Da li je preterana vera u tehnologiju Izraelu došla glave 7. oktobra?

Preveliko oslanjanje na tehnologiju obeležava rad izraelskih službi tokom rata u Gazi, ali je delimično odgovorno i za neuspeh 7. oktobra kada su pripadnici palestinskog Hamasa prilično neopaženo upali na teritoriju Izraela.

Podsetimo, iznenadni napad na granična vojna utvrđenja i okolne kibuce na jugu Izraela, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a oteto oko 240 talaca, zatekao je tamošnje obaveštajne službe nespremne.

Pripadnici Hamasa su na teritoriju upali i paraglajderima, a bilo je jasno da su se već neko vreme obučavali za ovu veliku akciju.

Izrael je potom odgovorio nemilosrdnim bombardovanjem Pojasa Gaze u kome je do sada ubijeno više od 17.000 ljudi.

Širom Izraela, ali i arapskog regiona, mnogi su se pitali kako je Šin Bet, jedna od najmoćnijih obaveštajnih službi na svetu, toliko omanula i pokleknula pred paraglajderima i buldožerima.

AP Photo/Yousef Masoud

Svakako, pojavilo se i nekoliko teorija zavere, ali je i naznačeno da su izraelske vlasti čak i godinu dana ranije znale da palestinska militantna grupa "sprema nešto veliko".

- Ne postoji savršena obaveštajna služba - rekao je profesor Omar Ašur, osnivač Programa bezbednosnih nauka na Institutu za postdiplomske studije u Dohi.

"Niko nije slušao"

Veruje se da su izraelske bezbednosne službe sakupile sasvim dovoljno podataka o mogućem napadu Hamasa. Prema izvorima "Njujork tajmsa", za napad se znalo skoro godinu dana ranije.

- Neuspeh službi je višestruk, ali se čini da je oslanjanje na tehnologiju i veštačku inteligenciju posebno doprinelo događajima 7. oktobra - naveo je Oren Ziv, novinar magazina iz Tel Aviva "+972".

Milijarde dolara su potrošene na haj-tek odbranu, poput graničnih zidova i kamera duž granice sa Gazom, a verovalo se da sve to može da zaustavi svaki prodor Palestinaca.

Međutim, vera u tehnologiju je samo dovela do lažnog osećaja sigurnosti.

AP Photo/Doaa AlBaz

Obimno sakupljanje obaveštajnih podataka zahteva dosta resursa, uključujući i presretanje komunikacija, satelitske snimke i praćenje svih ključnih faktora, pre nego što se to sakupi u jednu analizu, objašnjava Ašur.

Ipak, treba uzeti u obzir i ljudsku inteligenciju.

- Ova tehnologija duž granice, kamere i automatsko oružje i baloni za nadgledanje su takođe u funkciji zahvaljujući tome što imate ljude koji ih održavaju i prate - rekao je Ziv.

Kobnog 7. oktobra na granici sa Gazom nije bilo dovoljno ljudi. Većina vojnika je već bila kod kuće jer se slavio jevrejski praznik Sukot, dok su drugi raspoređeni oko džamije Al Aksa u Jerusalimu i na Zapadnoj obali.

- Samo dva ili tri bataljona su ostala na granici, a čak ni oni nisu bili potpuno popunjeni zbog praznika - otkrio je Ziv.

Određeni broj žena vojnika, koje redovno preko kamera prate nekoliko kilometara duž granice sa enklavom, uočile su promenu kretanja među Palestincima, o čemu su obavestile svoje nadređene. 

- Niko ih nije slušao - dodao je Ziv.

Profimedia/Ali Jadallah / Anadolu

Izraelska vojska je sumnjala da će Hamas probiti barijere koje okružuju Gazu i jurišati na okolne gradove. Izraelski medij "Harec" je 20. novembra pitao da li bi odgovor bio drugačiji da su ih muškarci obavestili o mogućim opasnostima, a ne žene.

- Prikupljanje podataka je bilo dobro, ali nije bilo dobre analize - primetio je Ašur.

Izraelskim službama reputacija nije narušena samo zato što se nisu pripremile za potencijalni napad, već i zbog toga što nisu prikladno reagovale kada se upad konačno i dogodio.

Napadnuti Izraelci su očekivali da će im policija ili vojska pomoći za nekoliko minuta. Međutim, pomoć je stigla tek posle nekoliko sati. U jednom slučaju, to se dogodilo posle 20 sati.

- Narušena je slika koju je Izrael gradio godinama - rekao je Entoni Lovenstajn, autor knjige "The Palestine Laboratory: How Israel Exports the Technology of Occupation Around the World".

Fabrika za masovno uništavanje

Ipak, neuspeh nije sprečio izraelsku vojsku da se uzda u veštačku inteligenciju i drugu tehnologiju tokom aktuelnog rata u Gazi.

Profimedia

Izveštaj magazina "+972" pokazao je kako su široko davanje dozvola za gađanje meta koje nisu vojne, potpuno zanemarivanje života civila i sistem veštačke inteligencije stvorili "fabriku za masovno ubijanje".

Veštačka inteligencija (VI), inače, koristi se kako bi se brzo generisale mete, ali se pritom ne uzimaju u obzir životi "običnih ljudi".

Sistem poznat kao "Habsora" ili "Gospel", zahvaljujući VI može momentalno odrediti metu.

- Jedna od stvari u koje ljudi koji promovišu VI u ratovanju veruju jeste da ona nekako ratove čini humanijim. Smatraju da je određivanje meta preciznije i da je onda kolateralna šteta manja ili da je neće biti uopšte. Međutim, ti argumenti ne drže vodu. Uopšte nisam video dokaze za tako nešto - rekao je Lovenstajn.

Ipak, iako je stradanje u Gazi dostiglo zabrinjavajuće razmere, nema sumnje da će i druge zemlje širom sveta želeti da se dokopaju sličnog sistema, smatra autor.

- Oni žele da dobiju ne samo tu tehnologiju već i ideju kako da se nekažnjeno izvuku za ubijanje toliko velikog broja civila - napomenuo je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi