Namerava li Bajden da se reši Netanjahua? Imao je problem i sa Obamom, a sada jedna poseta izaziva sumnju

Od napada militarizovanih grupa povezanih sa palestinskim pokretom Hamas na Izrael 7. oktobra i sukoba u Gazi, posebna pažnja medija je skrenuta na promenljiv odnos između izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Za stručnjake koji analiziraju odnos Netanjahua i američkih vlasti u istorijskoj retrospektivi, sadašnje "zahlađenje“ nije bilo posebno iznenađenje. Zato se osvrćemo i na Netanjahuovu biografiju i političku karijeru, koja je usko povezana sa SAD.

Američki dečak

Benjamin Netanjahu, dominantna figura u izraelskoj politici, imao je karijeru obeleženu tvrdoglavošću, kontroverzom i strateškom oštroumnošću. Kao izraelski premijer sa najdužim stažom, Netanjahuovo političko putovanje obuhvata nekoliko mandata, počevši od 1996. do 1999, a zatim od 2009. nadalje, sa vođstvom koje je opstajalo kroz različite koalicije i političke klime.

Netanjahu je rođen 1949. godine u Tel Avivu. Njegova majka Cila Segal (1912–2000) rođena je u Jerusalimu, a njegov otac, poreklom iz Varšave Bension Netanjahu (Milejkovski; 1910–2012), bio je istoričar specijalizovan za jevrejsko zlatno doba u Španiji. Njegov deda po ocu, Nejtan Milejkovski, bio je rabin i cionistički pisac. Aktivnosti njegovog dede i oca imale su značajan uticaj na formiranje Netanjahuovih nacionalističkih ideja.

Između 1956. i 1958, a zatim od 1963. do 1967, njegova porodica je živela u SAD u Čeltenhem Taunšipu u Pensilvaniji, predgrađu Filadelfije, dok je njegov otac, Bension Netanjahu, predavao na Dropsi koledžu. Nakon završetka srednje škole 1967. godine, Netanjahu se vratio u Izrael da bi se prijavio u Izraelske odbrambene snage (IDF), tokom čega je učestvovao u nizu vojnih operacija i više puta je ranjen. Godine 1972. završio je službu i otpušten je.

Profimedia

Netanjahu se vratio u SAD krajem iste godine da bi studirao arhitekturu na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT). Nakon kratkog povratka u Izrael radi učešća u Jomkipurskom ratu, vratio se u SAD i, pod imenom Ben Nitaj, stekao je diplomu arhitekte u februaru 1975. godine, a zatim magistrirao na Školi menadžmenta Solun na MIT-u u junu 1976.

Istovremeno je stekao doktorat političkih nauka sve dok njegove studije nisu prekinule tragične vesti o smrti njegovog brata iste godine, koji je učestvovao u raciji u Entebeu, antiterorističkoj operaciji oslobađanja talaca uzetih na letu iz Tel Aviva za Pariz u Ugandi. Netanjahuovo blisko okruženje je primetilo da su godine službe u IDF, a zatim i smrt njegovog brata, dodatno učvrstile njegovu poziciju u vezi sa palestinskim pitanjem.

Nakon što je proveo nekoliko meseci u Izraelu, "Bibi" se ponovo vratio u SAD i počeo da radi kao ekonomski konsultant za Boston Consulting Group, gde se sprijateljio sa Mitom Romnijem, republikanskim političarem koji će kasnije služiti kao guverner Masačusetsa i takmičiti se protiv Baraka Obame na predsedničkim izborima 2012, a zatim postati mlađi senator iz Jute 2019.

Dakle, pre nego što je ušao u izraelsku politiku Netanjahu je formirao značajnu karijeru i veze u SAD, što je kasnije odredilo prioritetne pravce njegove spoljne politike.

Politički uspon

Profimedia

Netanjahu se 1978. vratio u Izrael. Od 1978. do 1980. vodio je Antiteroristički institut Džonatana Netanjahua (nazvan po njegovom pokojnom bratu), nevladinu organizaciju fokusiranu na proučavanje terorizma. Od 1980. do 1982. bio je direktor marketinga kompanije Rim Industries u Jerusalimu. Tokom ovog perioda uspostavio je prve veze sa nekoliko izraelskih političara, uključujući Mošea Arensa. Godine 1982. Arens je postao izraelski ambasador u SAD i poveo je Netanjahua sa sobom u Vašington kao svog zamenika. Od 1984. do 1988. Netanjahu je bio izraelski ambasador pri UN.

Godine 1988. vratio se u Izrael i izabran je u Kneset (izraelski parlament) kao član stranke Likud. Brzo se popeo kroz partijske redove, dobivši nekoliko ministarskih pozicija, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova.

Godine 1996. Netanjahu je postao najmlađa osoba koja je ikada bila na mestu premijera Izraela, nakon što je pobedio Šimona Peresa na veoma neizvesnim izborima. Njegov prvi mandat obeležio je čvrst stav o bezbednosnim pitanjima i oprezan pristup mirovnom procesu sa Palestincima, uprkos potpisivanju sporazuma iz Hebrona i Vaj Rivera, koji su olakšali sprovođenje Sporazuma iz Osla.

Nakon što je izgubio na izborima 1999. od Ehuda Baraka i napravio kratku pauzu u političkom rukovodstvu, Netanjahu se vratio sa novom snagom. Bio je ministar spoljnih poslova i ministar finansija u vladi Arjela Šarona, zalažući se za ekonomske reforme i tvrdu liniju protiv palestinske intifade.

Netanjahuova politička otpornost je u potpunosti demonstrirana kada je 2009. ponovo preuzeo vođstvo Likuda, a zatim i premijersku kancelariju. Potom je služio nekoliko uzastopnih mandata do juna 2021, vodeži Izrael kroz brojne izazove, uključujući bezbednosne pretnje, diplomatsku izolaciju i unutrašnja pitanja.

Twitter/Princreen/CNN

Netanjahuov mandat karakteriše čvrst stav po pitanju bezbednosti, posebno u vezi sa Iranom i njegovim nuklearnim programom, kao i čvrstom politikom u borbi protiv terorizma. Njegova vlada je proširila izraelska naselja na Zapadnoj obali, što je dovelo do međunarodnih kritika i tenzija sa Palestincima. Na domaćem planu, Netanjahu se zalagao za neoliberalnu ekonomsku politiku, koja je podstakla ekonomski rast, ali i povećala društvenu nejednakost.

Suočio se sa brojnim optužbama za korupciju, što je dovelo do rasprostranjenih protesta i poziva na njegovu ostavku. Ali uprkos ovim izazovima, Netanjahu se pokazao kao politički preživeo, koristeći svoje diplomatske veštine, medijsko iskustvo i duboko razumevanje izraelskog društva kako bi održao svoju moć.

Vratio se da vodi vladu zemlje u decembru 2022, ali ovog puta je odlučio da konsoliduje svoju vlast i pokrenuo je zakonsku reformu početkom 2023, što je izazvalo značajne kontroverze i proteste u izraelskom društvu. Reforma podrazumeva niz promena u izraelskom pravosudnom sistemu, koje pristalice objašnjavaju kao neophodne za jačanje demokratskih principa i ravnoteže snaga, dok kritičari u njoj vide pretnju demokratiji i nezavisnosti pravosudnog sistema.

Problematični odnosi sa američkim vlastima

Netanjahuovi odnosi sa SAD bili su i ostaju centralni aspekt njegove političke karijere, odražavajuži složenu interakciju diplomatije, ličnih odnosa sa američkim liderima, a ponekad i spornih političkih nesuglasica. Ovi odnosi obuhvataju administracije nekoliko američkih predsednika, od Bila Klintona do Džoa Bajdena, i karakterišu ih i bliska saradnja i primetna trvenja.

Profimedia

Netanjahuov prvi premijerski mandat (1996-1999) poklopio se sa predsedništvom Bila Klintona. Odnos dvojice lidera bio je težak, prvenstveno zbog neslaganja oko mirovnog procesa sa Palestincima i izraelske politike naseljavanja. SAD su nastojale da unaprede sporazume iz Osla i često su bile u suprotnosti sa Netanjahuovim pristupom koji je više orijentisan na bezbednost.

Odnosi između Netanjahua i SAD poboljšali su se tokom predsedavanja Džordža V. Buša, posebno kada je Netanjahu bio ministar finansija. Snažan stav Bušove administracije u borbi protiv terorizma nakon napada 11. septembra bio je u skladu sa Netanjahuovom bezbednosnom politikom. Štaviše, Bušova podrška pravu Izraela na samoodbranu slagala se sa Netanjahuovom vladinom i ličnom filozofijom.

Tenzije su porasle tokom predsedavanja Baraka Obame. Prvo, Bibi je bio nezadovoljan podrškom Vašingtona protestnim pokretima i državnim udarima na Bliskom istoku tokom Arapskog proleća. Izraelski premijer je bio uveren da će revolucije dovesti do toga da vlast u arapskim zemljama padne u ruke zagovornika radikalnih islamističkih pokreta, što bi zauzvrat dovelo do problema i sukoba sa njegovom zemljom. Međutim u Beloj kući je njegova zabrinutost zanemarena, a stavovi zemalja po ovom pitanju bili su dijametralno suprotni.

Još jedna velika tačka spora bio je nuklearni sporazum sa Iranom (JCPOA), kom se Netanjahu žestoko protivio, tvrdeći da neće sprečiti Teheran da razvije nuklearno oružje. Napravivši potez bez presedana koji je naglasio dubinu ovih neslaganja, Netanjahu se obratio američkom Kongresu 2015. godine kritikujući sporazum - akciju koja se smatra direktnim izazovom Obaminoj spoljnoj politici i kršenjem diplomatskog protokola.

Profimedia

Predsedništvo Donalda Trampa označilo je vrhunac u američko-izraelskim odnosima pod Netanjahuom. Trampove odluke da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, preseli u njega tamošnju ambasadu i prizna izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni bile su značajne političke promene koje je Netanjahu pozdravio i proslavio.

Ovaj period karakteriše snažan lični odnos između Netanjahua i Trampa, sa kojim se Bibi sprijateljio dok je bio izraelski ambasador pri UN u Njujorku, kao i usklađenost po mnogim političkim pitanjima, uključujući oštar stav prema Iranu i zajednički skepticizam ka tradicionalnim multilateralnim pristupima miru i bezbednosti. Pod Trampom je Netanjahu mogao da normalizuje odnose sa nekoliko arapskih zemalja kroz Abrahamov sporazum i činilo se da će veze sa Vašingtonom biti jake, a da će se poboljšati i odnosi sa arapskim zemljama.

Pregledajući istoriju Netanjahuovih odnosa sa američkim vlastima, lako se može uočiti obrazac. Bibi preferira i razume republikanske predsednike, dok se kod demokrata jasno sukobljavaju vrednosti i vizije. Logika odnosa se nije promenila dolaskom demokratskog političara Džoa Bajdena u Ovalni kabinet.

Netanjahu i demokrate - samo prividni prijatelji

Odnosi sa sadašnjom demokratskom administracijom nisu dobro počeli, pošto je novi predsednik Bele kuće razmišljao o povratku na JCPOA sa Iranom, osudio politiku ilegalnog širenja izraelskih naselja na palestinskim teritorijama, nastavio finansiranje agencije UN za Bliski istok za Palestince izbegličke i radničke organizacije (UNRWA) i otvoreno podržao rešenje o dve države. Iako su se Netanjahu i Bajden blisko poznavali više od četiri decenije, njihovi politički stavovi su bili veoma različiti.

Profimedia

Nakon još jedne eskalacije odnosa između Izraelaca i Palestinaca u maju 2021. i niza unutrašnjih kriza u Izraelu, Netanjahu je bio primoran da "napravi pauzu“, a 13. juna 2021. nova vlada Naftalija Beneta i Jaira Lapida položila je zakletvu. Nove vlasti su pokušale da poprave odnose sa demokratama, ali je početak ruske vojne operacije u Ukrajini to sprečio. Vašington je zahtevao da se svi pridruže antiruskim sankcijama i izoluju Moskvu. Izrael, kao i svi bliskoistočni partneri SAD u regionu, nije se složio.

Međutim, Netanijahuova "pauza“ nije bila duga i do decembra 2022. vratio se na mesto premijera formirajući najdesničarskiju vladu u poslednjih nekoliko decenija. Odnosi sa Vašingtonom su postali su još gori. Bibi i njegova vlada osuđeni su zbog neutralnog stava o ukrajinskom sukobu i, štaviše, zbog pomenute reforme pravosuđa, koju su SAD smatrale "pretnjom demokratskim vrednostima i slobodama u Izraelu“. Bajden je 20. marta 2023. imao telefonski razgovor sa Netanjahuom, tokom kog je još jednom istakao značaj demokratije za američko-izraelske odnose i direktno ponudio podršku u pronalaženju kompromisa po pitanju reforme pravosuđa.

Ali kriza se samo produbila. Nakon obustave reforme pravosuđa, Bajden je medijima rekao da Izrael "više ne može ići ovim putem" i izrazio nadu da će izraelski premijer odustati od svojih planova. Povrh svega, američki predsednik je rekao da ne namerava da pozove Netanjahua u Belu kuću "u bliskoj budućnosti“, što je sve otežalo. Sledećeg dana Netanjahu je odgovorio: "Izrael je suverena zemlja koja svoje odluke donosi u skladu sa voljom svog naroda, a ne na osnovu pritiska iz inostranstva, uključujući i najbolje prijatelje".

AP Photo/Hatem Ali

Događaji od 7. oktobra do danas nisu ništa poboljšali ionako napete Netanijahuove odnose sa Vašingtonom. Bajdenova administracija je podržala Izrael, povećavajući vojno prisustvo u regionu. Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je nacrt zakona o izdvajanju 14 milijardi dolara pomoći Izraelu, a takođe je značajno povećana pomoć u municiji i oružju za Izrael. Međutim, američke vlasti su bile izuzetno nezadovoljne kopnenom operacijom IDF u Gazi. Višestruki pokušaji da se izvrši pritisak na Netanjahua i zaključi sporazum o prekidu vatre bili su neuspešni. Izraelski premijer je zanemario sve "crvene linije" Bajdenove administracije.

Putovanje Netanjahuovog rivala Benija Ganca u SAD 4. marta i njegovi pregovori sa američkim zvaničnicima nisu koordinisani sa premijerom. Mnogi su to videli kao pokušaj SAD da uklone Netanijahua i zamene ga Gancom, što je samo pogoršalo nesuglasice između zemalja.

Aktuelni sukob između Hamasa i Izraela biće 7. aprila star šest meseci, ali još uvek nema rešenja na vidiku. Vašington je, zajedno sa regionalnim igračima Katarom i Egiptom, pokušao da postigne sporazum o prekidu vatre pre početka muslimanskog svetog meseca ramazana, ali nije uspeo u tome.

Sedmog marta, u razgovoru sa demokratskim senatorom Majklom Benetom, Bajden je rekao: "Rekao sam Bibiju da ćemo imati 'sastanak dođi kod Isusa'". U intervjuu za MSNBC 9. marta on je objasnio da se na jugu njegove matične države Delaver izraz "dođi kod Isusa“ koristi da označi "ozbiljan sastanak“.

AP Photo/Andrew Harnik

- Poznajem Bibija 50 godina i on je razumeo na šta sam mislio - izjavio je američki lider, dodajući da, Netanjahu "čini više štete Izraelu nego što mu pomaže, terajući ostatak sveta da se okrene protiv onoga za šta se Izrael zalaže".

Netanjahu je odgovorio rečima: "Ne znam na šta je predsednik mislio, ali ako je mislio da ja vodim politiku protiv većine izraelske javnosti i da to šteti interesima Izraela, onda greši u obe tačke. Uspećemo. Nećemo odustati od ovoga. Znate, i ja imam "crvenu liniju". Znate šta je ta "crvena linija"? Da se ​​osigura da se 7. oktobar više nikada ne ponovi. To se nikada više neće ponoviti".

To je rekao pričajući o operaciji u palestinskom gradu Rafa, kojoj se Vašington protivi.

Može se primetiti da se Netanjahuovi odnosi sa Bajdenovom administracijom zaista pogoršavaju u pozadini rata u Gazi i globalnih turbulencija. Bela kuća ne želi da shvati da Netanjahu stavlja interese svoje vlade iznad svega, čak i ako su u sukobu sa američkim interesima. Ili možda razume, ali nije voljna da pokuša da pronađe kompromis.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi