Kako je Jeljcin izabrao baš Putina: Održavaju se izbori u Rusiji, a kako je sve to izgledalo pre 25 godina?

Predsednički izbori u Rusiji biće održani 15, 16. i 17. marta, a sasvim je sigurno da će aktuelni predsednik Vladimir Putin osvojiti još jedan mandat. 

Stoga, nije zgoreg da se podsetimo kako je Putin došao na vlast pre 25 godina, kada ga je Boris Jeljcin imenovao za svog naslednika.

Carevi su vlast sticali rođenjem, Vladimir Iljič Lenjin revolucijom, generalni sekretari komunističkih partija su se penjali na lestvici i čekali svoj red da osvoje neko unapređenje, a Vladimir Putin je vlast praktično dobio na tacni.

Tačnije, početkom avgusta 1999. godine tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin izabrao je nekadašnjeg agenta KGB-a za svog naslednika.

Zašto baš Putin?

Valentin Jumašev je igrao ključnu ulogu u Putinovom dolasku na vlast. Iako retko daje intervjue, jednom prilikom je za BBC odlučio da se priseti glavnih događaja koji su odredili put Rusije u 21. veku.

Jumašev je bio jedan od Jeljcinovih najpouzdanijih saradnika, a čak se i oženio predsednikovom ćerkom Tatjanom.

Kao Jeljcinov šef kabineta, 1997. godine je Putinu dao prvi posao u Kremlju.

– Odlazeći šef administracije Anatolij Čubajs rekao mi je da zna snažnog rukovodioca koji bi mi bio dobar zamenik. Upoznao me je sa Vladimirom Putinom i počeli smo da radimo zajedno. Odmah sam primetio njegov fantastičan rad, bio je odličan u formulisanju ideja, analizi i odbrani slučaja – rekao je Jumašev.

Tada je Jeljcin već razmišljao o svom nasledniku, a imao je nekoliko kandidata, poput Borisa Nemcova, Sergeja Stepašina i Nikolaja Aksenenka.

– Jeljcin me je pitao šta mislim o Putinu, a ja sam odgovorio da je sjajan kandidat: “Mislim da treba da ga imate u vidu, vidi se po tome kako obavlja svoj posao da je spreman za mnogo teže zadatke” – prisetio se on.

Nikome nije smetalo što je Putin bio obaveštajac.

Dana 9. avgusta 1999. godine, Jeljcin, u televizijskom obraćanju naciji, saopštio je ime čoveka koji će ga naslediti.

Kako je rekao, u pitanju je osoba koja je “sposobna da konsoliduje društvo i da nastavi sa sprovođenjem reformi”.

Radilo se o Putinu, što je mnoge tada začudilo, jer je imao 46 godina, a nije bio poznat široj javnosti u zemlji, a još manje u inostranstvu.

– Danas sam doneo odluku o ostavci vlade Sergeja Vadimoviča Stepašina. U skladu sa Ustavom, obratio sam se Državnoj dumi sa zahtevom da imenuje Vladimira Vladimiroviča Putina za vršioca dužnosti predsednika Vlade Rusije – poručio je predsednik građanima.

Iako je Jeljcin naglasio da do predsedničkih izbora ima još godinu dana i da će Rusi imati priliku da procene Putina kao čoveka i njegove poslovne kvalitete, on je, u stvari, još ranije predao vlast svom nasledniku.

Putin je govorio da je on, u prvi mah, odbio ovaj predlog.

– On (Jeljcin) veoma se iznenadio. On je bio čovek koji je sve brzo shvatao. Pitao me je: “A zašto?'” A ja sam mu rekao: “Gospodine Jeljcin, nisam spreman.” A bio sam odrastao čovek i već sam dugo radio u različitim državnim strukturama – prisetio se Putin jednom prilikom.

Jeljcin jeste bio iznenađen, ali je i dalje bio siguran u svoj izbor.

– Ne, to nije bila slabost, ne možete Putina nazvati slabim. To su bile sumnje jakog čoveka – navodno su bile Jeljcinove reči.

Smena u tajnosti

Potom je svoju biografiju opisao Putinu i ponovo ga upitao da ga nasledi, i on je pristao.

U avgustu je Putin postavljen za premijera, a tri dana pre isteka 1999. godine, pozvan je u Jeljcinovu rezidenciju.

– Pozvao je i mene i novog šefa osoblja Aleksandra Vološina. Poručio je Putinu da neće ostati do jula i da daje ostavku 31. decembra. Samo je mala grupa ljudi to znala: Vološin, Putin, Tatjana i ja. Jeljcin to nije rekao ni svojoj ženi – istakao je Jumašev.

Upravo je Jumašev bio zadužen da napiše Jeljcinov govor.

– Bilo je teško to napisati. Bilo je jasno da će ostati zapisan u istoriji, poruka je bila važna. Zato sam napisao ono čuveno “Oprostite mi”. Rusi su doživeli veliki šok i stres tokom devedesetih, a Jeljcin je morao o tome da govori. Obraćanje uoči Nove godine je za sve bilo iznenađenje sem za mene koji sam napisao govor. Ljudi su plakali, bilo je emotivno. Ali bilo je važno da informacije nisu procurile. Četiri sata pred obraćanje, ljudi su bili zaključani i nije im bilo dozvoljeno da odu – prisetio se Jumašev.

Inače, pre zvaničnog obraćanja putem televizije, 28. decembra, Jeljcin je snimio govor, ali nije bio zadovoljan.

– Glas mi je zvučao nekako promuklo, i ne sviđa mi se tekst. Prepravićemo ga – rekao je.

Odluka o povlačenju je prilično iznenadila ceo predsednikov tim. Tada je Jumašev odlučio da vesti treba saopštiti Tatjani, njegovoj budućoj ženi, a Jeljcinovoj ćerki.

Ona je kasnije izjavila “Komersantu” da je predosećala da otac želi da se povuče kada je posetio Kinu i probao lokalnu hranu, što nikada pre nije radio.

Dana 31. decembra, predsednik je ponovo pozvao Putina i rekao mu da će biti vršilac dužnosti predsednika i objasnio kako će se dalje odvijati stvari.

– Televizijsko obraćanje, potpisivanje ukaza, transfer nuklearnog kofera, sastanci sa najvišim bezbednosnim zvaničnicima i tako dalje – poručio mu je.

Kako su prenosili lokalni mediji, Jeljcin je sačekao 31. decembar da svojoj ženi Naini saopšti odluku o povlačenju. Ona ga je izgrlila i izljubila, ali je telefonirala Tatjani rekavši joj da smatra da nije dobra ideja da tog dana da ostavku.

– Zašto bismo potresali ljude, zašto bismo ih činili nervoznim… Mislim, trebalo bi da slavite Novu godinu, a predsednik daje ostavku. Zar ne može da sačeka nekoliko dana. Razmisli o tome i popričaj ponovo sa ocem – rekla joj je, ali nije mogla da utiče na njegovu odluku.

Kada su se kamere konačno ugasile nakon istorijskog obraćanja, Jeljcin je iz džepa uzeo maramicu i prineo je očima.

– Nije želeo da gledaoci vide njegove suze. Tatjana je prišla ocu, uzela mu ruku i zajedno su zaplakali, ali se ubrzo sabrao. “Sad znaš zašto sam te pozvao ovde danas. O ovome sam dugo razmišljao”, rekao joj je, a onda je donet šampanjac – pisao je “Komersant”.

– Vodi računa o Rusiji – poručio je potom Putinu. A ostalo je istorija.

Razlika između dvojice lidera je u tome što je Jeljcin verovao uskom krugu rodbine, prijatelja i biznismena, dok Putin ne funkcioniše tako.

– Postoje dve kategorije ljudi kojima je Putin naklonjen, prijateljima iz detinjstva i onima koji su služili u KGB-u, ali ne precenjuje lojalnost. Jeljcin je verovao porodici, a Putin ne veruje nikome – smatra Jumašev.

Kada se Jeljcin 31. decembra povukao, Putin je imenovan za vršioca dužnosti predsednika. Istog dana dobio je sve prerogative predsedničke vlasti, uključujući i „nuklearni kofer“.

Napisao je novogodišnje obraćanje stanovnicima Rusije i potpisao ukaz kojim je svom prethodniku garantovao zaštitu od krivičnog gonjenja, kao i značajne materijalne povlastice za njega i njegovu porodicu.

Putin je 26. marta 2000. godine pobedio na izborima u prvom krugu, a zvanično je stupio na dužnost predsednika zemlje 7. maja iste godine.

Novinar Leonid Mlečin je smatrao da je Jeljcin izabrao 31. decembar kao datum svog odlaska zbog njegove simbolike – Rusija će ući u novi milenijum sa novim predsednikom.

Koja pitanja ostaju?

Kada istoričari imaju ograničen broj izvora kojim bi opisali određene događaje, često moraju da pronađu i uporede kontradiktorne priče, prenosi portal Meduza.io.

1. Zašto je Putinov prvi ukaz garantovao Jeljcinu zaštitu od krivičnog gonjenja?

Prva stvar koju je Putin učionio nakon što je nasledio Jeljcina bila je ona o kojoj se posle najviše i pričalo.

– Tretirati ovaj ukaz kao dogovor između Jeljcina i Putina je bila najveća glupost. On mi garantuje imunitet, a ja pre vremena oslobodim Kremlj za njega – rekao je svojevremeno sam Boris Jeljcin.

Iako je možda značenje tog poteza uvećavano, samo je predsednik dobio lični imunitet, ostali članovi njegove porodice su mogli da računaju na određene društvene benefite, ali ništa više od toga.

– U to vreme nije postojao nijedan dokument kojim bi se regulisala smena vlasti, tako da je prevagnula jednostavna logika u ovom slučaju – bez nekog ukaza aktuelnog šefa države, nijedan agent ne bi mogao da zaštiti odlazećeg predsednika. To je bilo neophodno – rekao je novinar i istoričar Oleg Moroz.

Za manje od mesec dana, Duma je ukaz zamenila zakonom.

2. Kada su dva lidera zaista prvi put pričala o ostavci?

Jeljcin je u svojim memoarima pomenuo da je prvi put Putinu rekao da će podneti ostavku 14. decembra, pet dana pre ruskih parlamentarnih izbora. Međutim, “Komersant” je pisao da je do razgovora došlo tek 22. decembra, tri dana nakon izbora, a to je naveo i Moroz.

Moglo bi da se radi samo o manjem nesporazumu, ali možda se tu krije još nešto, smatra se u određenim krugovima. Jedna od teorija kaže da je Jeljcin svoju odluku o povlačenju zasnovao na rezultatima izbora.

3. Šta bi Kremlj uradio da nije sve išlo po planu?

Od parlamentarnih izbora u decembru 1999. do sledećih predsedničkih izbora u junu naredne godine trebalo je da prođe šest meseci. Međutim, glasanje za predsednika je onda pomereno za mart, zbog novonastalih događanja. Putinov rejting je tada skočio za više od 50 odsto, ali šta bi se dogodilo da nije bilo tako? Takođe, u to vreme Putinova stranka nije lako mogla da dobije većinu u parlamentu. Portal Meduza prenosi da su ljudi oko Jeljcina i Putina sigurno morali i te faktore da imaju u vidu, ali se iz pojedinih intervjua vidi da nisu o tome razmišljali niti imali neku posebnu taktiku, zapravo, neki od njih to i otvoreno priznaju.

4. Zašto je bilo toliko glasina o Jeljcinovom odlasku?

Krajem devedesetih, napisi da Jeljcin nije sposoban da vodi zemlju nisu bili retka pojava. U oktobru 1998. godine, “Komersant” je pisao da se ostavka čini neizbežnom, nakon što je Jumašev javnosti predstavio predsednikove “nove specijalne operativne procedure”. Sledeće godine se spekulisalo da će predsednik odstupiti sa dužnosti 16. septembra (tada je Putin već mesec dana služio kao premijer), a onda se pojavio još jedan datum – 19. oktobar. Činilo se da je svaki dan bio pogodan za ostavku, ili je makar tako htela politička elita.

Prema određenim teorijama, ozbiljne diskusije o ostavci su počele u proleće 1999. godine.

5. Da li je to bila njegova lična odluka?

Iako jedni smatraju da Jeljcin nije dozvoljavao da drugi utiču na njegove odluke, možda to baš nije bilo tako, što je takođe, tokom svih ovih godina, često bilo predmet rasprave.

Bliski saradnici ili nekadašnji saveznici su isticali pak da oligarsi nisu nikada imali stvarnog uticaja na rusku politiku.

– Problem ovde jeste to što je snažni Jeljcin sušta suprotnost svemu što je rečeno i zapisano o njemu kasnih devedesetih. Možda istina leži negde između – zaključuje se u analizi portala Meduza.

Svakako, Jeljcin je bio veoma blizak sa američkim predsednikom Bilom Klintonom i američkom administracijom, tako da se smatralo da su određene ruske strukture odlučile da tome stanu na put.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi