Ima li života u svemiru? Naučnici kažu da je samo pitanje vremena kada ćemo ga pronaći

Veliki broj astronoma se više i ne pita da li postoji život van Zemlje, u drugim delovima univerzuma, nego im je samo jedno pitanje na umu: kada ćemo ga konačno pronaći?

Mnogi su optimistični, pa smatraju da bismo tragove života mogli da pronađemo možda čak i u narednih nekoliko godina.

Jedan naučnik, koji predvodi misiju na Jupiter, veruje da bi bilo iznenađujuće da nema života na jednom od njegovih ledenih satelita.

Moćni teleskop "Džejms Veb" nedavno je uočio naznake života na planeti izvan našeg Sunčevog sistema.

- Živimo u beskrajnom univerzumu, sa nepreglednim zvezdama i planetama. I očigledno je, mnogima od nas, da mi ne možemo biti jedina inteligentna forma života. Sada imamo tehnologiju i sposobnost da odgovorimo na pitanje da li smo sami u kosmosu - rekla je za BBC naučnica Ketrin Hejmans, predsednica Kraljevske opservatorije u Škotskoj.

Zlatokosina zona

Teleskopi danas mogu da analiziraju atmosferu planeta koje orbitiraju oko udaljenih zvezda, tragajući za hemikalijama koje, makar na Zemlji, mogu da proizvode samo živi organizmi.

Profimedia

Prve naznake takvih otkrića pojavile su se prošlog meseca. Mogući tragovi gasa, koji na Zemlji proizvode morski organizmi, detektovani su u atmosferi planete K2-18b koja je udaljena 120 svetlosnih godina.

Ova planeta je u tzv. Zlatokosinoj zoni, na pravoj udaljenosti od svoje zvezde, tako da temperatura njene površine nije ni prevruća ni prehladna, već je pogodna za postojanje tečne vode koja je ključna za održavanje života.

Grupa stručnjaka očekuje da će za godinu dana znati da li su to zaista bili znaci života ili je u pitanju bila lažna uzbuna.

Profesor Niku Madhusudan sa Astronomskog instituta na Univerzitetu Kembridž, vođa studije, rekao je da ukoliko se sumnje potvrde, to će radikalno promeniti način na koji tragamo za oblicima života.

- Ukoliko pronađemo znakove života na prvoj planeti koju izučavamo, to će povećati mogućnost da on i te kako postoji širom univerzuma - dodao je.

Profesor predviđa da će za pet godina doći do velike transformacije u našem razumevanju života u svemiru.

Ukoliko njegov tim ne pronađe život na K2-18b, i dalje imaju još 10 planeta u "Zlatokosinoj zoni" koje treba da proučavaju, i ko zna koliko još posle toga.

Profimedia

Njegov projekat je jedan od mnogih koji se planiraju u narednim godinama kada je reč o potrazi za životom izvan Zemlje.

Ima onih koji istražuju i mnogo dalje, u dubokom svemiru.

Ipak, i "Džejms Veb" ima svoje granice. Veličina Zemlje i udaljenost od Sunca su omogućili da na našoj planeti ima života. Međutim, teleskop neće biti u mogućnosti da uoči daleke planete, male poput Zemlje (K2-18b je osam puta veća), zbog odsjaja.

Zbog toga NASA planira Opservatoriju za naseljive svetove (HWO), koncept misije koja bi trebalo da prikazuje slike planetarnih sistema oko zvezda poput Sunca. Projekat bi trebalo da zaživi u narednoj deceniji, a koristio bi visokotehnološki zaklon od sunca, čime bi se smanjila svetlost zvezda oko koje planete orbitiraju. To znači da će moći da uoče i uzorkuju atmosfere planeta sličnih našoj.

Takođe, za nekoliko godina bi sa radom trebalo da počne i Ekstremno veliki teleskop (ELT), koji će biti stacioniran u čileanskoj pustinji. Poseduje najveće sočivo koje je neki instrument ikada imao, prečnika 39 metara.

Svi ovi teleskopi za analiziranje atmosfera koriste tehniku koju su hemičari upotrebljavali stotinama godina, kako bi razlikovali hemikalije unutar materijala od svetlosti koju emituju.

NASA/JPL/Space Science Institute via AP, File

Toliko su moćni da to mogu da učine i sa delića svetlosti atmosfere neke planete, udaljene stotinama svetlosnih godina.

Potraga u "bližim krajevima"

Dok jedni žele da izučavaju duboki svemir, drugi se fokusiraju isključivo na "sopstveno dvorište", na planete našeg Sunčevog sistema.

Posebno se obraća pažnja na Jupiterov mesec Evropu. Ispod ledene površine se nalazi okean, odakle se vodena para izbacuje u svemir.

Istraživačke misije bi tamo trebalo da stignu u prvoj polovini naredne decenije.

NASA takođe letelicu "Vilin konjic" šalje na Saturnov mesec Titan. To je egzotični svet sa jezerima i oblacima od hemikalija bogatih ugljenikom koje planeti daju narandžastu nijansu. Zajedno sa vodom, te hemikalije bi mogle da budu neophodni sastojak života.

Mars je trenutno nenaseljiv za žive organizme, ali astrobiolozi veruju da je planeta nekada bujala od života. Trenutno, Nasin rover "Perseverance" prikuplja uzorke kratera za koji se smatra da je nekada predstavljao rečnu deltu.

Printscreen /youtube/ NASA

Da li vanzemaljci pokušavaju da kontaktiraju s nama?

Naučnici razmatraju i da li vanzemaljci pokušavaju da kontaktiraju s nama, ali je potraga za radio-talasima iz tuđinskih svetova dosad bila neuspešna.

Svemir je toliko veliki da ga je nemoguće pretražiti, ali naučnici ne odustaju, pogotovo sada kada imaju moćne teleskope.

Pojedinci smatraju da je potraga za signalima na dugačkom štapu, ali i da bi mogla da se dogodi bilo kada.

- Zamislite da uhvatimo signal koji zapravo možemo da razumemo - rekla je doktorka Natal Kabrol, direktorka Centra "Karl Sejgan".

NASA, ESA, CSA, STScl, and Webb ERO Production Team via AP

Pre 30 godina nismo imali dokaze o planetama koje kruže oko drugih zvezda, a danas ih je otkriveno više od 5.000.

Prema rečima doktora Subadžita Sarkera sa Univerziteta Kardif, svi uslovi su se stekli da se dođe do nekog velikog naučnog otkrića.

- Ukoliko pronađemo znake života, to će biti naučna revolucija i predstavljaće masovnu promenu načina na koji čovečanstvo posmatra sebe i svoje mesto u univerzumu - naveo je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi