Kako je nastala Demilitarizovana zona između dve Koreje? Vojnici naoružani do zuba stražare na obe strane, čeka se samo jedan pogrešan potez

Državljanin SAD koji je u utorak bez dozvole prešao iz Južne u Severnu Koreju, za koga se ispostavilo da je američki vojnik Trevis King, a koji je u zemlju ušao iz demilitrarizovane zone u kojoj se infiltrirao u grupu turista, privukao je pažnju javnosti na ovu po mnogo čemu neobičnu oblast.

Demilitarizovana zona (DMZ) između Severne i Južne Koreje poznata je kao jedno od najopasnijih mesta na svetu.

Granica duga 250 kilometara puna je nagaznih mina, okružena električnom ogradom i ogradom od bodljikave žice, a nadzorne kamere i naoružani stražari u pripravnosti su 24 sata dnevno.

Desetine hiljada vojnika čuva je sa obe strane.

Pojas zemlje, širok četiri kilometra, svake godine privlači hiljade turista koji dolaze da vide jednu od najmilitarizovanijih oblasti na svetu.

Šta je DMZ?

Korejska demilitarizovana zona (DMZ) pojas je zemlje koji prolazi preko Korejskog poluostrva i služi kao tampon-zona između Severne i Južne Koreje. DMZ je defakto granična barijera i deli Korejsko poluostrvo otprilike napola. Prati geografsku širinu 38. paralele, prvobitnu liniju razgraničenja između Severne Koreje i Južne Koreje na kraju Drugog svetskog rata.

Profimedia

Demilitarizovana zona obuhvata teritoriju sa obe strane linije prekida vatre kakva je postojala na kraju Korejskog rata (1950-1953), a stvorena je povlačenjem snaga po dva kilometra duž svake strane linije.

Nakon stvaranja Demokratske Narodne Republike Koreje, takođe poznate kao Severna Koreja, i Republike Koreje (Južna Koreja) 1948. godine, DMZ je postala defakto međunarodna granica i jedan od najnapetijih frontova tokom Hladnog rata. DMZ je duga 250 kilometara i široka oko četiri.

Primirje kojim su okončana neprijateljstva potpisano je ovde 1953. godine, ali pošto zvanični mirovni sporazum nikada nije postignut, dve strane su i dalje u ratu, više od šezdeset godina. U samoj DMZ nema trupa, iako su na obe strane ovog pojasa dve teško naoružane zemlje.

Kratka istorija DMZ

DMZ je osnovana 1953. godine kao deo Korejskog sporazuma o primirju između Ujedinjenih nacija, Severne Koreje i Kine kako bi se okončao Korejski rat.

Prvobitno je 38. paralela bila granica između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, koji su kratko držali administrativne oblasti Koreje na kraju Drugog svetskog rata. I sever i jug ostali su zavisni od svojih država sponzora od 1948. do izbijanja Korejskog rata.

Profimedia

Ovaj sukob, koji je odneo preko tri miliona života i podelio Korejsko poluostrvo po ideološkim linijama, počeo je 25. juna 1950. godine invazijom Severne Koreje preko 38. paralele, a završio se 1953. nakon što je međunarodna intervencija pomerila front rata nazad do 38. paralele.

Sporazum o primirju za obnovu južnokorejske države potpisan je 27. jula 1953. godine i rezultirao je stvaranjem DMZ, pošto se svaka strana složila da pomeri svoje trupe dva kilometra nazad od linije fronta, uspostavljajući tampon-zonu široku četiri kilometra.

Vojna demarkaciona linija (DML) prolazi kroz centar DMZ i pokazuje gde je bio front kada je sporazum potpisan. Zbog ovog teoretskog zastoja i istinskog neprijateljstva između Severne i Južne Koreje, veliki broj vojnika je i dalje stacioniran sa obe strane DMZ. Svaka strana nagleda drugu u strahu od potencijalne agresije, čak i 70 godina nakon njenog osnivanja. Sporazum o primirju jasno objašnjava broj vojnog osoblja i oružje koje je dozvoljeno u DMZ.

DMZ kao kulturno mesto

DMZ deluje kao jedinstveno kulturno mesto za dve Koreje, dok je za tursite prava atrakcija. Oni prepoznaju pogranične oblasti kao simbolične kulturne pejzaže prepune važnih mesta i atrakcija koje odražavaju javno pamćenje.

Profimedia

Turizam može delovati kao sila mira, mehanizam koji promoviše empatiju i podržava procese pomirenja među nacijama. Pored podsticanja kulturne razmene, istraživanja sugerišu da zemlje sa otvorenom i održivom turističkom industrijom uživaju viši nivo mira, ekonomskog prosperiteta i otpornosti. Međutim, visoko regulisano kretanje korejskih državljana sa obe strane DMZ obično ograničava mogućnosti izgradnje mira koje su tradicionalno povezane sa razmenom kulture. Ova stroga kontrola granice, zajedno sa pažljivim čuvanjem muzeja i ratnih spomenika, omogućila je svakoj strani da napiše sopstvenu verziju istorije.

U toj oblasti postoje tri male konferencijske zgrade kojima upravljaju Ujedinjene nacije u zajedničkoj bezbednosnoj zoni, sve označene prepoznatljivom plavom bojom međunarodne organizacije, dok Severna Koreja kontroliše tri druge. Na severnoj strani se nalazi zgrada pod nazivom Panmon Hall, dok se na južnoj nalazi Freedom House, u kojoj se održavaju aktivnosti Crvenog krsta i posetilaca. Freedom House je trebalo da bude mesto za sastanke razdvojenih porodica iz obe zemlje, ali je Sever to odbio, plašeći se da bi njegovi građani mogli da prebegnu.

Bezbednosni status u DMZ

Granica između Severne i Južne Koreje jedan je od najstrože čuvanih delova zemlje na svetu. DMZ, prepunu brojnih mina i ograda od bodljikave žice, strašno je teško preći, osim u oblasti Zajedničke sigurnosne zone (JSA). JSA je posebna tampon-zona unutar Panmundžoma, poznatog kao „selo primirja“, koje se nalazi oko 55 kilometara severno od Seula.

Profimedia

Svake godine stotine hiljada ljudi posećuje JSA kako bi imali priliku da vide severnokorejske vojnike kako stoje na oprezu desetinama stopa dalje i da zvanično uđu na severnokorejsku teritoriju unutar konferencijske sale kojom upravljaju Ujedinjene nacije i koja se bukvalno nalazi na granici vojne granice.

Unutrašnjost deluje kao vojno pozorište, uz stroga upozorenja južnokorejskih vojnika pod komandom Ujedinjenih nacija (UN) da budu oprezni sa gestovima koje bi mogli da vide severnokorejski vojnici i da ih pogrešno razumeju.

Od demarkacije, DMZ je imao brojne slučajeve incidenata i upada sa obe strane, iako severnokorejska vlada obično nikada ne priznaje direktnu odgovornost ni za jedan od tih incidenata. Ovo može biti veoma rizično mesto ako se ne održava uzajamno poštovanje sa obe strane.

Šta su demilitarizovane zone?

Demilitarizovana zona je područje o kom su se strane u oružanom sukobu dogovorile, a koje nijedna strana u sukobu ne može zauzeti ili koristiti u vojne svrhe.

Demilitarizovane zone se mogu uspostaviti usmenim ili pismenim sporazumom u vreme mira ili tokom oružanog sukoba.

Profimedia

Predmet ugovora je obično oblast koja ispunjava sledeće uslove:

- svi borci, kao i mobilno oružje i mobilna vojna oprema, evakuisani su;

- vojni objekti ili ustanove ne koriste se protiv neprijateljskih ciljeva;

- vlasti ili stanovništvo ne čine neprijateljska dela;

- sve aktivnosti vezane za vojne akcije prestaju.

Sporazum treba precizno definisati i opisati granice demilitarizovane zone i, ako je potrebno, utvrditi metode nadzora.

Policijske snage mogu biti stacionirane u demilitarizovanim zonama radi održavanja reda.

Postoje detaljna pravila za stvaranje i priznavanje demilitarizovanih zona, kao i za dogovor o znaku razlikovanja koji će se tamo nalaziti.
 
Koncept demilitarizovane zone nije daleko od koncepta bolničkih zona i lokaliteta, neutralizovanih zona i bolničkih i bezbednosnih zona i lokaliteta.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi