linije koje bi mogle da izazovu sukob sa NATO-om.

Pandemijska groznica

Bajdenova izjava u intervjuu za „60 minuta“ da je „pandemija gotova“ dovela je u problem vladine zvaničnike javnog zdravlja, a delovalo je i da je iznervirala demokrate na Kapitolu koji su se zalagali za veću finansijsku pomoć. Bajden je ipak ublažio svoju tvrdnju rekavši da je kovid 19 i dalje problem i da ima mnogo posla oko njega, ali je bez obzira na to ponovo naterao zvaničnike da pokušaju da preformulišu ono što je rekao i čime je izazvao kritike epidemiologa.

- Predsednik je hteo da ukaže na činjenicu da smo napravili ogroman napredak u borbi protiv kovida 19 - rekao je generalni hirurg doktor Vivek Murti za MSNBC u pokušaju da ublaži Bajdenovu primedbu, a da mu ne protivreči.

Utisak da je Bajdenova primedba bila brzopletosta, a ne promišljena strategija, pojačan je u utorak uveče kada je on prihvatio Martijevo objašnjenje na prikupljanju sredstava u Njujorku.

Neki medicinski stručnjaci upozorili su da je predsednikova politika uspela da svake nedelje smanji broj smrtnih slučajeva od koronavirusa koji je otprilike jednak broju od 11. septembra 2001. Rekli su da njihova metrika ne opravdava proglašenje pandemije završenom i istakli zabrinutost da je Bajden naštetio pokušajima da se ljudi podstaknu da se i dalje bore protiv širenja virusa.

Osim toga, Bajden je stvorio ogroman politički problem pošto administracija traži od Kongresa još 22,4 milijarde dolara za ublažavanje posledica pandemije.

- Potrebni su nam je još malo da bismo bili sigurni da je gotovo - rekla je u ponedeljak predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

AP Photo/J. Scott Applewhite, File
Nensi Pelosi

- Kovid nije gotov. Treba nam pomoć - rekao je Kejn, demokrata iz Virdžinije.

Negodovanje republikanaca

Republikanci poput senatora Džona Kornina, republikanca iz Teksasa koji je član rukovodstva svoje stranke, iskoristili su trenutak.

- Ako je gotovo, onda im verovatno ne treba još novca - kazao je on.

Bajdenova navika da daje smele izjave koje se naknadno razjašnjavaju mogla bi da mu se obije o glavu tokom kampanje.

Prošlog meseca, predsednik SAD je Trampovu „ekstremnu MAGA filozofiju“ opisao kao „polufašizam“.

Čak su i neke demokrate mislile da je otišao predaleko, a izgleda da se Bajden slaže da je napravio gaf. Od tada nije koristio ovu konstrukciju i insistirao je da su samo ekstremni glasači MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom), a ne svi republikanci, loši.

Sada svako zna šta on zaista misli. Isto može važiti i za Tajvan, iako je Salivan insistirao u Beloj kući da se ono što je Bajden rekao ne računa.

- Kada predsednik SAD bude želeo da najavi promenu politike, on će to i učiniti. On to nije uradio - rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost.

 

Bonus video

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti