EKSKLUZIVNO DRŽAVNA TAJNA Dosije BIA u posedu 24sedam: Istaknutog „zemunca“ Vladu Japanca štitio Đinđićev šef obezbeđenja!

O političkoj pozadini ubistva premijera Srbije, ni posle 18 godina, ne zna se gotovo ništa, uprkos pravosnažnoj sudskoj presudi, kojom je komandni vrh JSO, kao i ceo „zemunski klan“ osuđen na maksimalne kazne zatvora.

Koje su ličnosti i događaji bili uvertira za teroristički čin koji se dogodio marta 2003. godine, kada je Zoran Đinđić streljan, pokušala je utvrditi Bezbednosno-informtivna agencija, koja je 2004. godine, na osnovu prisluškivanih razgovora u tri policijske akcije, sačinila dokument, koji je označen kao DRŽAVNA TAJNA.

24sedam došao je u posed ovog dokumenta, iz koga su obavljena već dva nastavka, u kojima se u centru pažnje nalazi nekadašnji vođa „surčinskog klana“ Ljubiša Buha Čume i njegova grupa, sačinjena od albanskih kriminalaca kao i osoba koje će, nakon sukoba sa njim, formirati „zemunski klan“.

U prethodna dva nastavka objavili smo uspon „surčinaca“, koji su novac od trgovine drogom, posle petooktobarskih promena, plasirali u legalne poslove, u čemu su im od velike pomoći bili pojedini političari i funkcioneri policije i Vojske, čime je ustanovljena moćna organizovana kriminalna hobotnica, čija je moć, u određenim trenucima, bila neograničena i zastrašujuća.

Ovaj dokument najbolje se može razumeti čitanjem između redova, a svakom čitaocu ostavljamo da sam iznese zaključak da li se tu i krije politička pozadina Đinđićevog ubistva.

Usmeravajući se na poslove koji su naizgled legalni, Buha je postepeno gubio kontrolu nad aktivnostima kriminalne grupe koju je predvodio Dušan Spasojević, čije su ingerencije i moć progresivno rasli, što je, početkom aprila 2002. godine, rezultiralo njihovim, u početku samo verbalnim sukobom, posle koga je Spasojevićeva grupa nazvana „zemuski klan“ nastavila da funkioniše zasebno.

Kao formalni razlog za prekid kontakta sa Buhom, Spasojević je iskoristio sukob u koji je ušao sa Draganom Nikolićem Tečom, jednim od najbližih Buhinih saradnika, koji je u tom sukobu podržao Nikolića. Stvarni razlog zbog koga je Spasojević inicirao sukob sa Buhom je u tome što je Buha započeo sa većim brojem legalnih i veoma profitabilnih poslova, u koje nije uključivao Spasojevića.

Počev od tog perioda, „zemunski klan“ je delovao kao jedan od hijerarhijski najorganizovanijih kriminogenih grupa na ovim prostorima, koju je karakterisao visok stepen konspirativnosti. U tom periodu, okosnicu ove organizacije su činili Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija, kao vođe klana, Mile Luković Kum, njihov najbliži saradnik, Zoran Vukojević Vuk, Spasojevićev telohranitelj, barać Simović, braća Konstantinović, Vladimir Milisavljević Budala, Slavko Stevanović Šumski i Dejan Milenković Bagzi. Pored njih, kao sastavni deo „zemunskog klana“ delovali su Vladimir Jovanović Japanac i Loran Milić Locko, te Dragan Miladinović Gagec, koji su imali svoje specijalizovane ekipe za izvršenje pojedinih krivičnih dela. S tim u vezi, Jovanović i Milić su se, najvećim delom bavili distribucijom narkotika, dok je Miladinovićeva ekipa bila specijalizovana za krađe automobila.

Pripadnici pomenute kriminalne grupe su se kontinuirano, duži vremenski period, bavili trgovinom narkoticima, oružja i municije, ilegalnom trgovinom naftom, otmicama, teškim krađama...

Profimedia

U cilju širenja svoje kriminogene delatnosti Spasojević i njegova ekipa su uspostavljali veze sa kriminalcima iz drugih mesta Srbije, a najbliže sa Miladinom Suvajdžićem i Nenadom Opačićem iz Novog Sada i Mlađanom Mićićem zvanim Pacov iz Požarevca, posredstvom kojih su vršili dalju distribuciju narkotika.

-Osim toga, Suvajdžića su koristili i kao posrednika za regrutovanje novih članova kriiminogene grupe sa područja Novog Sada, Zrenjanina i Šapca. O bliskosti Spasojevića sa Nenadom Opačićem govori i podatatk da je Opačić na proslavu „plave večeri“ koju je organizovao 07. 12. 2001. godine u novosadskom hotelu „Park“ pozvao sve pripadnike „zemunskog klana“. Ovom prilikom gosti Opačića bili su i Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine i jedan neimenovani pripadnik tadašnjeg RDB-a iz Novog Sada, u vezi čega je Spasojević komentarisao da je Opačić pozvao Čanka da bi sprečio eventualni dolazak policije – navodi se u dokuemntu pod oznakom DRŽAVNA TAJNA.

Paralelno sa ovim, piše u nastavku, Loran Milić i Vladimir Jovanović Japanac su održavali bliske veze sa kriminogenom grupom Veselina Božovića iz Bijelog Polja, kao i sa Mujkom Katanićem iz Novog Pazara, koji je bio povezan sa pojedinim licima iz Turske.

Printscreen/MUP

-Takođe, Jovanović i Milić su bili u kontaktu i sa Mirkom Marenovićem iz Beograda, koji se bavio falsifikovanjem ličnih dokumenata. Kontakt sa Marenovićem uspostavio je Jovanović posredstvom njegovog oca Tomislava Marenovića, inače lekara na VMA. Prema raspoloživim saznanjima, Jovanović je Marenovićevom ocu prodavao izvesnu medicinsku opremu koju je nelegalno pribavljao. Raspoloživa saznanja ukazuju da je Jovanović povremene kontakte održavao i sa Branislavom Branom Mićunovićem, jednim od nosilaca organizovanog kriminala u Crnoj Gori, kao i sa njegovim rođakom i jednim od najbližih saradnika Savom Grbovićem, zvanim Džigi, navodi se u ovoj informaciji.

Paralelno vezama sa pripadnicima kriminogenih organizacija iz SCG, Spasojević je održavao brojne kontakte sa licima iz inostranstva. S tim u vezi, ustanovljene su njegove veze sa izvesnim Jorgosom, biznsimenom iz Grčke, zatim Migeljom iz Španije, Tonijem iz Zagreba, Dželajom iz Milana i izvesnim Jovom iz Bugarske. Posebno su interesantni Spasojevićevi kontakti sa izvesnim Saletom iz Amsterdama, od koga je tražio pozajmicu od 1,5 miliona dolara u cilju zalaganja kaucije za pritvorene članove „zemuskog klana“.

Spasojević kupio 30 "zbrojevki"

-Tim povodom, Sale je izrazio spremnost da mu odmah pošalje 300.000 nemačkih maraka, a da ostatak naknadno prikupi. Takođe je ustanovljen kontakt Spasojevića i izvesnog Ljume, od kojeg je Spasojević 08.05. 2002. godine naručio 30 zbrojevki, a u vezi čega mu je Ljuma preneo da roba potiče iz Bosne, napisano je u dokumentu.

Sredinom aprila 2001. godine Spasojević je sa nekolicinom članova „zemunskog klana“ otišao u inostranstvo, gde su kao razloge putovanja navodili obavljanje jednog posla veće novčane vrednosti. Međutim, ne treba isključiti mogućnost da je stvarni razlog njihovog odlaska iz CG bio motivisan izbegavanjem krivičnog gonjenja zbog otmice biznismena Miroslava Miškovića. Tokom boravka u inostranstvu, Spasojević je povremeno kontaktirao Legiju, koji ga je 25. aprila 2001. godine upozorio da mu se telefon prisluškuje, te da je policija snimala Bagzijevu kuću u Surčinu.

Početkom maja iste godine, Spasojević i ostali članovi njegovog klana su uhapšeni u Parizu zbog korišćenja falsifikovanih putnih isprava, a potom su deportovani u SCG. Nakon toga, Spasojeviću i ostalim je određen pritvor zbog sumnje da su oteli Miškovića.

Ljubiša Buha Čume sahranio “zemunski klan” Tanjug

-Zahvaljujući angažovanju Ljubiše Buhe Čumeta, odnosno njegovom posredovanju kod Vladimira Bebe Popovića, tadašnjeg šefa Biroa za informisanje Vlade Srbije i Čedomira Jovanovića, potpredsednika Vlade Republike Srbije, Spasojević je 07. septembra 2001. godine pušten na slobodu. Od tog perioda imenovani je nastojao da izdejstvuje puštanje na slobodu i ostalih članova „zemunskog klana“ po kom osnovu je ostvarivao skoro svakodnevnu komunikaciju sa Čedomirom Jovanovićem..., navodi se dalje.

Osim toga, Spasojević je povremeno obaveštavao Jovanovića i o pojedinim rutinskim radnjama koje su pripadnici MUP preuzimali prema njemu i članovima klana, na šta ga je Jovanović uveravao da će proveriti o čemu se radi.

Žalio se Čedi na tekstove u novinama

Takođe, na osnovu njihovih kontakata može se zaključiti da je Spasojević posredstvom Jovanovića prikupljao i informacije o globanom opredeljenju političkih struktura ili pojedinaca iz vrha vlasti prema nosiocima organizovanog kriminala u Srbiji, na šta nedvosmisleno ukazuje i podatak da je Spasojević, sredinom oktobra 2001. godine, tražio od Jovanovića da proveri da li je neko iz kabineta Vojislava Koštunice bio na sastanku kod ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića.

-U više navrata, Spasojević se Jovanoviću žalio na pisanje pojedinih spredstava informisanja o „zemunskom klanu“ i njihovoj povezanosti sa pojedinim političkim strukturama. Povodom članka novinarke lista „dan“ Marine Borozan o sprezi „zemunaca“ sa Čedomirom Jovanovićem i Zoranom Đinđićem, Spasojević je izneo pretpostavku da iza ovog teksta stoje Milisav Čogurić iz Ministarstva pravde i Slobodan Krapović iz Ministarstva odbrane tadašnje SRJ. Istovremeno, da bi ga uverio u navodnu nevinost pripadniak svog klana, kao i da bi istragu povodom otmice Miškovića usmerio u pogrešnom pravcu, Spasojević je pružao Jovanoviću lažne informacije o mogućim izvršiocima ovog dela, navodi BIA u informaciji sastavljenoj na osnovu prisluškivanih razgovora, piše u tajnim papirima.

Lagao Đinđićevog saradnika o ubistvu Šljuke

 Takođe, u cilju sticanja Jovanovićevog poverenja, Spasojević je povremeno ukazivao na moguće izvršioce drugih krivičnih dela, u vezi čega ga je 24. septembra 2001. godine obavestio da je oružani napad na Serdoja Šljukića izveo izvesni Zoća, kao i da je od Marka Lakićevića, načelnika 3. odeljenja GSUP-a saznao da Šljuka nije ranjen. Spasojević je objasnio da je Lakićević Šljukin čovek:

-Nakon nekoliko dana, Spasojević ga je obavestio da je izvesni Bijafra ubio N. Tomića u Rakovici. Na interesovanje Jovanovića da mu pruži bliže podatke o Bijafri, Spasojević je sugerisao da to znaju „ovi njegovi nesposobni“, misleći na javnu bezbednost, te da im samo tako prenese. Inače, tokom razgovora o oružanom napadu na Šljukića, Jovanović je napomenuo da će sa dobijenim saznanjima upoznati generala Buhu, navodi se u DRŽAVNOJ TAJNI.

M.M./ATAImages

U nastojanju da izgradi što bolje odnose sa Čedom Jovanovićem, Spasojević je redovno isticao svoju privrženost političkoj opciji kojoj je ovaj pripadao. U tom kontekstu, Spasojević ga je, krajem septembra 2001. godine, upoznao sa podatkom da je Čume uspostavio kontakt sa načelnikom Generalštaba VJ Nebojšom Pavkovićem i da mu je Pavković nudio obezbeđenje. S obzirom da se u tom periodu već nazirao njegov sukob sa Buhom, Spasojević je ovaj momenat iskoristio da kod Jovanovića potpuno diskretiuje Buhu, ocenivši ga da je isti zbog upada finansijske policije u firmu i saznaja da mu se telefon prisluškuje, u rastrojstvu, te da se oseća izdanim od Jovanovića, Dragoljuba Markovića, kao i od Zorana Đinđića.

Vođa klana sređuje zvaničnu posetu SAD

Jovanović je na to rekao da je situacija sa Čumetom ista kao i onda kada je išao kod njega, dodavši da je i njemu poznato da se svi telefoni slušaaju, ali da on tome ne pridaje značaj. U to vreme, Spasojević se nudio Jovanoviću da mu preko svojih veza organizuje zvaničnu posetu SAD.

Na osnovu ostvarenih kontakata Spasojevića i Jovanovića, kao i međusobnih kontakata pripadnika zemunskog klana, može se zaključiti da je Jovanović, povremeno, dolazio u kontakt i sa drugim pripadnicima ove kriminogene organizacije. U tom kontekstu raspolažemo saznanjima da je jednom prilikom na preporuku Spasojevića, Jovanovića kontaktirao Dejan Milenković Bagzi, sa ciljem da mu Jovanović pomogne oko rešavanja izvesnih problema.

-Isto tako, dobijeni su podaci da je neposredno po izručenju Slobodana Miloševića Hagu, Čedomira Jovanovića kontaktirao Vladimir Jovanović Japanac koji mu je, tim povodom, uputio čestitku, napominje se.

Sveukupno stečena saznanja, dalje se navodi u dokumentu BIA, ukazuju da su pripadnici zemunskog klana, bilo direktno ili preko Čede Jovanovića, ostvarivali kontakte i sa drugim predstavnicima DS-a. Sa te starne, indikativan je kontakt Miloša Simovića sa izvesnim Dželajom iz Milana od 31. 03. 2001. godine, kojom prilikom je Simović obavestio Dželaju da su čitavu noć bili na hapšenju Miloševića. Na isti zaključak upućuje i razgovor Vladimira Jovanovića Japanca sa NM-om, od 28. juna 2001. godine, kada Jovanović nagoveštava da će povodom izručenja Miloševića Hagu u toku večeri imati proslavu sa rukovodstvom DS-a.

Vezano za istražni postupak protiv članova zemunskog klana osumnjičenih za otmicu Miroslava Miškovića, Spasojević je održavao kontakte i sa Vesnom Šunjarević, službenikom Četvrtog opštinsko suda od koje je redovno dobijao podatke o toku preduzetih krivično-procesnih radnji protiv članova zemunskog klana, kao i sudijama kod kojih se predmeti nalaze.

Saradnici mafije u MUP, preslikano kao sa Dijanom i "kavčanima"

Pripadnici zemunksog klana poseban značaj pridavali su uspostavljanju bliskih kontakata sa pripadnicima MUP Srbije. Sa te strane, evidentirani su kontakti Dušana Spasojevića sa Slobodanom Pažinom, nekadašnjim zamenikom načelnika III odelenja GSUP Beograd, koji je povodom političkih previranja i sukoba DSS i DS u Skupštini Srbije, krajem 2001. godine sugerisao Spasojeviću da svi moraju da podrže DS. Pored toga, ustanovljeni su kontakti Spasojevića sa Milanom Miljojkovićem, iz OUP Zemun, Mirkom Lakićevićem, nekadašnjim načelnikom III Odelenja GSUP Beograd, zatim izvesnim Dejanom Petrovićem, pripadnkom interventne brigade MUP-a, izvesnim Radićem, komandirom iz CZ-a i izvesnim Racom Lukićem i MUP-a. Početkom oktobra 2001. godine, Lukić je zatražio od Spasojevića da se sastane sa Spasojem Vulevićem, zamenikom komandanta SAJ-a, sa obrazloženjem da Vuleviću nešto nameštaju u vezi Saspojevića.

-Osim Spasojevićevih kontakata, ustanovljene su i veze ostalih članova zemunskog klana sa pojedinim pripadnicima MUP Srbije. Raspolažemo podacima da je kum Dejana Milenkovića Bagzija o kojem nemamo bližih saznanja, bio zaposlen u dežurnoj službi beogradske policije. Cilj svih navedenih veza članova kriminogenih organizacija sa pripadnicima policije bio je motivisan blagovremenim dobijanjem informacija i planiranim racijama, raspisanim poternicama i drugim planiranim policijskim merama i radnjama prema njima, kao i činjenjem usluga u cilju izbegavanja krivične odgovornosti.

Spasojević kadrirao u policiji

-Pri tom napominjemo da su veoma pomno pratili sve kadrovske promene u MUP Srbije, s ciljem da na njih utiču. S tim u vezi, veoma je indikativna rekacija članova „zemunskog klana“ povodom saznanja da je za načelnika jedne organizacione jedinice postavljen izvesni Milan Popović, kada je Miloš Simović u kontaktu sa neimenovanim sagovornikom upitao kako Dušan Spasojević nema nikog da postavi na to mesto, informacija je koja neodoljivo podseća na sadašnju zaveru u vrhu srpskog MUP-a, u kome su visoki funkcioneri ovog ministarstva bili u sprezi sa „kavačkim klanom“ i ozloglašenom grupom Veljka Belivuka, koja se tereti za više monstruoznih ubistava.

U dokumentu pod oznakom DRŽAVNA TAJNA za Vladimira Jovanovića Japanca, raspolaže se podacima da je održavao veoma bliske i intenzivne kontakte sa izvesnim Jocom-Belim iz interventne brigade MUP Srbije, od kojeg je u više navrata tražio da propusti automobile koje voze članovi njegove grupe.

Printscreen/Youtube/kanal9

Sa bezbednosnog aspekta, kako piše, veoma su indikativni i kontakti Vladimira Jovanovića Japanca sa njegovom kumovskom vezom Milanom Veruovićem, bivšim radnikom VI Uprave BIA, inače nekadašnjim pripadnikom ličnog obezbeđenja pokojnog Zorana Đinđića.

-Tokom 2001. i 2002. godine, Veruović je u više navrata činio usluge Jovanoviću, vezano za pružanje informacija o razlozima raspisivanja policijskih potraga za istim. Između ostalog, Veruović je početkom novembra 2001. godine obavestio Japanca da za njim traga TDB Srbije, dok je prilikom jedne policijske racije preuzeo Jovanovića ispred njegovog stana, kako bi sprečio njegovo hapšenje. Sredinom 2001. godine, Veruović se angažovao i oko ukidanja poternice za Jovanovićem, u kom kontekstu mu je pružao obećanja da će kontaktirati sa advokatima Seadom Spahovićem i Strahinjom Kastratovićem.

Japanac među političarima

Ne isključujemo mogućnost da je Jovanović, posredstvom Veruovića, ostvario komunikaciju i sa pojedinim licima sa naše političke scene. Tome u prilog govori i podatak da mu je, sredinom 2001. godine, Ljubiša Buha zatražio fotografiju sa izvesne proslave, na kojoj je u društvu pripadnika „zemunskog klana“ bilo i neimenovano lice koje je Jovanović opisao kao „mladog političara“ koji je, u to vreme, obavljao funkciju ministra. Ovu fotografiju Buha je nameravao da uništi, navodi se u tajnim dokumentima.

U kontaktima sa svojim prijateljskim vezama, piše dalje, Vladimir Jovanović se hvalio da je, preko Zorana Đinđića, sebi obezbedio automobil sa „specijalnim dokumentima“ i vojnim tablicama, koji mu pruža mogućnost da bez posledica prođe policijsku kontrolu.

Špijunaža i kontrašpijunaža

U kontekstu pominajnja vojnih tablica, za BIA je interesantan podatak da je Jovanovićev najbliži saradnik Loran Milić Locko održavao kontakte sa Dragoljubom Živkovićem, oficirom Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, koji je tokom policijske akcije „Sablja“ lišen slobode zbog postojanja osnovane sumnje da se bavio špijunažom u korist ruske obaveštajne službe. S tim u vezi, ne isključujemo mogućnost da je i Jovanović, posredstvom Milića, dolazio u vezu sa pomenutim Živkovićem.

Kao bezbednosno intereseantan podatak, kaže se dalje, trebalo bi istaći da se Slobodan Nešković zvani Kobac 12. septembra 2001. godine, u komunikaciji sa Jovanovićem, interesovao da li i dalje postoji mogućnost da Japanac prisluškuje telefonske razgovore...

SUTRA: Koga je ubijeni inspektor Slaviša Šćekić držao na vezi?

Ko je likvidirao bivšeg radnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića?

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi