Od mirotvorca do zagovornika rata: Kako se Zelenski promenio za samo tri godine na mestu predsednika Ukrajine

Vladimir Zelenski, trenutni predsednik Ukrajine, proslavio se u svojoj zemlji kao glumac komičar, reditelj i scenarista, a kada se 2019. takmičio na predsedničkim izborima, osvojio je čak 73,22 odsto glasova. Izabravši zabavljača, ukrajinski narod je pokazao da je umoran od pravih političara i da se nada miru u regionu Donbasa.

Njegov prethodnik Petro Porošenko bio je usko povezivan sa građanskim ratom u istočnim regionima zemlje, dok je Zelenski bio novo lice koje je uspelo da ubedi narod da je mirotvorac. Ipak, na kraju je ispalo da to nije baš tako kao što izgleda. Dok je bio na funkciji, on se transformisao iz mirotvorca u ratnog huškača, koji se u nekim segmentima pokazao čak i oštriji nego Porošenko.

Neispunjena predizborna obećanja

Kao predsednički kandidat Zelenski je svoju kampanju vodio kao spektakularnu političku emisiju, koristeći svoje glumačke veštine, a narod je u njemu počeo da vidi novog kandidata bez ikakvog prethodnog iskustva u politici koji je obećao da će goniti Porošenka i druge korumpirane političare, lišiti imuniteta poslanike i okončati rat u regionu Donbasa. Njegova predizborna obećanja probudila su nadu da će, odlaskom starih elita, biti uspostavljena nova politička praksa.

Ukrajinci su imali razloga da se nadaju da će sve dobro proći. Zelenski je Jevrejin, dolazi iz tradicionalno promoskovske jugoistočne Ukrajine i govori ruski kao maternji jezik, pa je bio viđen kao neko ko bi se suprotstavio ratnim huškanjima, ksenofobiji i verskom ekstremizmu. Ljudi su mislili da će osuditi Porošenkovu trijadu „vojska, jezik i vera“ i hteli su da veruju nekome, a Zelenski je, činilo se, odgovarao.

Legendu o mirotvorcu posebno je podstakao intervju koji je dao u januaru 2019, prilikom kog je na pitanje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao: „Prvo i najvažnije, želim da prestane pucnjava." Birači su smatrali da ne moraju ništa više da čuju.

AP Photo/Vadim Ghirda

Kasnije istog meseca, mirotvorac je tvrdio da neće ispuniti mirovni plan iz Minska.

„Ovi sporazumi nisu mnogo komplikovani“, rekao je Zelenski, i dodao da je vreme da se u proces uključe druge zemlje, pošto ti sporazumi ne funkcionišu. Takođe je odbio da pomiluje ljude koji su učestvovali u borbama u Donbasu, što je deo Minskog sporazuma.

Još jedno obećanje Zelenskog kojim je pridobio podršku naroda u Ukrajini bila je revizija Zakona o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog kao državnog jezika, koji je Petro Porošenko usvojio tokom poslednjih dana na funkciji.

Međutim, situacija se od tada nije promenila. Zvanična jezička politika Ukrajine i dalje zanemaruje interese stanovništva koje govori ruski. U januaru 2022. uvedena su dalja ograničenja koja zahtevaju da svi nacionalni štampani mediji izlaze na ukrajinskom jeziku, što je efektivno stavilo van zakona većinu novina na ruskom jeziku u zemlji.

Čim je preuzeo dužnost, Zelenski je počeo da zvuči kao njegov prethodnik Porošenko, dok je koristeći ogromno poverenje i podršku širom zemlje uspevao da sprovodi svoje zamisli. Njegova stranka Sluga naroda pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima prostom većinom glasova. Prema ukrajinskom zakonu, to je značilo da su predsednik i njegovi saveznici bili slobodni da uživaju vlast bez potrebe da ulaze u bilo kakvu političku koaliciju, tako da je ta frakcija mogla da definiše politiku Ukrajine kako im odgovara. S druge strane, to ih je učinilo odgovornim za stanje u zemlji.

Novi ukrajinski lider naišao je na veoma srdačan prijem i na svetskoj sceni. Moskva nije bila izuzetak. Uprkos ratobornoj retorici Zelenskog, stalnim pričama o „ruskoj agresiji“, zahtevima da se Donbas i Krim vrate Ukrajini, pozivima da zemlje NATO izvrše veći pritisak na Rusiju kroz ekonomske sankcije i druge izjave u stilu Porošenka, prvi telefonski razgovor između novog ukrajinskog predsednika i Vladimira Putina obavljen je još u julu 2019. To je pomoglo da se proces razmene zatvorenika ubrza. Međutim, to je bila poslednja stvar koju je Zelenski ikada uradio kao mirotvorac.

Nepoštovanje sporazuma iz Minska

Promena vlasti u Ukrajini oživela je pregovore o Normandijskom formatu koji su bili na čekanju od 2016. U intervjuu za nemački „Dojče vele", uoči sastanka Normandijske četvorke, Zelenski je rekao: „Vi ste svesni toga da ja nisam potpisao sporazume iz Minska, niti bilo ko iz mog tima. Međutim, spremni smo da preduzmemo korake predviđene dokumentom ka potpunom ispunjavanju svih minskih sporazuma kako bismo konačno postigli mir."

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

U toku priprema za samit Normandijske četvorke, stranke su se vratile na formulu koju je predložio Frank-Valter Štajnmajer i koja je usvojena još 2016. godine. Predlog nemačkog šefa diplomatije bio je da Ukrajina privremeno donese zakon o posebnim režimima lokalne samouprave u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Trebalo je da stupi na snagu privremeno nakon lokalnih izbora u navedenim regionima, a zatim trajno, kada OEBS potvrdi da su izbori bili fer i slobodni. Ovakav način delovanja ponovo je potvrđen na samitu Normandijskog formata 9. decembra 2019. u Parizu.

Ali, kako se ispostavilo, Zelenski nije planirao da se pridržava sporazuma. Dva meseca pre samita, 1. oktobra 2019, Zelenski je rekao: „Uz bilo kakvo spoljno prisustvo tamo, neće biti održani izbori. Nikada nećemo dozvoliti izbore ako su tamo prisutne trupe. Ako tamo ima trupa, bilo kakvih trupa, neće biti izbora." To znači da je Kijev Štajnmajerovu formulu, u stvari, potpisao samo kao formalnost.

Sporazumi iz Minska, usvojeni 12. februara 2015. Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 2022, propisuju niz koraka koje treba preduzeti po određenom redosledu ka mirnom rešavanju osmogodišnjeg pitanja Donbasa. Prema tom dokumentu, prvog dana povlačenja ukrajinskih trupa trebalo je da počnu razgovori o održavanju lokalnih izbora prema ukrajinskom Zakonu o privremenom samoproglašenju vlade u pojedinim oblastima Donjecke i Luganske oblasti.

O izborima je trebalo da se razgovara sa predstavnicima Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR). Zakon bi takođe dao regionima pravo na jezičko samoopredeljenje i omogućio njihovim organima lokalne samouprave da učestvuju u imenovanju rukovodilaca javnih tužilaštava i sudova, kao i da formiraju jedinice narodne policije i razvijaju međusobnu graničnu saradnju sa Rusijom.

Peta tačka dokumenta zahteva da se obezbede pomilovanje i amnestija, a šesta tačka je oslobađanje i razmena ratnih zarobljenika. Povratak potpune kontrole državne granice širom konfliktne oblasti od strane vlade Ukrajine nalazi se na kraju liste, pod tačkom devet, i na redu je tek nakon održavanja lokalnih izbora i sprovođenja ustavne reforme za decentralizaciju zemlje.

AP Photo/Richard Drew

Ipak, tokom zajedničke konferencije za novinare nakon samita, Zelenski je rekao: „Nikada nećemo pristati na federalizaciju Ukrajine izmenom našeg Ustava. Nećemo tolerisati nikakav spoljni uticaj na samoupravu Ukrajine."

Mirotvorac Zelenski tako je uradio upravo ono što je radio Petro Porošenko, odnosno promenio je redosled koraka u dokumentu: prvo kontrola granice, a potom izbori. U intervjuu za „Fajnenšel tajms", Zelenski je takođe priznao da je odbio da razgovara sa predstavnicima Donbasa rekavši: „Ne vodim razgovore sa teroristima, to je nemoguće u mojoj poziciji.“

Militarizacija umesto mira

Odmah pošto je Zelenski izabran, počeo je da putuje po svetu u pokušaju da nabavi više oružja za Ukrajinu. Razgovarao je, između ostalih, sa Kanadom, Nemačkom i Sjedinjenim Američkim Državama. Vojna pomoć koju je Ukrajina primila od ovih sila između 2014. i 2021. iznosila je dve i po milijarde dolara, piše RT. Zalaganje Ukrajine da postane članica NATO-a postalo je sve izraženije.

Tokom vladavine Zelenskog, militarizacija je ohrabrivana, vojna retorika je postala svakodnevica. Nedavno usvojena Vojnobezbednosna strategija Ukrajine poziva na borbenu spremnost da se zapravo bori protiv Rusije, a ne samo da se brani u slučaju potrebe - na primer, u slučaju graničnog sukoba između Rusije i njenih suseda ili ako Rusija pokuša da zadrži Belorusiju u svojoj političkoj orbiti. Spoljnopolitička strategija Ukrajine je podjednako ambiciozna i poziva na „borbu protiv Rusije“ čak i u Africi.

Ministarstvo odbrane zemlje je postupilo po Zakonu o osnovama nacionalnog otpora, tako što je svakom regionu i svakom gradu sa više od 900.000 stanovnika dalo mandat da formiraju lokalne odbrambene brigade i postavljajući cilj za ukupan broj ovih snaga na 130.000 ljudi. Ove snage treba da budu raspoređene van borbenih područja, ali predsednik može da im da druge zadatke.

Dekretom nisu pošteđene ni žene. Ministarstvo odbrane sada traži da sve žene od 18 do 60 godina budu na vojnoj evidenciji do kraja godine, uključujući trudnice i majke sa više dece. Od 2023. žene koje ignorišu svoju „vojnu dužnost“ biće kažnjene.

AP Photo/Craig Ruttle

Druga inicijativa Zelenskog, za davanje ukrajinskog državljanstva stranim državljanima koji su učestvovali u akcijama u Donbasu, upitna je sa stanovišta međunarodnog prava koje zabranjuje upotrebu plaćenika u oružanim sukobima. To takođe može stvoriti dodatne rizike za Ukrajinu i njene susede tako što će legalizovati neke veoma sumnjive pojedince, verovatno čak i teroriste koji bi mogli da rizikuju da se sakriju od svojih zločina pod ukrajinskim pasošem.

Stradanje civilnog stanovništva u Donbasu nije promaklo ni OEBS-u. Tokom posete naselju Zolotoje-5 u LNR, koordinatorka Humanitarne radne grupe Šarlot Relander bila je šokirana redovnim granatiranjem.

- Veoma je strašno videti ono što smo videli ovde. Nisam ni znala da se ovo dešava, a granatirana je velika škola. Mnogi, mnogi učenici ovde zavise od ove škole, a uostalom, uopšte ne bi trebalo da škola bude cilj. To je civilna građevina - rekla je ona.

Dok navodna „ruska invazija" i vesti o moskovskim trupama koje se „gomilaju na granici sa Ukrajinom" nastavljaju da dospevaju na naslovne strane, retko koji zapadni medij pominje ukrajinske snage koje se okupljaju na granici sa odmetnutim regionima i koje su nekoliko puta veće od pobunjeničkih, kako je nedavno izvestio šef DNR Denis Pušilin.

Aaron Chown/Pool Photo via AP

U međuvremenu, Zapad nastavlja da unosi oružje u Ukrajinu. U utorak, 18. januara 2022. godine, ukrajinska vojska je dobila seriju lakih protivtenkovskih projektila. Ne samo da je Bela kuća ovlastila baltičke nacije da pošalju protivtenkovske i protivvazdušne odbrambene sisteme američke proizvodnje u Kijev, već će se Ukrajini obezbediti i pet transportnih helikoptera Mil Mi-17, navodi „Volstrit žurnal". Specijalna jedinica iz Kanade od 200 pripadnika raspoređena je pod izgovorom da štiti kanadsku ambasadu. Ujedinjeno Kraljevstvo je poslalo preko 30 vojnika brigade za specijalne operacije, dodajući tako stotine stranih vojnih instruktora Ukrajini, čije vojnike već obučavaju kijevske specijalne snage. Među njima su, navodno, i neki operativci CIA.

Pad rejtinga zbog nedemokratskih poteza

Prisilna ukrajinizacija Zelenskog ne košta samo podrške u Ukrajini, već izaziva i kritike međunarodnih igrača. Krajem decembra 2021. godine njegov rejting je pao sa trijumfalnih visina iz 2019. na tek nešto više od 24 odsto. Ukrajina se i dalje pridržava rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prema kojoj se zahteva da se zakoni zemlje usklade sa evropskim standardima. Istina je da su ovi zakoni usvojeni pre nego što je Zelenski stupio na dužnost, ali je zakon o autohtonim narodima, na primer, napisala njegova administracija.

Venecijanska komisija objavila je u decembru 2019. izveštaj u kom se kritikuje politika Ukrajine prema etničkim manjinama i manjinskim jezicima. U izveštaju se ističe da je hijerarhija stvorena na nivou srednje škole, pri čemu se autohtoni narodi potencijalno tretiraju bolje od nacionalnih manjina koje govore zvanični jezik EU, a nacionalne manjine koje govore zvanični jezik EU tretiraju se bolje od drugih nacionalnih manjina.

Uprkos činjenici da je Komisija smatrala da je ovo diskriminišuće, Ukrajina, u kojoj živi više od 130 etničkih grupa, samo je krimske Tatare, Karaime i Krimčake nazvala autohtonim, ignorišući hiljade ljudi koji pripadaju ruskim, poljskim, mađarskim, jevrejskim i drugim velikim zajednicama.

AP Photo/Markus Schreiber

Moguće da je upravo pad rejtinga naterao Zelenskog da se obračuna sa opozicijom i medijima. Preko Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu počeli su da zatvaraju televizijske kanale i da uvode sankcije ukrajinskim građanima, uključujući novinare Anatolija Šarija i Igora Gužvu. Ovo je zapazila i Kancelarija UN za ljudska prava, koja je u svom 32. izveštaju navela da je zabrinuta zbog individualnih sankcija koje su uvedene protiv poslanika Tarasa Koza i njegovih osam kompanija, što je dovelo do zatvaranja kanala 112 Ukrajina, ZIK i NewsOne, što nije u skladu sa međunarodnim standardima o pravu na slobodu izražavanja. Ukrajina ni tada, nakon objavljivanja izveštaja, nije obraćala pažnju, uvodeći sankcije protiv Šarija i Gužve, kao i protiv brojnih medija poput "Moskovskog komsomoleta", "Vedomosti" i TV kanala Nash.

UN su takođe osudile napad ukrajinskog predsednika na vladavinu prava. U istom izveštaju navedeno je da i dalje postoji zabrinutost zbog ustavne krize izazvane suspenzijom, razrešenjem i krivičnim gonjenjem dvoje sudija Ustavnog suda, čime su ugroženi nezavisnost pravosuđa i vladavina prava u zemlji.

Najnoviji događaj na tom frontu jeste pokušaj da se prethodnik Zelenskog Petro Porošenko osudi za veleizdaju zbog kupovine uglja iz regiona Donbasa. Kako ukrajinske vlasti veruju da je to deo Ukrajine, nije jasno šta se tu smatra zločinom.

Ranije ove godine uhapšen je još jedan ukrajinski opozicioni lider Viktor Medvedčuk, navodno zbog izdaje u poslovima sa Krimom. Medvedčuk je takođe tvrdio da je slučaj protiv njega jasno politički motivisan.

U avgustu je njegov advokat Rinat Kuzmin otkrio da je političar podneo peticiju Evropskom sudu za ljudska prava zbog svog prava na „pravično suđenje, slobodu i ličnu bezbednost“.

Zelenski je, kako se do sada pokazalo, kršio demokratske norme da bi ostao na vlasti, iako je malo verovatno da će to pomoći, naročito ako se ima u vidu novija politička istorija Ukrajine. Viktor Juščenko, koji je vodio sličnu politiku, izabran je 2004. sa 51,99 odsto glasova i nije uspeo da bude ponovo izabran 2010. godine, obezbedivši mizernih 5,45 odsto. Porošenko je 2014. dobio 54,7 odsto glasova, a na sledećim izborima samo 24,45. Sada se čini da rejting Zelenskog prati isti obrazac.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi