Kina je uspela da se izbori sa stravičnim zagađenjem vazduha, a zašto Indija ne uspeva u tome?

Više od 20 miliona ljudi guši se svake jeseni i zime zbog gustog, oštrog i štetnog smoga koji se nataložio širom indijske prestonice.

Osnovne škole su početkom meseca bile zatvorene, vozilima je zabranjeno kretanje po putevima, a gradnja je zaustavljena jer je siva magla obavijala Nju Delhi, gutajući zgrade od pogleda i podstičući stanovnike da panično kupuju prečišćavače vazduha.

Državni organi i savezni zvaničnici okupili su se da sastave plan kojim bi se očistio gradski vazduh nakon što je indeks kvaliteta vazduha (AKI) premašio 500 – što je toliko visoka cifra da stručnjaci upozoravaju da bi ovoliko zagađen vazduh mogao da skrati životni vek onih koji tamo žive za više od decenije.

Svake godine nebo Nju Delhija dobija istu boju, a vlast iznova i iznova tvrdi da se bori da umanji zagađenje. Svake godine, otprilike u ovo vreme, naslovi o ovom pitanju dominiraju u vestima, podsećajući 1,4 milijarde ljudi u zemlji da se sezona smoga vratila sa osvetom. I svake godine ljudi se pitaju zašto se ništa nije promenilo.

Priča o uspehu

Sadašnje toksično nebo Nju Delhija podseća na još jednu veliku azijsku prestonicu koja je pre desetak godina bila poznata po smogu toliko gustom da je zaklanjao cele nebodere: Peking.

Profimedia

Kineska prestonica je od tada uspela da se izbori sa problemom, što podstiče pitanje: ako Peking može da očisti svoj otrovni vazduh, zašto ne bi mogla i Indija?

Poput Indije, brza industrijalizacija i urbanizacija doprineli su izuzetnom usponu Kine kao ekonomske supersile. I kao i Indija, i Kina je imala negativan ekološki uticaj: oslanjanje na fosilna goriva i tešku industriju doprineli su emisijama koje su trovale vazduh.

U Pekingu, gradu od skoro 22 miliona ljudi, vazduh je postao toliko loš da je naširoko nazivan „vazdušna apokalipsa“. Bolnice su često bile preplavljene pacijentima sa respiratornim problemima, a stanovnici, posebno porodice sa decom, bili su toliko očajni da su mnogi napustili grad da bi se zaposlili južnije, pa čak i u inostranstvu, gde je vazduh bio bolji.

Ključni trenutak u kineskoj borbi protiv zagađenja vazduha nastupio je 2013. godine, kada je vlada počela da ulaže milijarde dolara u nacionalni akcioni plan za zagađenje vazduha.

Usledilo je uvođenje novih propisa, uključujući ograničenje broja vozila na putevima u velikim gradovima, pooštravanje ekološkog nadzora i kontrole emisija, izgradnju nacionalnog sistema stanica za praćenje vazduha i obuzdavanje industrije uglja i drugih industrija koje doprinose zagađenju.

U restoranima i prodavcima ulične hrane više se ne koristi ugalj, a generatori struje su prešli na gas.

Profimedia

U poslednjoj deceniji Kina je zabeležila značajno poboljšanje kvaliteta vazduha. Nivoi zagađenja u zemlji 2021. pali su za 42 odsto u odnosu na 2013, prema izveštaju Instituta za energetsku politiku sa Univerziteta u Čikagu, koji je pohvalio njen „zapanjujući uspeh u borbi protiv zagađenja“.

Deceniju kasnije Peking je pao sa vrha liste najvećih zagađivača na svetu i trenutno zauzima 27. mesto na rang-listi IKAir-a, švajcarske kompanije koja prati globalni kvalitet vazduha.

Nju Delhi je sada prvom mestu.

Stotine hiljada spasenih života

Kineska politika čistog vazduha bila je toliko uspešna da je spasila stotine hiljada života, pokazalo je istraživanje.

U izveštaju se, međutim, upozorava da ima još posla i da je zagađenje Pekinga česticama, sićušnim, ali veoma opasnim zagađivačima koji mogu da izbegnu imuni sistem, i dalje veoma visoko.

Međutim, podaci pokazuju da je Kina na dobrom putu. I mnogi u Indiji žele da vide sličan napredak u svojoj zemlji.

Profimedia

- Indija ima sve uslove za promenu. Ima nauku i novac, ali nam nedostaje pristup zasnovan na smanjenju - rekao je Sunil Dahija iz Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) u Nju Delhiju.

U poređenju sa strogim merama Pekinga koje su bile namenjene dugoročnom uspehu, Nju Delhi je bio „reaktivan“, tvrdi on.

Tradicionalno, pred kraj godine nakon zimske žetve, milioni farmera čiste ostatke na pirinčanim poljima tako što ih pale kako bi se pripremili za dolazeći rod pšenice. Ovo, u kombinaciji sa zagađenjem od vozila i industrije, stvorilo je velike količine smoga širom severnih indijskih država Harijana, Pendžab, Utar Pradeš i Nju Delhi.

Desetine miliona siromašnih domaćinstava u zemlji takođe se i dalje oslanjaju na jeftina i štetna goriva.

Na nacionalnom nivou, Indija je pokrenula svoj Program čistog vazduha 2019. godine, uvodeći strategije u 24 države i sindikalne teritorije za smanjenje koncentracije čestica za 40 odsto do 2025-2026. Mere obuhvataju manje korišćenje elektrana na ugalj, postavljanje sistema za nadzor vazduha i zabranu sagorevanja biomase.

U nekim indijskim gradovima došlo je do poboljšanja kvaliteta vazduha, prema vladinim podacima, ali nedostatak striktnog sprovođenja i koordinacije znači da je napredak spor, kažu stručnjaci.

Profimedia

Kako bi se izborili sa stalnim zagađenjem Nju Delhija, zvaničnici su pokušali da posipaju puteve vodom, ograničavajući saobraćaj zahtevajući da vozila sa parnim ili neparnim registarskim tablicama putuju naizmenično, i izgradili su 2018. godine dva tornjaza smog vredna 200 miliona rupija (2,4 miliona dolara), koji rade kao džinovski prečišćavači vazduha.

Iako se ne povećava, između 2018. i 2022. prosečna koncentracija PM2,5 u Nju Delhiju (mera zagađivača u vazduhu) za mesec novembar, kada obično počinje sezona zagađenja, ostala je manje-više ista, prema za IKAir-u.

Samo ovog novembra Nju Delhi je ostao na vrhu liste najzagađenijih gradova IKAir-a najmanje pet dana do sada. Da bi se uhvatio u koštac sa problemom, grad ove godine planira da izazove kišu da spere prašinu - ovaj metod usvojile su i druge azijske zemlje, uključujući Indoneziju i Maleziju.

Međutim, naučnici kažu da nije jasno koliko je ovaj metod zaista efikasan i da bi se trebalo pozabaviti osnovnim problemima - zaustavljanjem sagorevanja biomase i prelaskom na čistija goriva.

Kineski jednopartijski sistem, za razliku od indijske demokratije, znači da zvaničnici brzo izvršavaju naređenja, kažu stručnjaci.

Prebacivanje krivice

AP Photo/Altaf Qadri, File

Lokalni i nacionalni lideri više puta su prebacivali krivicu jedni na druge zbog lošeg kvaliteta vazduha glavnog grada.

Članovi nacionalne vlade optužili su Arvinda Kejrivala, glavnog ministra Delhija i lidera stranke Aam Aadmi, koja se smatra antitezom vladajuće Indijske narodne partije (INP), optužen je za „neaktivnost i bezosećajnost“.

Kako se navodi Kejrivalov tim učinio je malo u pogledu sprovođenja efikasne politike za čišćenje vazduha u Nju Delhiju.

- Stanovnici Delihija žale se na svrab i nedostatak daha, a deca se razboljevaju. Samo je Kejrival odgovoran za to - rekao je predsednik delhijskog INP-a Virendra Sačdeva.

AAP je uzvratio optužujući saveznu vladu da im je smanjila sredstva za borbu protiv zagađenja i da nije ozbiljno shvatila ovo pitanje.

Profimedia

Tokom prošlonedeljnog saslušanja u Vrhovnom sudu sudije Sandžaj Kišan Kaul i Sudhanšu Dulija bile su vidno besne zbog političkog nazadovanja.

- Ne može biti političke bitke svaki put. Sada smo na nultom nivou strpljenja po ovom pitanju - rekli su oni nalažući vlastima da zabrane vatromet uoči Divalija i speče farmere da spaljuju useve.

Zagađenje bi moglo biti sporedna briga čak i za građane Indije. Kada su milioni ljudi proslavili Divali polovinom novembra mnogi su prkosno izašli na ulice i bacali petarde koje su ispuštale više dima u nebo, što se vlasti nisu previše trudile da spreče.

Posle toga je Nju Delhi započeo nedelju kao najzagađeniji grad na svetu, sa „opasnim“ AKI nivoom višim od 420, prema IKAir-u.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi