Sačekuša posle proslave Dana zaljubljenih: Ćenta i Cecina kuma izrešetani ispred Kluba književnika! Osvetili ga Arkan i Jusa Bulić

Pripadnika stare garde beogradskog podzemlja Zemunca Radeta Ćaldovića Ćentu i Maju Pavić, televizijsku voditeljku i venčanu kumu Svetlane Cece Ražnatović, ljubav je koštala života. Oni su ubijeni u noći između 14. i 15. februara 1997. godine, na parkingu u dvorištu beogradskog Kluba književnika u Francuskoj ulici u najstrožem centru Beograda, pošto su prethodno veče za Dan zaljubljenih proveli u klubu "F6".

Ćenta je bio prava meta, a Maja Pavić je, prema mišljenju policajaca koji su radili na tom slučaju, bila "kolateralna šteta". Po izlasku iz kluba seli su u Ćentin automobil, kada se pored njih zaustavilo još jedno vozilo iz kog je otvorena paljba.

Ćaldović je pogođen sa četiri metka u grudi, dok je Maja pogođena jednim metkom u grudi i jednim u čelo. Pretpostavljalo se da je ubijena jer je bila neželjeni svedok, a možda je čak i poznavala ubicu. Atentator je, po svemu sudeći, pomislio da može da ga prepozna, da li po odeći ili po hodu, i to joj je zapečatilo sudbinu. Nije isključeno ni da su se te večeri Ćenta i Maja sreli, pa čak i pozdravili sa egzekutorom. 

Ono što je bilo karakteristično za ovaj slučaj jeste to što je na žrtve pucano iz automatskog pištolja "ingram", koji nije toliko često korišćen tih godina u Beogradu.

Nije bilo očevidaca, samo je malo kasnije jedan taksista slučajno primetio izrešetan automobil i stravičan prizor na prednjem sedištu. Znajući da „beogradske ubice“ uglavnom čekaju da žrtva ostane sama, pa makar morali da je prate danima, neki poznavaoci prilika u podzemlju su iz činjenice da je na Ćentu pucano dok je bio sa devojkom zaključili da je on morao da umre baš te noći.

Ljubav počela slučajno

Ljubavna priča između Maje Pavić i Radeta Ćaldovića Ćente, dve osobe iz različitih svetova, počela je slučajno.

- Upoznali smo se u diskoteci 26. aprila 1994. godine, i to još traje. On je bio Željkov drug iz detinjstva - pričala je popularna voditeljka i Cecina kuma.

Ćaldović je bio jedan od pripadnika stare garde beogradskih kriminalaca, deo ekipe Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, posle čijeg ubistva se upravo Ćenta smatrao njegovim prirodnim naslednikom.

Biografiju mu ispisuju kriminalne radnje, kako u Srbiji, tako i van njenih granica, širom Evrope u kojoj je sejao strah. Bio je Arkanov drug iz nemačkih i švedskih dana.

Ćenta je važio za veoma uticajnu figuru u srpskom podzemlju, a "aktivan" je bio od sedamdesetih godina prošlog veka. Odrastao je sa Ljubomirom Magašem, poznatijim kao Ljuba Zemunac, a sa njim je i "pekao zanat" po inostranstvu, uglavnom Nemačkoj. Tu mu se put ukrstio sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, sa kojim je radio u Nemačkoj i Švedskoj. Njih dvojica su bili u bliskim odnosima, sve do Ćentine smrti 1997. godine.

Ćenta je bio osuđivan za iznudu, razbojništvo, bio je trn u oku, pre svega, nemačkoj policiji, koja ga je teretila za 37 različitih krivičnih dela, ali je većina odbačena zbog nedostatka dokaza. Odležao je, međutim, tri godine i četiri meseca zbog reketiranja vlasnika jednog kockarskog kluba.

Rogo atentator?

Ostala je nejasna njegova uloga u likvidaciji Aleksandra Kneževića Kneleta, koji je ubijen u sobi hotela "Hajat" 1992. godine. Knele, koji je postao jedan od simbola krvavih devedesetih godina, navodno je, po nekim pričama, počinio neoprostiv greh. Oteo je skupoceni džip od Ćentinog zeta Miodraga Miše Cvetinovića. To nije moglo da prođe nekažnjeno, a Cvetinović je po nekim verzijama ovog događaja označen kao Kneletov ubica.

Ćenta je izbegao smrt u novembru 1993. godine, kada je dignut u vazduh automobil "lada", koji je bio parkiran pored njegovog "mercedesa". Rade je čudom prošao samo sa lakšim povredama.

Sreća ga je napustila u noći između 14. i 15. februara. Bilo je mnogo osumnjičenih, a prema policijskim izvorima, atentat je izveo Milan Roganović Rogo, žestok momak, poreklom iz Crne Gore. Policija to nikada nije uspela da proveri, jer je i Rogo ubijen samo nekoliko meseci posle Ćente i Maje Pavić, 7. juna 1997. godine.

- Ubica je ostao nepoznat, iako je policija imala neka operativna saznanja. Mogu da tvrdim da je to bio profesionalac. Našli smo osam čaura na licu mesta, Ćenta je pogođen sa četiri zrna, a Maja sa dva. Ubica je promašio samo dva puta, a pucati iz "ingrama" nije lako. Siguran sam da je ubijao i pre te večeri. Ćenta i Maja nisu imali šanse - kaže penzionisani poicajac Časlav Ristić.

Rade Ćenta Ćaldović rođen je na Zvezdari, kao drugo dete u porodici vozača pri policiji i domaćice. Sredinom šezdesetih, porodica se seli u Zemun, i tada Ćenta postaje nerazdvojan drug sa Ljubom Zemuncem. Prvi put je uhapšen 1967. zajedno sa njim i Zoranom Milosavljevićem Robijom pod optužbom za silovanje. Zbog nedostatka dokaza, Ćaldović i Milosavljević su pušteni na slobodu, a Magaš je osuđen na zatvorsku kaznu.

Sukob sa Crnogorcem

U Holandiji se kretao u kockarskim krugovima. Tu se sukobio sa vođom jedne crnogorske kriminalne grupe Veljkom Krivokapićem. Krivokapić je od Ćaldovića na kocki izgubio veliku sumu, ali ga je uz pretnju pištoljem naterao da mu sve vrati. Nekoliko dana kasnije Crnogorac je ubijen u Beču, a za ubistvo su bili osumnjičeni Ćaldović, Jusuf Bulić i Ljubomir Magaš, ali i nedostupni vlastima.

Posle ubistva Ljube Zemunca 1986. godine nemačka policija ga je proglasila za novog „kuma“ jugoslovenskog podzemlja. Proteran je iz Nemačke 1992. godine, pa se vratio u Beograd, a odatle otišao u Južnoafričku Republiku, u Johanezburg, gde je proveo duže vreme. Kad se ponovo vratio u Beograd, započeo je poslove u Beogradu i Atini, gde je otvorio firmu.

Upućeniji u zbivanja na beogradskom krvavom asfaltu ispričali su da je likvidacija Ćaldovića plaćena 220.000 maraka! Takav čovek, kako se pričalo, za manje pare se ne ubija. Prema toj priči iz podzemlja, Ćentu i Maju je ubio čovek koji se poodavno vodi kao "nestala osoba", a čiji je džip pronađen zapaljen nadomak grada. Reč je o Vojislavu Raičeviću, poznatijem kao Voja Amerikanac.

Saznanja o grupi „Amerika“, njenim vođama i kriminalnim aktivnostima policija je dobila 2001. godine, pošto je jedan od pripadnika grupe, pod pseudonimom Srećko, odlučio da progovori.

On je tada inspektorima otkrio da u Beogradu postoji 15 ljudi koji su gospodari života i smrti. Za njih, kako je Srećko tada otkrio, radi još 30 ljudi koji ubijaju po narudžbini.

Otkrio je i da klan kao saradnike ima visokopozicionirane policajce, jednog iz Srbije, a drugog iz Crne Gore. Dao je spisak likvidacija iza kojih su stajali članovi „Amerike“, ali i imena ljudi sa kojima su sarađivali. Zauzvrat, Srećko je tražio da se nagodi, ali pošto to nije urađeno, nestao je.

Osveta Voje Amerikanca?

U policijskim evidencijama ostalo je zabeleženo da je sredinom devedesetih Voja Amerikanac organizovao mnogobrojne likvidacije. Bio je izuzetno spretan, nije se libio da se maskira u prosjaka ili ženu da bi se primakao žrtvi. Kažu i da je ubijao za džabe, ako mu se neko ne svidi.

Navodno, Radeta Ćaldovića Ćentu glave je koštalo to što je Voja „odradio“ čoveka čiju je glavu Ćenta ucenio na 80.000 maraka.

- Voja je otišao kod Ćaldovića, ali ga je ovaj oterao rečima: „Ti si nekoga ubio? Ne zasmejavaj me, pogledaj se!“ Posle toga, Voja je navodno ubio Ćentu i Maju Pavić i stekao moćne neprijatelje, Jusu Bulića i Željka Ražnatovića Arkana - naveli su oni.

Prema nekim podacima, klan je sarađivao i sa srpskom i crnogorskom tajnom službom.
Grupa je devedesetih važila za najkrvoločniju. Pričalo se da predstavljaju eskadron smrti i da su ubijali za službu. Klan je nastao u Beogradu, a u osnovnoj strukturi je imao 15 kriminalaca. Poslovi su im bili naručena ubistva, iznude i trgovina drogom.

Dvostrukoo ubistva ispred Kluba književnika dogodilo se tri sata pošto je prošao dan Svetog Valentina. Na taj dan 1929. godine u Čikagu se zbio jedan od najkrvavijih mafijaških obračuna, „masakr na dan Svetog Valentina“, u kojem je banda Al Kaponea ubila sedmoricu suparnika.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi