O Gazi i Ukrajini svi pričaju, dok milioni pate širom sveta: Kriza u ovoj zemlji je najzanemarenija, raseljeno je 707.000 ljudi

Norveški savet za izbeglice (NRC) proglasio je Burkinu Faso drugu godinu zaredom za najzanemareniju krizu raseljavanja na svetu.

U godišnjem izveštaju, objavljenom u ponedeljak, NRC je naveo da je ta zapadnoafrička zemlja zabeležila rekordnih 707.000 novih raseljenih lica u 2023. godini, do čega su doveli eskalacija nasilja i pogoršana humanitarna kriza.

Devet od 10 najzanemarenijih kriza navedenih u izveštaju odvija se u Africi, a Kamerun, Centralnoafrička Republika, Mali i Niger zauzimaju naredna četiri mesta posle Burkine Faso.

NRC je u saopštenju za javnost u ponedeljak rekao da su njegovi kriterijumi za zanemarene krize raseljavanja: nedostatak humanitarnog finansiranja, nedostatak medijske pažnje i nedostatak međunarodnih političkih i diplomatskih inicijativa u poređenju sa brojem ljudi kojima su potrebne.

U izveštaju NCR-a se navodi da je 2023. godine zabeležen rekordan manjak budžeta za pomoć od oko 32 milijarde dolara, zbog čega više od polovine humanitarnih potreba širom sveta nije zadovoljeno.

Zanemarivanje kao nova normala

Profimedia

U izveštaju se navodi da su medijsko izveštavanje o krizi raseljavanja u Burkini Faso i međunarodnom političkom angažmanu tokom krize bili "zanemarljivi" 2023. godine, dodajući da je zemlja dobila samo 37 odsto traženih humanitarnih sredstava, što je značajan jaz u pomoći.

- Potpuno zanemarivanje raseljenih ljudi postalo je nova normala - rekao je Jan Egeland, generalni sekretar NRC-a.

- Lokalne političke i vojne elite zanemaruju patnju koju izazivaju, a svet nije šokiran niti primoran da deluje pričama o očaju i rekordnim statistikama. Potrebno nam je ponovno globalno pokretanje solidarnosti i ponovno fokusiranje na ono gde su potrebe najveće - dodao je.

U izveštaju se dodaje da je medijska pokrivenost o Burkini Faso takođe opala jer je "pristup postao teži i za novinare i za humanitarne organizacije".

Burkina Faso je trenutno pod vojnom upravom, nakon što je hunta izvršila državni udar u julu 2022. Njena hunta, na čelu sa vršiocem dužnosti predsednika kapetanom Ibrahimom Traoreom, dala je prioritet bezbednosti zbog višestrukih života odnetih u napadima.

Međutim, u aprilu ove godine izveštaj Human Rights Watcha (HRW) otkrio je da je više od 200 ljudi ubila vojska zemlje u kampanji protiv civila optuženih za saradnju sa naoružanim grupama, navodeći da bi to moglo da predstavlja ratne zločine.

Profimedia

Vlada Burkine Faso je saopštila da odlučno odbacuje i osuđuje takve neosnovane optužbe.

Državno regulatorno telo za medije, Visoki savet za komunikacije, saopštilo je da će u narednim danima privremeno obustaviti emitovanje i pristup veb-stranicama nekih zapadnih novinskih organizacija, uključujući francusku TV5 Monde i Le Monde, Gardijan, kao i BBC Afrika i Glas Amerike.

Demokratska Republika Kongo (DRC) ostala je jedna od najzanemarenijih kriza osmu godinu zaredom, sa oko 6,9 miliona ljudi raseljenih tokom 2023, uglavnom u istočnim provincijama, navodi se u izveštaju.

Nedostatak pomoći primorao je ljude da pribegnu negativnim mehanizmima suočavanja, uključujući nuđenje seksualnih usluga za hranu, novac i druge potrebe za preživljavanjem, navodi se u izveštaju.

Sudan je došao na deseto mesto. Iako je rat koji je izbio u aprilu prošle godine rezultirao desetinama hiljada mrtvih, više od osam miliona interno raseljenih i skoro 25 miliona ljudi kojima je potrebna pomoć, NRC je primetio da je kriza "grubo zanemarena".

Ponovljeni napadi

Profimedia

Prema NRC-u, broj smrtnih slučajeva povezanih sa nasiljem u Burkini Faso udvostručio se 2023. Zemlja se suočava sa napadima koji se ponavljaju, a za koje se često okrivljuju "teroristi".

U februaru prošle godine ubistvo dvojice humanitarnih radnika Lekara bez granica (MSF) dovelo je do obustavljanja aktivnosti organizacije u regionu. Do kraja godine do dva miliona ljudi bilo je zarobljeno u 36 blokiranih gradova, a više od 40.000 ih je suočeno sa katastrofalnom oskudicom hrane, navodi se u izveštaju.

Raseljena majka sa severa Burkine Faso, Aseta, podelila je svoju borbu sa istraživačima NRC-a.

- Kada nemamo šta da kuvamo, berem listove i kuvam ih u vodi - rekla je ona, citira organizacija.

Egeland je naglasio da su poteškoće da se dođe do onih kojima je potrebna pomoć sve veće zbog opasnih puteva i izuzetno skupih minimalnih vazdušnih usluga.

- Donatori i humanitarci moraju da daju prioritet oblastima koje su van vidokruga kako bi se osiguralo da ne budu zaboravljene - pozvao je on.

AP Photo/Sam Mednick

NRC kaže da će humanitarna pomoć biti potrebna za oko 6,3 miliona ljudi 2024. godine, dok će više od dva miliona ostati interno raseljeno.

Stotine civila je već ubijeno u napadima ove godine, uključujući oko 170 u tri sela u martu i oko 30 u odvojenim napadima na džamije i crkve u februaru.

U izveštaju NRC-a navodi se da su mnoge zanemarene krize međusobno povezane, sa efektima talasa izvan granica koji utiču na susedne zemlje i ponekad izazivaju šire regionalne uticaje.

Konkurencija oko resursa između izbeglica i lokalnih zajednica, vođena nedostatkom sredstava, takođe može izazvati tenzije.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi