Zaštita Amazonske prašume: Šta su se sve lideri dogovorili na samitu u Brazilu, a oko čega nikako da se slože

Lideri osam južnoameričkih zemalja, kroz koje se proteže Amazonska prašuma, sastali su se na dvodnevnom samitu u brazilskom gradu Belemu kako bi se saglasili o politici za zaštitu životne sredine i stali na put uništavanju "pluća planete".

Učesnici samita Organizacije sporazuma o saradnji Amazona (ACTO) usvojili su ono što je Brazil nazvao "novom i ambiciozno podeljenom agendom" za očuvanje prašume u borbi sa klimatskim promenama.

Pojedini naučnici smatraju da ukoliko bude uništeno 20-25 odsto šume, padavine će drastično opasti, što dovesti do toga da se više od polovine prašume pretvori u tropsku savanu. Time će biti izgubljen i značajan biodiverzitet.

Koje zemlje su članice ACTO?

Bolivija, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Gvajana, Peru, Surinam i Venecuela su članice organizacije koja se bori protiv uništenja Amazona.

AP Photo/Eraldo Peres

Šta (ni)je dogovoreno na samitu?

Konačna zajednička deklaracija, nazvana Deklaracija iz Belema, stvorila je savez za borbu protiv uništenja džungle, a države same treba da postave svoje ciljeve za smanjenje krčenja šume.

Dokument od skoro 10.000 reči je ukazao i na zaštitu domorodaca i njihovih prava, a posebno je istaknuta saradnja povodom vodosnabdevanja, zdravlja, zajedničkih pozicija na klimatskim samitima i održivom razvoju.

Zemlje učesnice su se dogovorile da se ustanovi posebno naučno telo koje bi se sastajalo svake godine i izveštavalo o stanju Amazonske prašume.

Međutim, zemlje nisu mogle da se slože oko najodvažnijih zahteva aktivista i domorodaca, poput toga da se ilegalno krčenje šuma okonča do 2030, kao što je Brazil obećao, ili da se stopiraju nova bušenja nafte, kao što je Kolumbija učinila.

AP Photo/Eraldo Peres

Takođe, nije se odredio rok za okončanje nezakonitog kopanja zlata, iako su se zvaničnici dogovorili da će sarađivati po tom pitanju.

Učesnici se nisu saglasili oko zajedničke posvećenosti okončanju krčenja šuma ove decenije, čemu su se nadali uoči regionalnog sastanka.

Zemlje nisu uspele da usaglase jedinstven stav o ulozi ekstraktivnih industrija u regionu, kao što su proizvodnja goveđeg mesa, nafta i rudarstvo, koji su glavni pokretači uništenja Amazona.

One su, međutim, signalizirale da će raditi zajedno kako bi osigurale opstanak šuma kroz održivi ekonomski razvoj, apelujući na dodatne resurse iz industrijalizovanih zemalja da to učine pre konferencije KOP 28. 

Brazil i Kolumbija su prijavili pad stope krčenja šuma pod novim rukovodstvom u poslednjih 12 meseci.

U deklaraciji, lideri osam južnoameričkih zemalja pozvali su na otplatu duga u zamenu za klimatske akcije, složili su se da ojačaju regionalnu saradnju u sprovođenju zakona u borbi protiv kršenja ljudskih prava, ilegalnog rudarenja i zagađenja i pozvali industrijalizovane zemlje da ispoštuju obaveze pružanja finansijske podrške razvoju njihovih država.

AP Photo/Eraldo Peres

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva rekao je delegatima na zatvaranju samita da ih šuma ujedinjuje. 

- Vreme je da pogledamo srce našeg kontinenta i konsolidujemo, jednom zauvek, naš amazonski identitet - istakao je on.

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro pozvao je na prekid potrage za fosilnim gorivima u Amazonu, koji je glavni pokretač globalnog zagrevanja, ali se Brazil, Venecuela i drugi proizvođači nafte nisu složili s tim.

Oko čega se države Amazona spore?

Uoči samita pojavile su se tenzije zbog sukobljenih pozicija o određenim pitanjima.
Vlade su istorijski Amazon gledale kao područje koje treba kolonizovati i eksploatisati, a malo pažnje se obraćalo na održivost ili prava Indijanaca.

Ideju kolumbijskog predsednika da se zaustave nova bušenja i potrage za gorivima su neke države odbacile.

Petro je takođe govorio o ponovnom pošumljvanju pašnjaka i plantaža koje pokrivaju veliki deo Brazila u kome se gaji stoka i uzgaja soja.

AP Photo/Paulo Santos

Lula, koji se na međunarodnoj sceni pokazao kao zaštitnik životne sredine, nije izneo konkretan stav o fosilnim gorivima, rekavši da je to tehničko pitanje. 

Brazil razmišlja da li da razvije potencijalno veliko nalazište nafte nadomak ušća reke Amazon.

Kakve su kritike?

Pošto učesnici samita nisu uspeli da se slože o najvažnijim pitanjima, kritičari kažu da njihov neuspeh ukazuje na to koliko je teško na svetskom planu postići dogovore o borbi protiv klimatskih promena. 

Veliki broj naučnika smatra da političari sporo reaguju kako bi sprečili katastrofalno globalno zagrevanje.

Saradnja država Amazona je oduvek bila obeležena manjkom poverenja, ideološkim razlikama i nedovoljnim prisustvom vlada.

Inače, ovonedeljni samit je bio prvi u poslednjih 14 godina.

AP Photo/Eraldo Peres

Šta dalje?

Sve učesnice samita su potpisnice Pariskog klimatskog sporazuma, koji zahteva da se odrede rokovi za smanjivanje emisija štetnih gasova.

Na neki način, samit je bio priprema za klimatske pregovore UN čiji će domaćin 2025. takođe biti Belem.

Lideri su bogate zemlje pozvali da pomognu u finansiranju zaštite Amazona.
Bolivijski predsednik Luis Arse je rekao da je Amazon bio žrtva kapitalizma i da su industrijske zemlje najodgovornije za istorijske emisije gasova.

 

BONUS VIDEO

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi