Hici još odjekuju: Šta se dogodilo u haustoru Svetogorske ulice (FOTO)
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, za vreme NATO agresije
Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", ubijen je pre tačno 25 godina u Beogradu.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, za vreme NATO agresije. Ubijen je sa 17 metaka ispaljenih u leđa, u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici (tadašnjoj Ulici Lole Ribara) u Beogradu, u kojoj su bile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a na četvrtom spratu i stan u kome je živeo. Ubijen je pred svojom nevenčanom suprugom Brankom Prpom.
Printscreen/YouTube/Rudar7
Na sudu nije dokazano ko je pucao u Ćuruviju. Apelacioni sud u Beogradu saopštio je 2. februara da je oslobodio četvoricu nekadašnjih pripadnika Resora DB optužbi za učešće u ubistvu Ćuruvije. Sud je tako preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, počinili teško ubistvo.
- Nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela - objavljeno je na sajtu Apelacionog suda.
Pročitajte još:
Ana Brnabić: Očekivala sam osuđujuću presudu
TekstDonedavna premijerka Ana Brnabić očekivala je da će okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije biti osuđeni, a ne oslobođeni. Ona je istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učinio sve da se rasvetli ubistvo Ćuruvije, a da sa druge strane za vreme Tadićeve vlasti koja je trajala 11 godina nije bilo političke volje da se pokrene postupak i nije pronađen nijedan dokaz u slučaju Ćuruvije.
Posebno odelјenje Višeg suda u Beogradu prethodno je u decembru 2021. osudilo na ukupno 100 godina zatvora četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti zbog učešća u tom ubistvu.
Printscreen/Youtube/RTV Marš HD Valjevo
Marković, bivši načelnik RDB, dobio je 30 godina zatvora, kao i Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog centra RDB. Romić, glavni inspektor Druge uprave RDB, osuđen je na 20 godina, kao i Kurak, pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije, koji je sve vreme u bekstvu.
24sedam/Katarina Mihajlović
Kao motiv ubistva, tužilac je naveo Ćuruvijine nastupe u javnosti u kojima je kritikovao vrh tadašnje vlasti. Tužilac je naveo da su okrivlјeni postupali sa umišlјajem i da su zbog ratnog stanja mislili da javnost neće reagovati.
Presuda na pet meseci
Neposredno pred početak bombardovanja, u martu 1999. godine Slavko Ćuruvija je osuđen na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.
To je bila druga prvostepena presuda, izričena nakon što je prvu ukinuo Apelacioni sud i naložio ponavljanje suđenja, upravo zbog uvođenja u slučaj N. N. lica koje se ne pominje u optužnici.
24sedam/Katarina Mihajlović
Kao svedok u sudnici se pojavila i Branka Prpa, koja je uvak ostala pri iskazu: Miroslav Kurak i Ratko Romić nisu osobe koje je toga dana videla kako pucaju u pasažu zgrade.
Svedočili su i Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandir JSO, i pripadnici "zemunskog klana", braća Aleksandar i Miloš Simović.
Legija je ostao pri svojim iskazima datim ranije i na sva dodatna pitanja odgovarao je da je o tome ranije govorio ili da se ne seća. Ponovio je da nema neposredna saznanja o ubistvu Ćuruvije i naglasio da tužiocu nije rekao da ga je upucao Kurak.
Profimedia
Miloš Simović povukao je svoj prethodni iskaz i odbio da odgovara na pitanja, dok je Aleksandar iskaz iz istrage povukao još u sudnici Specijalnog suda, pa je isto ponovio i u Apelacionom sudu.
Vanredni pravni lek
Vrhovno javno tužilaštvo posle definitivne oslobađajuće presude povuklo je vanredni pravni lek. Reč je potezu za koji je nadležno samo Vrhovno javno tužilaštvo, ali tek nakon što se presuda razmotri i pošalje Vrhovnom sudu.
- Tražiće se spisi predmeta u cilju zaštite zakonitosti protiv presude Apelacionog suda – naveli su sagovornici iz VJT.
Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1986. je radio u dnevnom listu "Borba", najpre kao komentator, a zatim kao urednik unutrašnjopolitičke rubrike, da bi napredovao do položaja glavnog i odgovornog urednika.
U "Borbi" je ostao do 1994 kada je država preuzela kontrolu nad listom, posle čega je otišao i sa Momčilom Đorgovićem osnovao "Telegraf", a dve godine nakon toga i "Dnevni telegraf". Ćuruvija je 1998. pokrenuo i magazin "Evropljanin".
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari