Prošla je 21 godina od ubistva Zorana Đinđića: Smrtonosni hitac iz snajperske puške ispaljen je u 12.25

Sreda, 12. mart 2003. godine, 12.25.

Povorka, u kojoj je i vozilo sa premijerom Zoranom Đinđićem, ulazi u dvorište Vlade Srbije.

Đinđić izlazi iz kola i uz stepenište se penje ka ulazu broj 5. 

Profimedia Youtube Printscreen

 

Polako, jer mu je noga povređena i kreće se pomoću štaka. Tog trenutka se čuje hitac. Đinđić pada pogođen u grudi. Članovi njegovog obezbeđenja teško ranjenog premijera unose u kola i voze ga u Urgentni centar.

Jednim metkom u donji deo leđa ranjen je tom prilikom i Đinđićev telohranitelj Milan Veruović.  Hici su ispaljeni iz snajperske puške “hekler&koh G3“, sa prozora zgrade u Ulici admirala Geprata, udaljenog oko 130 metara vazdušnom linijom.

Nastaje opšta trka s vremenom. Lekari pokušavaju da spasu život premijeru, ali svi njihovi napori ostaju uzaludni, jer je njegovo srce prestalo da kuca. Smrt Zorana Đinđića proglašena je sat kasnije.

Uvodi se vanredno stanje i država kreće u borbu protiv organizovanog kriminala iu potragu za ubicama. 

Profimedia

 

Za ubistvo premijera na 40 godina zatvora osuđeni su Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, koji je organizovao atentat, i Zvezdan Jovanović, potpukovnik u JSO, koji je ispalio smrtonosni hitac. Ostali optuženi za učestvovanje u zločinu osuđeni su ukupno na 268 godina zatvora. 

Ovom atentatu prethodila su tri neuspela pokušaja ubistva, utvrđeno je istragom.

Tadašnje vođe "zemunskog klana", Dušan Spasojević i Mile Luković, ubijeni su prilikom pokušaja hapšenja u selu Meljak kod Beograda, 15 dana nakon atentata, u okviru jedne od najvećih akcija u istoriji srpske policije pod nazivom „Sablja“, tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba. Akcija je zvanično trajala do 22. aprila 2003. godine.

Ðinđić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, dok je u pogrebnoj povorci bilo više stotina hiljada gradana.

Profimedia

 

Rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, dr Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača moderne Demokratske stranke 1989. godine. Na čelo DS-a staje 1994, smenivši političkog mentora profesora Dragoljuba Mićunovića. Doktorirao je filozofiju, a 1989. godine se vratio u SFRJ iz Nemačke, gde je bio emigrirao, da bi predavao na Univerzitetu u Novom Sadu.

Bio je jedan od glavnih protivnika režima Slobodana Miloševića, a nakon svrgavanja Miloševića s vlasti i petooktobarskih demonstracija, postaje premijer u novoj vladi 25. januara 2001. godine.

Nova vlada je isporučila Miloševića u Hag na Vidovdan iste godine.

Iza ubijenog Zorana Đinđića ostali su supruga Ružica i dvoje dece, Jovana i Luka.

Milos Tesic/ATAImages

 

Svakog 12. marta zvaničnici simbolično postavljanjem venca na mesto zločina obeležavaju sećanje na ubijenog premijera.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi