Japanske jakuze prošetale Tokiom na čuvenom festivalu: Mnogi su hteli da se slikaju sa mafijašima poznatim po tetovažama (VIDEO)

Japanci su prvi put od početka pandemije koronavirusa u punom sjaju održali tradicionalni festival Sanđa Matsuri, poznat po tome što se na ulicama mogu uživo videti i zloglasne jakuze, pripadnici mafijaškog klana.

U pitanju je jedan od najvećih tokijskih festivala, a obično se održava trećeg vikenda u maju kada distrikt Asakusu poseti i do 2 miliona ljudi.

Najzanimljivije je kada lokalci iznose svoje pokretne hramove, poznate kao mikoši, iz svetilišta Asakusa kroz brojne ulice, a svečanost traje nekoliko sati.

Mikošiji mogu težiti i tonu, ali ih srećni učesnici nose kao da se ne radi o velikoj muci.

Osim toga, može se probati raznovrsna hrana na brojnim uličnim štandovima.

Kada je reč o jakuzama, oni otvoreno šetaju Tokijom i pokazuju svoje upečatljive tetovaže, a čak zastaju i da se slikaju sa radoznalim posetiocima. Na ovaj način žele da prikažu kako doprinose lokalnoj zajednici iako je diskutabilno šta bi tačno bio njihov doprinos.

Ko su jakuze?

Jakuza je termin koji označava japanske kriminalne grupe, jednom rečju, mafiju. Tradicionalno, to je bila federacija kockara i uličnih trgovaca, ali njihova istorija seže daleko u prošlost. Veruje se da je najstarija grupa osnovana sedamdesetih godina 19. veka.

Iako je većina jakuza u početku komandovala grupama za kockanje, prvi put su se osamostalili nakon Drugog svetskog rata, kada su rukovodili crnim tržištem, omogućavajući kockanje i zabavu (čak su služili kao menadžeri japanskim zvezdama i pevačima), pre nego što što su prešli na građevinu, preduzetništvo, ali i iznudu, ucene i prevare, i naravno, politiku.

Postoji 21 grupa koje broje između 60.000 i 90.000 članova. Najmoćnije i najpoznatije su Jamaguči-gumi, iz grada Kobea, i Sumijoši-kai, iz Tokija.

Profimedia

Jakuze nisu nikada bile potpuno van zakona, njihovo delovanje je postalo deo svakodnevnog života. Međutim, postoji želja poslednjih godina da se to promeni.

Obično kada se priča o jakuzama, pomisli se na njihove tabadžije prekrivene tetovažama.

Starije generacije jakuza jesu preferirale tetovaže, ali kada su shvatili da je to jedan od načina identifikacije, nisu bili toliko privrženi ulepšavanju tela. Osim toga, ovaj stil tetoviranja raširio se i po celom svetu, pa su postepeno počeli da napuštaju tu praksu. Ipak, tradicionalne tetovaže su bile izuzetno bolne, pa su bile dokaz da je bandit snažan i hrabar, da je okrenuo leđa društvu i da ima novca.

Takođe, mnogi su tetovirali embleme svoje kriminalne grupe, što je trebalo da označi ne samo njihovu pripadnost već i to da će biti vrlo teško promeniti “posao”.

Profimedia

U popularnoj kulturi preovladava i mišljenje da se jakuzama odsecaju prsti ukoliko nešto zgreše. Postoje dve situacije u kojima to zaista rade. Kada jakuza želi da okaje svoje grehe ili vrati sopstvene dugove i ostane u organizaciji, odseći će obično mali prst i to će zvati “mrtav prst”. Ukoliko jakuza žrtvuje prst za nekog drugog to se zove “živi prst”.

Bilo je i onih koji su odbijali takve žrtve. Jedan od nekadašnjih bosova je rekao: “Ne mogu prst da pretvorim u novac. Donesi mi keš.”

Mlađe generacije jakuza nisu sklone tetoviranju ili odsecanju prstiju jer tako privlače neželjenu pažnju.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi