Kratka istorija državnih udara u Južnoj Americi pod vođstvom SAD: Smena lidera Perua je samo poslednja u nizu (VIDEO)
Venecuela odoleva, Haiti je u potpunom rasulu, a Bolivija, Brazil i Honduras su uspeli da preokrenu situaciju
Postoji stara šala o tome zašto u Sjedinjenim Američkim Državama nikada nije bilo državnih udara - zato što tamo nema američke ambasade.
SAD su tokom proteklih 100 godina sarađivale sa korporativnim elitama, vojskama, oligarsima i medijima kako bi smenjivale vođe u Južnoj Americi.
Ono što je obeležilo 20. vek u latinoameričkim zemljama bili su, između ostalog, i državni udari, a u ovom, 21. veku, Vašington se okrenuo drugoj strategiji - sprovođenju tzv. mekih pučeva što je velika razlika u odnosu na brutalne vojne promene koje su se nekada dešavale u Čileu, Argentini ili Argentini tokom sedamdesetih.
Profimedia
Nekadašnji urednik Njujork tajmsa, Stuven Kinzer, u svojoj knjizi "Overthrow: America’s Century of Regime Change from Hawaii to Iraq" naveo je da su SAD tokom Hladnog rata pokušale 72 puta da smene brojne režime.
Pročitajte još:
Koliko nekada mogu biti nonšalantni u tome pokazuje i letošnja izjava Džona Boltona, nekadašnjeg sekretara za nacionalnu bezbednost za vreme Donalda Trampa, da je pomagao u organizovanju državnih udara.
- Govorim kao neko ko je pomagao u planiranju državnih udara, ne ovde, ali na drugim mestima - to je veliki posao - poručio je Bolton CNN-u.
Ipak, morao je da prizna da svrgavanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i postavljanje marionete Huana Gvaida nije prošlo po planu.
AP Photo/Ariana Cubillos
Vašington u operacijama svrgavanja stranih režima koristi tri taktike. Prvo, sprovodi ekonomski rat protiv "neprijateljske" zemlje kroz brojne sankcije i blokade. Zatim, pojačana je upotreba korporativnih, ali i društvenih medija kako bi se širile raznorazne informacije, odnosno, dezinformacije kako bi se pokrenuo masovni protest protiv lidera zemlje. Konačno, naizgled se koristi demokratska legalnost kako bi se zbacili oni koji brane nacionalni suverenitet svoje zemlje. To mogu biti i "izborni državni udari" u zemljama poput Haitija, Hondurasa ili Brazila gde se, zapravo, kradu izbori.
Ponekad državni udari nisu uspešni jer narod ustane u odbranu svoje vlade, prenosi magazin "Monthly Review".
Od početka 21. veka, bilo je tridesetak promena režima, ili makar njihovih pokušaja, u Južnoj Americi iza kojih je stajao Vašington.
Haiti (2001)
Haićanske paravojne formacije, stacionirane u Dominikanskoj Republici, pokrenule su napad na Nacionalnu palatu gde je bilo sedište tadašnjeg predsednika Žan-Bertrana Aristida. Pokušaj je propao sve do 2004. kada su iste trupe sprovele brojne racije širom Haitija i dovele do državnog udara.
Ap Photo/Rodrigo Abd, File
Venecuela (2002-2003)
Američka vlada je delimično finansirala i podržavala puč kojim je u aprilu 2002. godine trebalo da se zbaci predsednik Ugo Čavez, međutim, akcija je bila neuspešna. Osim toga, menadžment državne naftne kompanije "PDVSA" organizovao je "naftni štrajk" kojim je trebalo Čaveza oterati sa vlasti, ali ni to nije uspelo.
AP Photo/Amanecer Tedesqui
Kuba (2003)
Pomenuti Džon Bolton je tada tvrdio da je Kuba sponzor terorizma i da proizvodi biološko oružje u terorističke svrhe, baš kao što je uveravao da irački predsednik Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, što je bila velika laž. SAD su povećale antikubansku propagandu, ali i finansiranje prodemokratskih grupa na Kubi.
AP Photo/Pablo Martinez Monsivais, file
Plaćene disidentske grupe su organizovale proteste i nekoliko otmica brodova i aviona. Trebalo je stvoriti osećaj da u zemlji vlada nemir, koji u kombinaciji sa potencijanim biološkim oružjem, može da ugrozi međunarodni poredak zbog čega je potrebna intervencija međunarodne zajednice. Ipak, Kuba je ugušila pokret u proleće 2003. godine.
Haiti (2004)
Američke trupe su ušle na ostrvo, kidnapovale predsednika Aristida i proterale ga u Cebtralnoafričku Republiku.
Bolivija (2008)
Grupa četiri bolivijska departmana, nazvana La Media Luna, pokušala je da pokrene državni uadr uz pomoć desničarskih lidera i pojedinih domorodačkih grupa, a SAD su pomagale finansijski. Cilj je bio da se bogatiji region La Media Lune odvoji od ostatka zemlje, a tokom nereda je ubijeno 20 pristalica predsednika Eva Moralesa.
AP Photo/Juan Karita
Huan Ramon Kintana iz bolivijske vlade je rekao da je od 2007. do 2015. američka organizacija NED dala 10 miliona dolara za finansiranje oko 40 institucija, fondacija i nevladinih organizacija. Depeše američke ambasade su pokazale da im je cilj bio da se domorodački pokreti okrenu protiv Moralesa i njegove vlade.
Honduras (2009)
Vojne snage Hondurasa, pod naređenjima Vašingtona, uhvatile su predsednika Manuela Zelaju i odvele ga u američku bazu u Palmeroli posle čega je prognan u Kostariku. Time je započeta nova era Hondurasa kao narko-države.
Bivši predsednik Hondurasa, Huan Orlando Hernandez, izručen je ovog aprila u SAD gde je protiv njega podignuta optužnica za trgovinu drogom.
AP Photo/Elmer Martinez
Njegov brat Huan Antonio Hernandez zvani Toni osuđen je na doživotni zatvor zbog optužbi za trgovinu drogom i oružjem u martu 2021. godine. Tužilac je rekao da su njegovi zločini "trgovina drogom koju sponzoriše država".
Zanimljivo je da je 2021. godine na vlast u Hondurasu došla Siomara Kastro, supruga nekadašnjeg lidera Zelaje.
Ekvador (2010)
U septembru je propao pokušaj državnog udara protiv predsednika Rafaela Koree koji su pokrenule vojska i policijske snahge potpomognute domorodačkim organizacijama "CONAIE" i "Pachakutik". Vašington se, navodno, infiltrirao u policiju i vojsku dok su NED i USAID finansirali ove organizacije.
Haiti (2011)
Nakon razornog zemljotresa koji je na Haitiju 2010. ubio 200.000 ljudi, američka državna sekretarka Hilari Klinton je postavila Mišela Martelija za predsednika posle pretnji da će SAD obustaviti pomoć ostrvskoj zemlji. Klintonova je otišla na Haiti gde je predložila da Marteli bude jedan od kandidata iako ga Izborno veće prethodno nije prepoznalo kao izbornog takmaca.
Uprkos bojkotu glasača i sa manje od 20 odsto osvojenih glasova, Marteli je proglašen za pobednika. U to vreme su izbore finansirale, osim američkih organizacija, i Kanada, EU i druga strana tela.
Paragvaj (2012)
Predsednik Fernando Lugo je zbačen nakon sukoba između farmera bez zemlje i policajaca koji su pokušali da ih izbace sa određenih teritorija. Mnogi smatraju da je to bio samo povod da se zbaci Lugo.
Venecuela (2013-2014)
Nakon izbora u aprilu 2013. na kojima je pobedio Nikolas Maduro, njegov rival Enrike Kapriles je tvrdio da je glasanje pokradeno, pa je pozvao pristalice na ulice. U to vreme, SAD nisu mogle da ubede druge zemlje da dobace Madurovu pobedu.
Naredne godine su izbili krvavi protesti u kojima je stradalo 43 ljudi, ali je Maduro ostao na vlasti.
AP Photo/Matias Delacroix
Ekvador (2015)
NED je od 2012. do 2015. pružio oko 30 miliona dolara političkim partijama, trgovačkim sindikatima, protestnim pokretima i medijima. Domorodačke grupe su se pozivale na ustanak, a sa marševima se počelo početkom avgusta. Pokušaj je bio neuspešan.
Haiti (2015)
Još jedni izbori su organizovani uz pomoć američkog novca. Policija se sukobila sa pristalicama opozicionih partija, a osim gumenih metaka je ispaljivana i prava municija. Predsednik je postao Žovenel Moiz.
AP Photo/Dieu Nalio Chery, File
Gvatemala (2015)
Pokrenut je državni udar protiv predsednika Oto Pereza Moline jer nije dovoljno sarađivao sa Vašingtonom.
Argentina (2015)
Argentinski tužilac Alber Nisman je podigao optužnicu protiv predsednice Kristine Fernandez rekavši da je bila umešana u bombaški napad na Jevrejski centar 1994. godine kada je ubijeno 85 ljudi. Samo nekoliko dana kasnije, Nisman je pronađen mrtav, a iako je slučaj proglašen samoubistvom, 2017. je saopšteno da se radilo o ubistvu. Sve u svemu, njegove optužbe na račun Fernandez, za koje su mnogi tvrdili da su izmišljene, pokrenule su veliki skandal, a neoliberali su se vratili na vlast.
Salvador (2015-2019)
Proamerička desničarska opozicija je želela da destabilizuje vladu predsednika Salvadora Sančeza Serena. Konzervativni mediji su pokrenuli veliku kampanju protiv njega, a povećao se i broj ubistava među pripadnicima bandi. Šef policije je tada rekao da se tela gomilaju kako bi se zbacila vlada.
Brazil (2016)
Desničari su pokrenuli kampanju protiv predsednice Dilme Rusef zbog navoda o korupciji. Organizovana je serija protesta širom brazilskih najvećih gradova 2015. godine. U martu 2016. više od 500.000 ljudi se okupilo na demonstracijama na kojima je zatražen impičment Dilme Rusef što se na kraju i dogodilo.
AP Photo/Andre Penner
Venecuela (2016)
Nasilne proteste poveo je Leopoldo Lopez koji je želeo da zbaci Madura. Stradalo je 126 ljudi, a demonstracije su se završile parlamentarnim izborima.
Honduras (2017)
Amerika je podržala izborni državni udar predsednika Huana Orlanda Ernandeza, a bile su zabeležene brojne izborne krađe dok su desetine stradale u protestima. Vašington ga je brzo priznao za predsednika i pozvao je i druge zemlje da učine isto.
Nikaragva (2018)
Pokrenuti su pokreti kojima je trebalo da se zbaci dugogodišnji predsednik Danijel Ortega, ali su propali nakon 2 meseca.
AP Photo/Alfredo Zuniga, File
Brazil (2018)
Nekadašnji predsednik Lula da Silva bio je na putu da osvoji još jedan mandat, ali je završio u zatvoru po optužbama za korupciju. Tada je Žair Bolsonaro pobedio na izborima, a kampanju je obeležila i velika operacija širenja lažnih vesti tokom koje su milioni poruka poslati preko Vocapa tamošnjim biračima. Svi znamo kako se to završilo - Lula je oslobođen optužbi i našao se na slobodi posle čega je pobedio Bolsonara na predsedničkim izborima.
AP Photo/Marcelo Chello
Venecuela (2019)
Huan Gvaido, do tada prilično nepoznati političar, u januaru se samoproglasio za predsednika, a američki zvaničnici su mu odmah pružili podršku i priznali kao novog lidera Venecuele. Ipak, Maduro je ostao nedodirljiv i Gvaido, zajedno sa opozicionarom Leopoldom Lopezom, nije uspeo da okrene vojsku protiv njega. U međuvremenu su uhapšeni i kolumbijski plaćenici koji su imali zadatak da uhvate Madura u njegovoj rezidenciji.
AP Photo/Vahid Salemi
Bolivija (2019)
Nakon tvrdnji da je predsednik Evo Morales pokrao izbore, pokrenuta je velika kampanja protiv njega, a zemlje OAS (Organuzacija američkih država) su igrale značajnu ulogu u tome. Morales je napustio zemlju, a Žanin Anjez je stupila na predsedničku funkciju. Na vlasti je bila svega godinu dana, a sada se nalazi u zatvoru dok je na vlasti Luis Arse, iz Moralesove stranke.
AP Photo/Juan Karita, File
Peru (2021)
Čim je levičar i nekadašnji seoski učitelj, Pedro Kastiljo, došao na vlast, desničarski oligarsi su želeli, u nameri da zaštite svoje interese, da ga zbace. Pokrenut je opoziv pod izgovorom da Kastiljo nije "moralno sposoban" da upravlja zemljom.
Profimedia/John Reyes / Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM
Nikaragva (2021)
Ponovo su pokrenuti protesti, nalik onima iz 2018. Pokušaj smene vlasti je ponovo propao, ali SAD i OAS nisu priznale rezultate izbora.
Nastavak smena režima
Ove godine smo videli nastavak dešavanja u Peruu gde je prošle nedelje brzopotezno zbačen Pedro Kastiljo.
Osim toga, prošle godine je na Haitiju ubijen predsednik Žovenel Moiz zbog čega je zemlja upala u još veći haos.
Svakako, spisak (pokušaja) državnih udara je mnogo duži, a Vašington se svakodnevno meša u unutrašnja pitanja mnogih zemalja Južne Amerike koje očigledno smatra svojim kolonijama.
Pojedini analitičari ističu da Vašington taktike koje sprovodi u drugim zemljama koristi i kod kuće što pokazuje "afera Rašagejt" koju je pokrenuo tabor Hilari Klinton nakon što je izgubila od Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari