Zašto Amerika podržava antidemokratskog Bolsonara i zbog čega im je Lula trn u oku?

15.06.2022

21:23

0

Autor: N. Pavlović

Lula da Silva ubedljivo vodi u anketama, ali pobeda još nije sigurna

Zašto Amerika podržava antidemokratskog Bolsonara i zbog čega im je Lula trn u oku?
AP Photo/Eraldo Peres/Profimedia

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena na Samit Amerika nije pozvala Kubu, Nikaragvu i Venecuelu, pod izgovorom da u tim zemljama vladaju antidemokratski režimi.

Međutim, brojni analitičari su se pitali zašto je onda u Los Anđeles pozvan brazilski predsednik Žair Bolsonaro. On je bio poznat po svojim izjavama da se divi vojnoj diktaturi i da prezire demokratiju, a takođe je hvalio vojnika koji je mučio Dilmu Rusef, bivšu predsednicu Brazila.

- Izbori neće promeniti ništa u ovoj zemlji. Promena će se dogoditi onda kada izbije građanski rat i kada odradimo posao koji nije učinio vojni režim - ubijemo 30.000 ljudi. Ukoliko ubijemo neke nedužne ljude, to je u redu, jer u svakom ratu stradaju nedužni - rekao je Bolsonaro u jednom intervjuu 1999. godine. Tada je naveo da, ukoliko ikada postane predsednik, prvog dana će raspustiti Kongres.

AP Photo/Eraldo Peres
 

Prilikom posete Čileu, hvalio je nekadašnjeg diktatora Augusta Pinočea, čime se prilično osramotio kod svojih domaćina.

Bolsonaro je poznat i po tome što je navodio demonstrante da protestuju protiv suda i Kongresa uz antidemokratske slogane. Osim toga, Bajden ga je pozvao na Samit iako je bio veliki ljubitelj Donalda Trampa i nije želeo da prihvati njegov poraz na predsedničkim izborima 2020. godine.

Kako piše indijski diplomata R. Visvanatan za "Wired", odluka Vašingtona da pozove brazilskog predsednika možda nije bila logična, ali ipak služi svrsi.

AP Photo/Marcelo Chello
 

- To nema nikakve veze sa demokratijom u Brazilu. SAD žele da pomognu Bolsonaru da pobedi Lulu da Silvu, koga smatraju pretnjom po američke interese - naveo je on.

Bolsonaro ga je strpao u zatvor, a sada se vratio da ga uništi: Ko je Lula, čovek koji je pobedio "najveću sudsku laž"

Dok je bio na vlasti, Lula je kritikovao američku hegemoniju i neoliberalnu politiku Vašingtona u Latinskoj Americi. Sarađivao je sa Ugom Čavezom i zaustavio je američku inicijativu da se osnuje Zona slobodne trgovine u Americi (FTAA). Zalagao se za regionalnu saradnju i stvaranje Zajednice južnoameričkih i karipskih zemalja (CELAC), a ta i slične organizacije imale su cilj da se regionu da zajednička snaga kako bi se oduprli američkoj dominaciji.  

AP Photo/Eraldo Peres
Lula sa nekadašnjim liderima Venecuele, Bolivije i Ekvadora

Iz svih tih, ali i mnogih drugih razloga, američke obaveštajne i špijunske službe su sarađivale sa brazilskim sudijom Serđom Morom u korupcionaškom skandalu kada je Lula završio u zatvoru, pa tako nije imao mogućnost da se kandiduje na prethodnim predsedničkim izborima. Bolsonaro je Moroa nagradio postavivši ga za ministra pravde.

Sa druge strane, Bolsonaro je vodio sasvim drugu politiku. Kroz politiku izolacije je umanjio profil Brazila na regionalnom i svetskom nivou, mnogim vulgarnim komentarima je uništavao reputaciju svoje zemlje, a prekinuo je i proces približavanja država regiona. Primoravao je brazilske diplomate da glasaju u skladu sa SAD u UN o pitanjima o kojima se Brazil ranije nije izjašnjavao ili je pak glasao protiv njih. Može se reći da je Bolsonaro bio prvi proamerički brazilski lider. Jednom je posetio i sedište CIA, što je prilično neuobičajeno, jer to strani lideri uglavnom ne rade. Bolsonaro se predstavio kao zaštitnik američkih interesa u Brazilu.

Stanovnici Južne Amerike smatraju da se u američkoj kuhinji već nešto sprema, jer je dobro poznata ljubav Vašingtona prema državnim udarima na tom kontinentu.

AP Photo/Andre Penner
Lula i Dilma Rusef

Prema medijskim izveštajima, Bolsonaro je tokom Samita Amerika zamolio Bajdena za pomoć kako bi na predstojećim izborima, koji će se održati u oktobru, pobedio Lulu. 

Lula pred mnogim izazovima

Predsednički izbori će se u Brazilu održati 2. oktobra, a prema anketama, u prednosti je Lula, lider Radničke partije.

Ukoliko bi se održao drugi krug, ankete pokazuju da bi između kandidata postojala razlika od 11 poena. Lula, koji je bio predsednik od 2002. do 2010, i dalje uživa veliku popularnost, pogotovo na severoistoku zemlje. Kada se kandidovao 2018, nekadašnji metalski radnik izgradio je svoju kampanju na pozitivnim rezultatima postignutim tokom prethodnih mandata, pod sloganom "Učinimo Brazil ponovo srećnim".

AP Photo/Eraldo Peres
 

Potom su usledile četiri godine Bolsonarove vladavine koju je obeležila i bahatost u ophođenju sa pandemijom koronavirusa. Brazil je zabeležio više od pola miliona smrtnih slučajeva. Seča šuma i ilegalno oduzimanje resursa od domorodačkih zajednica dostiglo je rekordne nivoe.

Kada je predsednica Dilma Rusef opozvana 2016. zbog zloupotreba federalnog budžeta Radnička partija je završila na margini, iako je dve godine ranije osigurala pobedu na predsedničkim izborima.

Dve godine kasnije, Lula se kandidovao za treći mandat na predsedničkim izborima 2018, ali je završio u zatvoru zbog korupcije samo nekoliko meseci pre glasanja. Sudski proces je bio veoma brz i mutan, a krasio ga je i nedostatak dokaza. Sudija Moro je potom i sam želeo da se kandiduje za predsednika, ali je od toga odustao i pridružio se partiji Uniao Brasil. Kasnije je utvrđeno da je Luli namešteno, i on je izašao na slobodu posle 580 dana.

AP Photo/Andre Penner
 

Radnička partija se dosta oslanja na svoje nacionalne lidere, poput Lule, a iako se i dalje dobro kotira na državnom nivou, baza se osipa od 2016. godine, prenosi portal "Conversation" u analizi Džonasa Lefebvrea.

Stranka je 2012. osvojila vlast u 644 opštine, a 2016. ta brojka je spala na 254. Samo 183 opštine su osvojili 2020. godine, a čak nijednu prestonicu saveznih država. Radnička partija izgleda ne uspeva da se ponovo izgradi od dna nagore ili da pokuša da povrati bazu pristalica.

Lula se nada da će desničara Bolsonara pobediti izgradnjom širokog demokratskog fronta oko sebe, zbog čega je Radnička partija obnovila dijalog sa nekim članovima Brazilskog demokratskog pokreta, nekadašnjeg saveznika na izborima.

Lula je čak izabrao bivšeg rivala Geralda Alkmina kao čoveka sa kojim zajedno izlazi na izbore. Na izborima 2002. i 2018. se suočavao sa Alkminom koji je tada bio u desničarskoj Socijaldemokratskoj partiji Brazila. Strategija pomirenja sa desničarskim elitama je znak da Radnička partija postaje liberalnija i potvrđuje da se stanka pomera ka centru političkog spektra.

Moro, Youtube/FRANCE 24 English
Korumpirani sudija Moro

Takođe, osnovali su savez sa levičarskom Partijom socijalizma i slobode.

Na suprotnoj strani, Bolsonarov rejting je opao za 19 procenata krajem novembra prošle godine, uglavnom zbog katastrofalnog rukovođenja korona krizom.

Od januara ove godine, kako se pandemija stabilizovala, javnost mu je malo više naklonjena. Ipak, prostor između Lule i Bolsonara je sve uži, tako da se aktuelni predsednik trudi da sakupi podršku među evangelistima kako bi prikupio što veći deo vernika.

Bolsonaro već godinama napada sistem elektronskog glasanja, iako se koristi u Brazilu već četvrt veka, zbog čega se strahuje da bi mogao da odbije da prizna poraz, ukoliko izgubi na izborima.

Uprkos, na prvi pogled, stabilnom vođstvu u anketama pet meseci uoči izbora, Lulina pobeda ipak nije zagarantovana.

AP Photo/Eraldo Peres
 

Da bi osigurao pobedu, mora da konsoliduje raznolike saveze i da uspostavi istinski demokratski front koji bi bio u mogućnosti da se suprotstavi kandidatu koji otvoreno kritikuje izborni i demokratski proces, zaključuje Lefebvre.

 

BONUS VIDEO

Instagram/serbialive_beograd

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti