Pronađeni prvi vanzemaljski objekti na Zemlji? Fizičar sa Harvarda tvrdi da ono što je izvukao sa dna okeana nije došlo iz Sunčevog sistema

Naučnici tvrde da su prvi put u istoriji pronašli materijal koji nije poreklom iz našeg Sunčevog sistema.

Fizičar sa Harvarda, profesor Avi Loub, rekao je da rana analiza metalnih fragmenata koje je njegov tim pronašao u Tihom okeanu u junu sugeriše da su oni došli iz međuzvezdanog prostora.

Oko 700 sitnih metalnih sfera sadrži legure koje se ne podudaraju ni sa jednom postojećom legurom u našem solarnom sistemu. Nalazi još ne daju odgovor da li su sfere veštačkog ili prirodnog porekla - što je Loub rekao da je sledeće pitanje na koje njegovo istraživanje treba da odgovori.

- Ovo je istorijsko otkriće jer je ovo prvi put da su ljudi spustili ruku na materijale sa velikog objekta koji je stigao na Zemlju izvan Sunčevog sistema - napisao je Loub u utorak.

Ostaci su navodno deo objekta nalik meteoru koji se srušio kod obala Papue Nove Gvineje 2014. godine, a Loub ne isključuje mogućnost da bi to mogli da budu fragmenti vanzemaljskog broda.

On i njegov tim proveli su dve nedelje u junu pretražujući morsko dno u nadi da će pronaći dokaze koji će potvrditi njegovu teoriju.

 

 

- Uspeh ekspedicije ilustruje vrednost preuzimanja rizika u nauci uprkos svim izgledima kao priliku za otkrivanje novog znanja - napisao je Loub.

On je za "Dejli mejl" rekao da će buduća istraživanja dati odgovor na to da li su fragmenti prirodni ili su ih oblikovala vanzemaljska bića.

- Zasada smo želeli da proverimo da li su materijali došli iz prostora van Sunčevog sistema - rekao je Loub.

Objekat sličan meteoru, IM1, srušio se u okean 2014. godine, a detektovali su ga senzori američke vlade kroz svetlost koju je emitovao dok je sagorevao u Zemljinoj atmosferi. Zatim su to potvrdili profesor Loub i istraživač sa Harvarda Amir Siraj u retrospektivnoj analizi.

Naučnici sa Harvarda proveli su godine blisko sarađujući sa američkom vojskom kako bi odredili zonu udara, pročešljavajući podatke kako bi utvrdili da li je i kada objekat pao iz svemira.

Prošlog juna, Loub i njegov tim otputovali su na mesto gde se verovalo da se meteor IM1 srušio pre skoro deceniju.

 

 

IM1 je izdržao četiri puta veći pritisak koji bi uništio običan meteor od gvožđa i metala - dok je jurio kroz Zemljinu atmosferu brzinom od 160.000 kilometara na čas.

Takođe poznat kao CNEOS1 2014-01-08, objekat je imao procenjeni prečnik od pola metra, masu od 460 kilograma i brzinu pre udara od 60 kilometara u sekundi.

Gvožđe je već glavni sastojak najtvrđih poznatih vrsta prirodnih meteora, tako da je dvojac sa Harvarda teoretisao o tome da mora da postoji nešto veoma neobično u vezi sa načinom na koji je objekat nastao.

Sada je serija testova sprovedenih na Berkliju dokazala da je hemijski sastav fragmenata IM1 skoro u potpunosti gvožđe: što je jak dokaz koji govori u prilog najkontroverznijih teorija harvardskog tima o objektu.

Harvardski tim je dao sve od sebe da 50 sferičnih gvozdenih fragmenata izvađenih sa skoro dva kilometra ispod površine Pacifika, u stvari, budu stvarni ostaci iz IM1.

Profimedia

Podaci iz analize pokazali su da su fragmenti bogati berilijumom, lantanom i uranijumom, uz nizak sadržaj elemenata sa visokim afinitetom prema gvožđu, poput renijuma - jednog od najređih elemenata na Zemlji.

Loub je objasnio da se obrasci pronađeni u fragmentima ne poklapaju sa legurama pronađenim na Zemlji, Mesecu, Marsu ili drugim prirodnim meteoritima u Sunčevom sistemu.

Uzorak koji se vidi u sferama mogao bi povezati poreklo IM1 sa korom egzoplanete koja ima gvozdeno jezgro, istakao je Loub, ali ga kolege istraživači koji su ga kritikovali zbog smelih ideja i dalje gledaju sa podozrenjem.

- Ljudima je muka da slušaju o tvrdnjama Avija Louba. One zagađuju dobru nauku - dobra nauka se meša sa smešnim senzacionalizmom - rekao je za "Njujork tajms" Stiv Deš, astrofizičar sa Državnog univerziteta u Arizoni.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi