Tri atentata u poslednje dve godine: Samo u ovom veku likvidirano sedam političara, među njima i srpski premijer

Nekadašnji premijer Japana Šinzo Abe (67) ubijen je danas dok je držao govor u gradu Nara, naočigled okupljenih pristalica.

Napadač je sa dva metka pogodio Abea, koji je brzo prebačen u bolnicu, u koju je stigao bez svesti i u stanju srčanog zastoja.

Lekari su pokušali da mu spasu život, ali reanimacija nije uspela i nekoliko sati kasnije Abe je izdahnuo.

Abe je tokom napada pogođen u vrat sa desne strane, a lekari su dijagnostikovali krvarenje u vratu, kao i u predelu grudnog koša sa leve strane. Na konferenciji za novinare, koja je održana nedugo posle sopštenja da je umro, rečeno je da je Abe praktično iskrvario nasmrt.

Napadač je identifikovan kao Tecuja Jamagami (40), stanovnik grada Nara i veteran Japanskih odbrambenih snaga.

Profimedia

On je uhapšen odmah nakon pucnjave, i nije ni pokušao da pobegne, a policiji je rekao da je bio nezadovoljan Abeovom politikom i da se spremao da ga ubije.

Bivši premijer Japana samo je poslednji u nizu ubijenih političara. U poslednje dve godine, osim na njega, atentat je izvršen na predsednika Gvineje Bisao Žoaoa Bernarda Vijeiru i predsednika Haitija Žovenelja Moiza, a u nastavku navodimo koji su sve političari ubijeni u 21. veku.

Loran Dezire Kabila

Loran Dezire Kabila, nekadašnji predsednik Demokratske Republike Kongo, prvi je šef države na kojeg je izvršen atentat u ovom veku. Funkciju predsednika vršio je od maja 1997. do smrti 2001.

Kabila je upucan u svojoj kancelariji 16. januara 2001, nakon čega je prebačen u Zimbabve u bolnicu.

Profimedia

Same okolnosti napada na njega i dalje su misterija. Prema rečima tadašnjeg ministra zdravlja Leonarda Mašaka, koji je bio u susednoj kancelariji, Kabila je preminuo odmah nakon što je upucan. Vlada je, međutim, tvrdila da je i dalje živ i da je prebačen u bolnicu u Zimbabve, a danas se smatra da je informacija o njegovoj smrti skrivana dva dana kako bi vlasti mogle da mu nađu zamenu pre nego što saopšte da je mrtav.

Vlada Konga objavila je 18. januara da je predsednik podlegao povredama. Nedelju dana kasnije njegovo telo je vraćeno u Kongo zbog državne sahrane, a njegov sin Džozef postao je predsednik 10 dana kasnije.

Istraga Kabilinog ubistva vodila je do 135 ljudi – uključujući i četvoro dece – kojima se sudilo pred specijalnim vojnim sudom. Navodni predvodnik organizacije, pukovnik Edi Kapend, koji je bio jedan od Kabilinih rođaka, i još 25 osoba osuđeni su na smrt u januaru 2003. godine, ali nisu pogubljeni. Od ostalih optuženih, njih 64 je osuđeno na zatvorsku kaznu od po šest meseci, a 45 je oslobođeno.

Kralj Birendra

Kralj Birendra vladao je Nepalom od 1972. do 2001, kada je ubijen u kraljevskom masakru. Sve se odigralo 1. juna 2001, kada je na kraljevskoj večeri Birendrin sin Dipendra pucao u celu porodicu.

Profimedia

– Prvog juna 2001. godine krunski princ Dipendra otvorio je vatru u kući na teritoriji palate Narajanhiti, rezidencije nepalske monarhije, u kojoj se održavala zabava. Pucao je i ubio svog oca, kralja Birendru, njegovu majku, kraljicu Ajšvariju i drugih sedam članova kraljevske porodice, uključujući svog brata i sestru, da bi na kraju sebi pucao u glavu. Pošto je ubio većinu pripadnika nasledne linije, postao je kralj dok je bio u komi zbog rane na glavi – saopšteno je iz Predstavničkog doma Nepala.

Nije poznato koji je bio Dipendrin motiv, ali postoji nekoliko teorija. Dipendra je želeo da se oženi sa Devjani Ranom, koju je upoznao u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali, prema nekim navodima, kako je porodica njene majke bila siromašna, kraljevska porodica nije bila za taj brak, zbog čega je on bio ogorčen.

Prema drugoj teoriji, Dipenda je bio nezadovoljan zbog toga što je zemlja postala ustavna monarhija i što je previše moći dato političarima nakon Narodnog pokreta 1990. To je malo verovatno, jer je upravo prestolonaslednik sa oduševljenjem reagovao kad se to desilo dok je bio na Koledžu Iton.

Kako su skoro svi članovi kraljevske porodice ubijeni, Dipendra je proglašen kraljem dok je bio u komi, a kada je nekoliko dana kasnije umro, Birendrin mlađi brat Gjanendra, koji nije stradao, postao je kralj.

Žoao Bernardo Vijeira

Profimedia

Žoao Bernardo Vijeira u tri navrata je bio predsednik Gvineje Bisao – od 1980. do 1984. godine, zatim od 1984. do 1999. i od 2005. do 2009, kada je ubijen u atentatu.

U novembru 2008. preživeo je prvi pokušaj atentata, kada je grupa pobunjenika izvršila artiljerijski napad na njegovu kuću. Posle trosatne borbe napad je bio odbijen, a predsednik spasen.

Nekoliko meseci posle pokušaja atentata na predsednika, zapovednik vojske Batista Tagme Na Vaije poginuo je u eksploziji bombe 1. marta 2009. Rano ujutru sledećeg dana grupa vojnika ubila je Vijeiru dok je izlazio iz svoje rezidencije. Vijeira je, prema rečima portparola vojske Zamore Indute, bio odgovoran za ubistvo Tagmea, nakon čega su njegovi vojnici odlučili da ga osvete, pa su narednog dana ubili Vijeiru.

Vojska je odbacila ove optužbe, a Vijeira je sahranjen uz sve državne počasti 10. marta 2009. EU i SAD osudile su njegovo ubistvo, a Afrička unija nazvala je ovaj atentat kriminalnim činom.

Idris Debi

Profimedia

Idris Debi Itno, šesti predsednik Republike Čad, bio je na ovoj funkciji od 1990. do 2021. godine, kada je 20. aprila ubijen. Dan nakon što je osvojio poslednji mandat za predsednika preminuo je od posledica ranjavanja.

Debi je ranjen tokom obilaska trupa na severu zemlje. Pobunjenici sa severa napredovali su prema glavnom gradu, zbog čega je on odlučio da ode na front kako bi preuzeo komandu i podržao trupe. Ubzo pošto je došao na front, ranjen je iz streljačkog oružja pripadnika pobunjeničkog „Fronta za promene i slogu”. Posle njegove smrti parlament je raspušten i formirana je privremena vojna uprava.

Istražitelji iz Ujedinjenih nacija istakli su da su pobunjenici koristili libijski konflikt da se pripreme za kampanju u Čadu. Godinama su se borili kao vojnici, dok ih je u isto vreme plaćao i Halifa Haftar, libijsko-američki vojni oficir. Pobunjenici su u borbi koristili oružje proizvedeno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i držali su vojnu bazu Al Džufra.

Debijeva sahrana održana je 23. aprila 2021. Tog dana hiljade ljudi okupilo se na ulicama Ndžamene kako bi ispratilo svog predsednika.

Žovenelj Moiz

AP Photo/Dieu Nalio Chery, File

Predsednik Haitija Žovenelj Moiz ubijen je 7. jula 2021. usred noći u svojoj rezidenciji. Ubrzo su svi počeli da se interesuju za političke turbulencije tokom njegove vladavine, a pojavila se i vest da je i njegova supruga Martin podlegla povredama. Kasnije se ispostavilo da su te informacije netačne, a javnost je obaveštena da je ona u kritičnom stanju prebačena u bolnicu u SAD.

U Haitiju je proglašeno opsadno stanje, a dan posle ubistva pojavio se snimak počinilaca koji je nastao dok su bili ispred Moizove rezidencije, neposredno pre napada. Neki od osumnjičenih za atentat su ubijeni, dok su drugi uhapšeni. Kasnije je ustanovljeno da su jedinicu komandosa koja je ubila predsednika činili 26 Kolumbijaca i dvojica Amerikanaca poreklom sa Haitija.

Ustanovljeno je da je jedan od uhapšenih Amerikanaca poreklom s Haitija bio saradnik američke Agencije za borbu protiv narkotika, kao i da su mnogi Kolumbijci znali da se sprema Moizovo ubistvo.

U decembru 2021, "Njujork tajms" izvestio je da bi Moizovo ubistvo moglo biti povezano sa njegovim naporima da obuzda trgovinu narkoticima i planovima da se javno razotkriju visoki haićanski zvaničnici umešani u trgovinu drogom u ovoj zemlji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi