Pozorišta u Srbiji potpuno nedostupna gluvoj i slepoj publici: Ima li nade za inkluziju? (FOTO)

Program Kreativna Evropa podržava projekte inkluzivnog pozorišta čiju suštinu predstavljaju upravo ljudska prava pošto takvo pozorište podrazumeva uključivanje svih u umetnost.

Redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Maja Ristić objašnjava da se inkluzivnim pozorištem bavi primenjeno pozorište.

- To nije klasično pozorište već pozorište za stare, za ljude koji se nalaze u bolnicama, zatvorima, za pripadnike etničkih manjina. Njegova osnovna uloga jeste da im omogući bolji položaj u društvu i da poboljša kvalitet života, da se izbore za svoja prava - kaže Ristićeva i ukazuje na to da projekti inkluzivnog pozorišta omogućavaju rad na predstavama „različite estetike, koje imaju značajne društvene ideje, sa angažovanim pozorištima, poput Dah teatra, koja ne odustaju od svojih ideja i poetike zarad tržišta“.

Promo/Marija Momić

Diskriminacija

Govoreći o tome koliko su naša pozorišta uopšte inkluzivna, profesorka Ristić podseća da je posle 2000. godine postojala tendencija da sva pozorišta dobiju rampe ali se to, kako kaže, negde izgubilo.

- Mislim da su ljudi sa invaliditetom u tom smislu zaista diskriminisani. Koliko god mi pričali o nekom humanom, otvorenom društvu, mislim da su to sporadični slučajevi.

Kao pozitivan primer inkluzivnog pozorišta navodi predstavu „Muzika se stvara srcem“ teatarsko-muzičke asocijacije „Tema“ koja radi sa decom sa posebnim potrebama.

- U suštini, za osobe sa posebnim potrebama, ta igra, međusobna participacija je nešto što im omogućava kvalitet života - ukazuje profesorka.

Ristićeva takođe podseća na rad Dah teatra i Dijane Milošević sa osobama sa posebnim potrebama mada su, kako dodaje, domaće nezavisne trupe uglavnom radile sa etničkim manjinama, posebno sa Romima, za njihovo uključivanje u zajednicu, proučavanje njihove kulture i jezika.

Plavo pozorište

Jedna od organizacija koje neguju praksu inkluzije u pozorištu jeste Plavo pozorište.

- Mi smo kroz sve svoje programe, bilo da su u pitanju pozorišne predstave ili pozorišna edukacija, oduvek bili otvoreni za drugačiji pristup pozorištu. Konkretno, inkluzivne programe imamo već šest-sedam godina i oni predstavljaju sastavni deo naših aktivnosti - kaže operativna direktorka Plavog pozorišta Dubravka Vujinović.

U protekle tri godine Plavo pozorište je između ostalog bilo deo evropskog projekta Inkluzivna pozorišta (Inclusive Theatre(s)), u čijem je fokusu bila upravo pristupačnost pozorišnih predstava slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim gledaocima.

Promo/Plavo pozorište

- Po našim saznanjima, osim sporadičnih izuzetaka, pozorišni život u Srbiji je gotovo potpuno nedostupan gluvoj i slepoj publici. U prethodnoj deceniji postojale su inicijative da se ovo stanje stvari promeni, te je određen broj predstava u nekoliko gradskih pozorišta preveden na znakovni jezik tokom jedne ili dve pozorišne sezone - ističe Vujinovićeva i napominje da je situacija sa dostupnošću pozorišnih predstava slepoj publici u Srbiji još teža pošto audio deskripcija gotovo da i ne postoji.

Fantastična iskustva

Ona kaže da je projekat Inkluzivna pozorišta omogućio da se pored prevođenja predstava na znakovni jezik uvede i audio deskripcija.

- Imali smo fantastična iskustva tokom predstava kada je većina gledalaca pripadala zajednicama slepih i gluvih, i tada smo imali utisak drugačije, čak dublje i pažljivije percepcije pozorišta i predstava nego što je to slučaj sa čujućom i videćom publikom.

- Naravno, uspostavljanje dobre komunikacije i razumevanja sa organizacijama osoba sa invaliditetom i sa njihovim članovima je od ključnog značaja. „Saradnja sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, sa KUD-om gluvih Beograda ’Radivoj Popović’, pa sa Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika počela je 2017. godine i traje kontinuirano do danas - navodi Vujinovićeva.

Među projektima koje je realizovalo Plavo pozorište su pozorišne radionice i edukativni rad sa gluvim i nagluvim učesnicima Telo koje čuje, radionice za tumače znakovnog jezika Znak u pozorištu – pozorište u znaku, radionice perkusija, dve pozorišne predstave sa gluvim i čujućim izvođačima Triptih – tri lične priče i Triptih 2 – moj Hamlet.

Tu su i edukativni projekti sa studentima sa i bez hendikepa kao učesnicima i to su Ritual inkluzije (2020) i Oda različitosti (2021-2022) koja je završena predstavom-prezentacijom Da kroz život bujam. Projekat Inkluzivna pozorišta je 2021. godine povezao ovo pozorište sa Društvom za digitalnu pristupačnost Digitas 24 i Gradskom organizacijom slepih.

Promo/Plavo pozorište

Nada za inkluziju

Plavo pozorište se 2018. uključilo u program Kreativna Evropa kada je bilo pridruženi partner na realizaciji međunarodne pozorišne koprodukcije pod nazivom Poslednji dani čovečanstva, predstave bazirane na istoimenom delu Karla Krausa, a kao zvaničan partner učestvuje u projektu Inkluzivna pozorišta u okviru kojeg je realizovana i kampanja WANT (We all need theatre).

Plavo pozorište je u međuvremenu postalo nosilac projekta Paradoks pravde - koprodukcija evropskog laboratorijskog pozorišta (JUSTLAB), koji je počeo krajem prošle godine, a cilj je da se obezbede uslovi za dalji razvoj laboratorijskog istraživačkog pozorišta podelom znanja i omogućavanjem delovanja na internacionalnom nivou, a sve kroz temu pravde.

- Ono što smo naučili kroz godine saradnje sa različitim zajednicama osoba kojima su mogućnosti uskraćene, jeste da se kroz kontinuitet kvalitetnih programa, otvorenost, poštovanje i ravnopravan odnos stiče poverenje ovih zajednica i tek onda ima nade za inkluziju. Ne možemo očekivati da će svi gluvi ili slepi gledaoci pohrliti u pozorište baš tada kada smo mi zakazali usluge prevođenja ili audio deskripcije, jer je to nešto što smo mi „uradili za njih“. Važan je kontinuitet - zaključuje Dubravka Vujinović.

Plavo pozorište se upravo priprema da na aktuelni poziv Kreativne Evrope konkuriše projektom koji predstavlja nastavak Inkluzivnog pozorišta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi