Ne mogu u toalet, porađaju se carskim rezom bez anestezije: Kako rat u Gazi pogađa žene?
"Cena rata po zdravlje žena ima hiljadu lica"
Šima Junes (35) nevoljno uzima tablete koje joj odlažu menstruaciju.
Ova majka četvoro dece živi u šatoru u Rafi i smatra da nema izbora jer nema vode, higijenskih proizvoda, pa ni privatnosti.
- Teško mi je da uzimam ove pilule, ali to je jedino rešenje, iako mi zadaju bolove u leđima i prouzrokuju ozbiljne depresivne epizode - objasnila je.
Otkad je počeo rat u Pojasu Gaze 7. oktobra, najjednostavnija svakodnevna higijenska nega, poput odlaska u toalet i pranja uz minimalnu privatnost, postala je prava borba za raseljene žene u Gazi. U kampovima na jugu enklave nalaze se desetine hiljada ljudi. Zbog toga se mnoge žene odlučuju na alternativna rešenja koja mogu biti rizična i po zdravlje.
Pročitajte još:
- Nedostatak tampona i higijenskih uložaka pogoršava situaciju i žene pribegavaju pilulama za odlaganje ciklusa - rekao je doktor Valid Abu Hatab.
AP Photo/Hatem Ali
U pitanju je hormonski lek koji povećava nivo progesterona kako bi se odložila menstruacija. Međutim, to je mač sa dve oštrice - nudi privremeno olakšanje u vanrednoj situaciji, ali može da prouzrokuje nuspojave poput neregularnog krvarenja, mučnine, vrtoglavice i promena raspoloženja.
- To je poseban rizik za one koji se nalaze usred nemilosrdnog bombardovanja - dodao je stručnjak.
Trudnice u posebnom paklu
- Znamo da se porođaji, čak i carski rezovi, sprovode bez anestezije. Obrazovni sistem je propao, pa postoji rizik da će devojčice, koje su još žive, propustiti celu školsku godinu, uz povećane rizike - uključujući dečje brakove, razdvajanje od porodice i trgovinu ljudima. Postoje i izveštaji i da se palestinske zatvorenice u izraelskim zatvorima u Gazi i Zapadnoj obali seksualno zlostavljaju ili im se preti silovanjem - rekla je za "El pais" Doroti Estrada Tank, predsedavajuća Radne grupe protiv diskriminacije žena i devojaka pri UN.
AP Photo/Hatem Ali
- Cena rata po zdravlje žena ima hiljadu lica - rekla je Nivin Adnan, psiholog i socijalna radnica iz Gaze, koja je takođe sada raseljeno lice. Kako je pojasnila, fizička neugodnost i psihološke mane koje prate menstruaciju dodatno su pojačane u kontekstu smrti, straha i napuštanja domova.
- Nedostatak toaleta, tuševa i usluga za pranje veša utiče na ženino mentalno stanje. Osim toga, skloništa i šatori ne mogu da zadovolje potrebe - navela je Adnan koja je pomenula i da devojčice koje su iskusile prvu menstruaciju uzimaju lekove za odlaganje ciklusa što nosi ogroman zdravstveni rizik.
Kada je reč o trudnicama, put do majčinstva je pun opasnosti. Palestinke ne mogu u sveopštem haosu da zaštite bebu koju nose u sebi.
- Više ne osećam život u meni. Moje nerođeno dete je već osuđeno na ruševine - rekla je Aja Ahmad koja veruje da je izgubila dete, ali to ne može da potvrdi jer nema pristup bolnici.
Marina Pomares, koordinatorka Lekara bez granica u Gazi, vratila se sa jednomesečne misije u enklavi gde je videla da mnoge trudnice ne mogu da idu na preglede i kontrole, pa ni ne znaju šta im je sa plodom.
AP Photo/Fatima Shbair
- Čak i kada se porode, moraju da žive sa bebom u šatoru, u nepouzdanim uslovima. Plaše se da neće imati mleka od stresa ili da neće naći formulu za bebe, ili da će se beba razboleti - navela je.
Nur Zakari (24) je rodila drugo dete u izbegličkom kampu u Rafi.
- Okružena sam raseljenim ljudima. Nepodnošljivo je boraviti u šatoru tokom oštre zime i brinem za bebino zdravlje pošto su noći hladne, a nema dovoljno odeće i ćebadi - objasnila je.
Preživljavanje po svaku cenu
- Ženama su potrebni higijenski ulošci, a nema ih u prodavnicama. Nemaju ni pristojno mesto da se istuširaju ili toalet da obave nuždu. Odlazak u toalet je pravi poduhvat jer su obično nasred ulice ili su udaljeni pa moraju da idu uz pratnju - rekla je Pomares.
Osim toga, ima žena koje pate od vaginalnih i urinarnih infekcija zbog loših higijenskh uslova i činjenice da ne menjaju odeću.
Dr. Marawan Abu Saada via AP
- Dolaze kod nas jer se osećaju bolesno, a ne znaju šta im se događa - dodala je.
U izveštaju UN od 23. februara navodi se da je dosad dodeljeno oko 9.000 menstrualnih higijenskih paketa i 3.500 drugih paketa u kojima se nalaze sapuni, ulošci, donji veš i slično.
- Njihovi strahovi su opravdani. Ove žene ne jedu, ne spavaju, imaju decu o kojima moraju da brinu. Iscrpljene su, ali je njihov prioritet da prežive bez obzira na sve. Jasno je da ako majka mora dete da odvede na odeljenje za neonatalnu intenzivnu negu, postoji šansa da će umreti jer se 60 beba nalazi u prostoru za njih 12 - poručila je Pomares.
Asma Sendavi (27) je u devetom mesecu trudnoće i sa mužem živi u šatoru u Rafi.
- Ne znam kako ću se poroditi. Ne postoji ništa za ovu bebu. Moja ćerka može umreti, sigurno će umreti - zaplakala je.
Moje ime je Eman
Sa kakvim problemima se suočavaju žene u Gazi, za "El Pais" je prenela novinarka Eman (22).
- Moje ime je Eman. Ja sam napisala ovaj izveštaj i prolazim kroz iste teškoće kao i ljudi koje sam pomenula. Živim sa roditeljima i sedmoro braće i sestara u šatoru u Rafi. Stigli smo pre mesec dana, ali se čini kao da su godine prošle. Izgubila sam osećaj o vremenu. Nedostaje mi moj stari život, moja topla soba. Sve je to veoma daleko. Nemamo dušeke za sve i već danima spavam na podu. Celo telo me boli, ne mogu da se odmorim i stalno mi je hladno, pogotovo noću, kada se satima tresem - poručila je Eman.
Kako je navela, čula je da se najavljuje primirje, ali nema mnogo vere u to.
- U normalnim vremenima, već bismo bili u kupovini, spremali hranu i čistili kuću za mesec ramazana. Nema sumnje da će ramazan biti užasan za Gazu - zaključila je.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari