Naučnici otkrili vanzemaljce u našem komšiluku? Druga planeta od Zemlje krila tajnu sve vreme

Nova revolucionarna studija sprovedena pomoću Nasine sonde MESSENGER nagoveštava da bi vanzemaljci mogli da žive ispod Merkurovog severnog pola.

Naučnici veruju da bi područje planete moglo da ima povoljne uslove za neke "ekstremne oblike života" uprkos tome što je blizu toploti Sunca. Istraživanje Instituta za planetarna istraživanja tvrdi da bi oblici života mogli da žive u glečerima soli ispod površine Merkura, jer su oni prepuni isparljivih jedinjenja.

Slični uslovi postoje u nekim oblastima na Zemlji.

- Ovakva razmišljanje nas navodi da razmislimo o mogućnosti podzemnih područja na Merkuru koja bi mogla biti gostoljubivija od njegove surove površine - rekao je vodeći autor doktor Aleksis Rodrigez.

Nasina sonda je korišćena za ispitivanje geologije Merkurovog severnog pola, a zahvaljujući tim podacima tim je otkrio dokaze da bi so mogla da tele kroz kratere Raditladi i Eminesku. Za razliku od Zemljinih ledenih glečera, oni na Merkuru se sastoje od soli, vode, azota i ugljen-dioksida.

Kada je planeta, koja se nalazi najbliže Suncu, bila pogođena svemirskim stenama, krateri su probijali spoljni sloj bazaltne stene i omogućili da takva isparljiva jedinjenja teku, formirajući glečere. Prosečna dnevna temperatura na Merkuru je oko 430 stepeni Celzijusovih, tako da su takve hemikalije sada isparile.

Profimedia

Ali istraživački tim je uspeo da proceni gde su se nalazili krateri upoređujući karakteristike na Merkuru sa onima na Zemlji.

- Naši modeli snažno potvrđuju da je protok soli verovatno proizveo ove glečere i da su nakon toga zadržali isparljive materije više od milijardu godina - kazao je Rodrigez.

Sloj soli ispod površine planete u teoriji je skriven od sunčeve toplote, ali je zarobio isparljiva jedinjenja koja bi mogla da podrže oblike života jer slična staništa postoje na Zemlji.

- Specifična jedinjenja soli na Zemlji stvaraju nastanjive niše čak i u nekim od najsurovijih okruženja u kojima se javljaju, kao što je sušna pustinja Atakama u Čileu - rekao je on.

Pre ovog otkrića stručnjaci su verovali da je Merkur nenastanjiv zbog velikih toplotnih fluktuacija, nedostatka atmosfere i konstantnog sunčevog zračenja.

- Ovo revolucionarno otkriće Merkurovih glečera proširuje naše razumevanje parametara životne sredine koji bi mogli da održe život, dajući vitalnu dimenziju našem istraživanju astrobiologije koja je takođe relevantna za potencijalnu nastanjivost egzoplaneta sličnih Merkuru - zaključio je.

Merkur je najmanja planeta u Sunčevom sistemu, sa ekvatorijalnim radijusom od 2,439,7 kilometara. Intenzitet sunčeve svetlosti na njegovoj površini je između 4,59 i 10,61 puta veći od Sunčeve energije koju prima Zemlja.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi