Da li samo Netanjahu koči primirje u Gazi i ko bi posle njega mogao da dođe na čelo Izraela?

Politika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Gazi predstavlja značajnu pretnju nacionalnim interesima Izraela, kao i regionalnom miru, rekli su stručnjaci za Bliski istok.

Navodno raste nezadovoljstvo u izraelskim vojnim krugovima i krugovima moći zbog nepostojanja strategije koja bi bila primenjena po okončanju borbi u Gazi, navodi Volstrit žurnal. Taj medij piše da deluje da se izraelski premijer pre svega rukovodi sopstvenim političkim ambicijama.

U međuvremenu, rat Tel Aviva protiv palestinske militantne grupe Hamas i drugih entiteta u regionu već je odneo živote najmanje 27.000 Palestinaca, dok je više od 65.000 povređenih, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.

- Nesumnjivo je da je Netanjahuov stav i po pitanju unutrašnjih i spoljnih poslova vođen njegovom političkom motivacijom za opstanak, posebno u svetlu sve manje podrške javnosti njegovoj vladi - rekao je za Sputnjik Joram Mejtal, profesor bliskoistočnih studija na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu.

- Pod njegovim vođstvom Likud je izgubio otprilike polovinu mesta u Knesetu. Uprkos nedavnom ratu, Netanjahuov stav o palestinskom pitanju, posebno Gazi, ostaje nepromenjen. On je dosledno potkopavao proces u Oslu od njegovih ranih faza, omogućavajući Hamasu da dobije na značaju u palestinskoj politici i da oslabi Fatah i ​​palestinsku vlast. Njegov politički savez sa izraelskom desnicom ukorenjen je u ovom pristupu palestinskom pitanju - dodao je.

Abir Sultan/Pool Photo via AP, File

Još 1993. godine sporazumi iz Osla su postavili temelje za rešenje palestinsko-izraelskog spora sa dve države. Sporazumi su posebno olakšali stvaranje Palestinske uprave (PA) koja bi upravljala Zapadnom obalom i Pojasom Gaze. Dokument pod nazivom „Deklaracija principa o privremenim aranžmanima samouprave“ potpisali su 13. septembra 1993. tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin i tadašnji pregovarač Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Mahmud Abas.

Međutim, u narednim godinama PA je izgubila kontrolu u Pojasu Gaze, nadmašio ju je Hamas koji je pobedio na lokalnim izborima 2006. i smenio sve pro-PA zvaničnike Fataha 2007. Veruje se da je Netanjahu raspirio neprijateljstvo između njih dvojice kako bi se ometalo palestinsko ujedinjenje i konačno formiranje samodovoljne palestinske države, kako je prošlog oktobra napisao novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, pozivajući se na izraelske insajdere.

Nakon iznenadnog napada Hamasa na izraelska naselja 7. oktobra, Netanjahu je izneo „rešenje“ u tri koraka za Gazu, tvrdeći da pre nego što se postigne bilo kakvo mirno rešenje između Izraelaca i Palestinaca, „Hamas mora biti uništen, Gaza mora biti demilitarizovana, a palestinsko društvo mora biti deradikalizovano“.

Ipak, Tel Aviv nije najavio nikakav određeni vremenski okvir za postizanje ovih ciljeva, dok su Izraelske odbrambene snage (IDF) nastavile da bombarduju Pojas rušeći sve pred sobom.

AP Photo/Leo Correae

- Mogu reći da Netanjahuu ne nedostaje strategija za Gazu. Njegova glavna strategija je da produži sukob što je više moguće zbog svoje političke karijere. Poznato je da je i pre 7. oktobra Netanjahuova politička popularnost opadala zbog njegove politike na domaćem nivou u Izraelu. Tako da možemo reći da je posle napada Hamasovih militanata njegova popularnost naglo opala. Bilo kakvi demokratski izbori za Netanjahua bi značili da će izgubiti neke bodove i verovatno autoritet i premijersko mesto u izraelskoj politici. Zato on želi da odloži izbore i produži sukob koliko god je to moguće - kaže doktor Hasan Selim Ozertem, bezbednosni i politički analitičar iz Ankare.

Ko bi mogao da upravlja Gazom nakon svega?

Još nije jasno ko će vladati Pojasom Gaze nakon završetka neprijateljstava. Bajdenova administracija i njeni saveznici zalažu se za uspostavljanje obnovljene administracije Palestinske uprave u enklavi.

Netanjahu i njegovi saveznici otvoreno se protive ovoj odluci, insistirajući da se PA ne može verovati i da razmatraju privremenu izraelsku vojnu okupaciju posleratnog Pojasa. Ni SAD ni arapske zemlje ne podržavaju plan izraelskog premijera.

AP Photo/Hatem Ali

- Preporučujem da se napravi razlika između težnji i stvarnosti. U idealnom slučaju palestinsko rukovodstvo trebalo bi da se pojavi putem širokog konsenzusa. Međutim, u praksi se pojačalo rivalstvo između Palestinske vlasti, koju kontroliše PLO, i grupa poput Hamasa i drugih manjih organizacija. Ovaj postojeći nesklad u suprotnosti je sa željenim nacionalnim jedinstvom. Nedavni rat u Gazi dodatno je pogoršao unutrašnje borbe, ne uspevajući da ublaži nejednakosti među Palestincima - istakao je Mejtal.

Prema profesoru, unutrašnja palestinska podela predstavlja pretnju nacionalnoj borbi i ugrožava šanse za postizanje političkog rešenja.

- U trenutnoj situaciji, centralne arapske zemlje kao što su Egipat, Saudijska Arabija i Katar potencijalno bi mogle da igraju konstruktivnu ulogu u rešavanju ovih izazova - smatra on.

Sa svoje strane, Ozertem insistira na tome da bi palestinski narod svakako trebalo da odluči ko će njime upravljati.

AP Photo/Fatima Shbair

- Dakle, ako govorite o demokratskom stavu ovde, narod Gaze treba da odluči o svojoj budućnosti. Posle izbora 2007. godine, kada je Hamas pobedio, znamo da nije bilo izbora u Gazi. Tako je Hamas postao defakto vladar ovog područja. Dakle, na kraju nam je potrebna politička dinamika da počnemo da radimo u Gazi za Gazane koji treba da odlučuju o svojoj budućnosti - naglasio je bezbednosni analitičar.

Drugačiji stav SAD i EU

Čini se da su SAD i EU željne da drže predavanja drugim nacijama o ljudskim pravima i demokratskim vrednostima. Međutim, kada je u pitanju Gaza, Bajden i evropski lideri u toku sukoba nisu se bavili ni pitanjem građanskih prava Palestinaca, niti pravim demokratskim procesom za definisanje njihove budućnosti.

- Kao što znate, u SAD je izborna godina, u novembru će biti predsednički izbori. Verovatno Bajdenova administracija nije htela da rizikuje, da javno krivi Izrael - rekao je Ozertem i dodao da je iza zatvorenih vrata Bajdenov tim počeo da vrši pritisak na Netanijahua da okonča sukob.

AP Photo/Stephanie Scarbrough

Američki novinski sajt Aksios je prošlog petka izvestio da je Bajden rekao Netanjahuu tokom telefonskog razgovora da neće podržati „jednogodišnji rat“ u Gazi.

Suština stvari je u tome što je vatrena podrška Vašingtona Tel Avivu izazvala frustraciju i nezadovoljstvo među demokratskom bazom, uključujući nebelce, mlade Amerikance, kao i Arape i muslimane. Ovo bi moglo da bude minus za Bajdenove izborne šanse u novembru.

Kada je reč o Evropi, postoji „fragmentisana pozicija“ o ratu u Gazi, smatra ekspert.

- Teško je govoriti o kohezivnoj poziciji u vezi sa operacijama Izraela u Gazi. Neke zemlje poput Španije i Italije već su počele da kritikuju tekuću politiku Izraela u Gazi - rekao je on.

Ko umesto Netanjahua?

U međuvremenu, Volstrit žurnal je skrenuo pažnju na činjenicu da su 43 bivša najviša zvaničnika izraelskih vojnih i obaveštajnih službi napisala pismo predsedniku Isaku Hercogu pozivajući na smenu Netanjahua sa mesta premijera. Među potpisnicima je bilo nekoliko šefova obaveštajnih i bezbednosnih službi, koji su upozorili predsednika da Netanjahu „predstavlja jasnu i prisutnu opasnost" za Izrael zbog odbijanja da definiše političke ciljeve rata u Gazi.

Ronen Zvulun/Pool Photo via AP

- Politika i agenda koju vode Netanjahu i njegova trenutna koalicija predstavljaju značajnu pretnju i nacionalnim interesima i izraelskom društvu. Njihov stav predstavlja značajnu prepreku za postizanje održivog rešenja za sukob u Gazi i naknadno obnavljanje nanete velike štete. Prema mojoj proceni, Netanjahu i njegova vlada usmeravaju izraelsko društvo ka unutrašnjem sukobu bez presedana, dele pristalice i protivnike. Kada se postigne dugoročni prekid vatre u Gazi, unutrašnji sukobi unutar izraelskog društva verovatno će eskalirati, potencijalno preoblikujući pejzaž i društva i politike u Izraelu - upozorio je Mejtal.

Američka štampa sugeriše da bi Partija nacionalnog jedinstva Benija Ganca lako pobedila Netanijahuov Likud ako bi se izbori održali sada, pozivajući se na izraelske nacionalne ankete. Prema Volstrit žurnalu, Ganc je mogao biti od ključnog značaja u rešavanju dileme u Gazi, pošto „nije ni pozvao na saradnju sa Palestinskim vlastima niti ju je isključivao, kao i rad na palestinskoj državi“.

- Ostajem neubeđen da Beni Ganc ima konkretan plan za postizanje trajnog rešenja u Gazi. Ukoliko bi preuzeo ulogu premijera u Izraelu, postoji verovatnoća da će se njegova politika zasnivati na određivanju prioriteta bezbednosnih mehanizama, što ne bi dovelo do rešavanja sukoba sa Palestincima. Ključno je napomenuti da će posle rata značajne promene biti imperativ za bezbednosni aparat. Pod Gancovim vođstvom moguće je da bi Izrael mogao da teži ka održavanju statusa kvo u nekom obliku umesto da se u potpunosti posveti politici usklađenoj sa formulom „rešenja dve države“ - rekao je Mejtal.

AP Photo/Michael Varaklas

Sa svoje strane, Ozertem ne isključuje da bi rekonstrukcija izraelske vlade mogla na neki način otvoriti prozor mogućnosti za rešavanje tekuće humanitarne krize i pomoći da se sukob završi.

- Ganc je član Ratne koalicije, Ratnog kabineta u Izraelu u ovom trenutku, ali on predstavlja i alternativni glas unutar kabineta. Mogu reći da rekonstrukcija ili promena kabineta i izbori mogu otvoriti put za različit pristup aktuelnom sukobu Izraela i Gaze ili Izraela i Hamasa. Teško je to nazvati promenom koja će doneti definitivno rešenje, jer za sada govorimo o višedecenijskom sukobu u regionu. Ali to je i dalje promena koja može da pripremi osnovu za razgovor o promeni tekuće humanitarne krize i produžene izraelske vojne operacije u Gazi - zaključio je ekspert.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi