Otkud Japanci na čelu Perua? Godinama ih terorisao diktator, a sada jedan običan učitelj želi sve da promeni

Peruanski socijalista Pedro Kastiljo položio je zakletvu i zvanično postao predsednik te južnoameričke zemlje, iako uopšte nema konkretnog političkog iskustva.

Nekadašnji seoski učitelj nikada se nije bavio politikom (makar ne uspešno), pa je ovo prvi put u nekoliko decenija da je Peru dobio predsednika koji nema veze sa političkom ili ekonomskom elitom.

Pročitajte još

Kako je “Robokap” inicirao novu krizu: Šta se sve dešava u zemlji koja je pokrenula Arapsko proleće

Takođe, kako kažu lokalni mediji, prvi je “seljak predsednik” u istoriji zemlje.

Na izborima se borio protiv desničarske suparnice Keiko Fudžimori, koja je iznela optužbe da je njen konkurent varao na glasanju, međutim, nije navela nikakve dokaze za to. Kada su međunarodni i domaći posmatrači ocenili da su izbori bili regularni, situacija je bila jasna.

Inače, više od 18,8 miliona Peruanaca glasalo je na ovim predsedničkim izborima, što je odziv od skoro 75 odsto.

“Čovek iz naroda”

Pedro Kastiljo je rođen u seocetu San Luis de Punji 1969. godine, u jednoj od najsiromašnijih oblasti Perua. Pomagao je svojim nepismenim roditeljima u radovima na imanju, a na putu do škole pešačio je više od dva sata.

Odlučio se da bude učitelj, i taj posao je obavljao 25 godina. Bio je i lider sindikata prosvetnih radnika. Iako nikada nije imao neku političku funkciju, postao je predsednik države, zahvaljujući glasačima iz ruralnih područja, uz koje je i sam rastao.

– Nikad više siromašan čovek u bogatoj zemlji – bio je jedan od glavnih slogana njegove kampanje.

Kastiljo se predstavio kao čovek iz naroda i retko se može videti bez tradicionalnog belog šešira, karakterističnog za regiju Kahamarka.

Ističe kako država ne ispunjava interese većine, pa je pozvao na “drastične promene” kako bi se rešili problemi siromaštva i nejednakosti, a založio se i za promenu Ustava.

Suparnici su pokušali da ga prikažu kao levičarskog ekstremistu povezanog sa komunističkim gerilskim grupama, što on negira.

Političku karijeru je počeo 2002. godine, kada se neuspešno borio za mesto gradonačelnika, a prvi put je dospeo u žižu javnosti 2017. tokom štrajka prosvetnih radnika.

Uprkos tome što nije bio poznat u urbanim područjima, postao je predsednički kandidat i iznenađujuće pobedio u prvoj rundi, nadmašivši 17 drugih suparnika. Naposletku je pobedio Keiko Fudžimori, ćerku nekadašnjeg predsednika Alberta Fudžimorija.

Sve Fudžimorijeve malverzacije

Zanimljivo je da je južnoameričkom zemljom dugo vladao i političar japanskog porekla, čija je biografija posebno intrigantna.

Alberto Fudžimori, sin japanskih imigranata, rođen je u Limi, a stekao je diplomu agronomskog inženjera na Poljoprivrednom univerzitetu u tom gradu. Potom je nastavio studije u inostranstvu, a po povratku u zemlju je jedno vreme vodio i jednu televizijsku emisiju koja se bavila pitanjima životne sredine i agrara.

Godine 1989. bio je kandidat za predsednika kao lider partije “Kambio 90” (Promena 90). Privukao je pažnju japanskim poreklom i populističkom retorikom, a već naredne godine potukao je na izborima poznatog pisca Marija Vargasa Ljosu.

Već na početku zaveo je strahovladu, a cenu goriva povećao je za 3.000 odsto. Njegova politika nazvana “fudžišok” desetkovala je inflaciju, ali je dovela do brojnih otkaza i drugih problema među siromašnima.

U aprilu 1992. godine inscenirao je državni udar uz pomoć vojske, proglasio vanredno stanje i raspustio parlament pozivajući na novi ustav. Bio je poznat po progonu neistomišljenika i održavanju tajnih vojnih sudova na kojima se sudilo navodnim teroristima.

Njegove malverzacije su se smučile čak i supruzi Suzani Higuči, koja ga je, sredinom devedesetih, javno optužila da je nedemokratičan i sklon korupciji, čak je poželela da se kandiduje protiv njega na izborima 1995. godine.

Ipak, Fudžimori je pre toga doneo zakon kojim se najbližoj rodbini predsednika države zabranjuje da ulazi u izborne trke, pa ona nije mogla da se kandiduje. Oduzeo joj je titulu prve dame i prebacio je na stariju ćerku Keiko. Na izborima je tada pobedio sa sigurnih 64 odsto glasova.

Šef tajne policije i njegov saveznik Vladimiro Montesinos povećao je Fudžimorijev uticaj u vojsci. Koristio je tajnu policiju da se ubaci u redove opozicije, podmiti zakonodavce i utiče na medije, da krši ljudska prava, vrši nezakonita hapšenja, pa čak i mučenja.

Uprkos svemu, Fudžimori se kandidovao i za treći mandat 2000. godine, iako su sudovi to proglasili neustavnim. Njegov glavni opozicioni kandidat Alehandro Toledo potom se povukao, omogućivši mu pobedu, ali je Fudžimori tako stekao neprijatelje među narodom, SAD i Organizacijom američkih država.

Sve se srušilo kada je Montesino snimljen kako podmićuje kongresmena, a nakon sve većih optužbi o korupciji, Fudžimori je otišao u Japan, gde je najavio ostavku. Peruansko zakonodavstvo je to odbacilo i formalno izglasalo da je “moralno nepodoban” za predsedničku funkciju.

Potom su se pojavili navodi da je učestvovao u ubistvima nekoliko desetina ljudi koje su počinili njegovi eskadroni smrti, ali je Japan ipak odbio da ga izruči. Nastavio je da se bavi politikom iz inostranstva, a uhapšen je u Čileu, čiji je Vrhovni sud odlučio da ga izruči Peruu 2007. godine. Optužen je za korupciju, kidnapovanje i ubistvo. Prvo je osuđen na šest godina zatvora zbog zloupotrebe položaja, a onda je 2009, posle 19-mesečnog suđenja, dobio 25 godina zatvora. Dve godine kasnije, još sedam i po godina dodato je na već postojeću kaznu zbog pronevere državnih fondova, a ni tu nije bio kraj.

U decembru 2017. pušten je na bolničko lečenje, a tadašnji predsednik Pablo Kačinski ga je pomilovao iz medicinskih razloga, što su mnogi kritikovali. Ipak, na kraju je opet završio u zatvoru.

Otkud Japanci u Peruu?

 

Istorija doseljavanja Japanaca u Peru počela je u 19. veku, kada je stigao prvi brod sa 790 putnika koji su došli da rade na plantažama šećerne trske.

Japanski car je izabrao baš Peru jer je to bila prva latinoamerička zemlja koja je sa njima uspostavila diplomatske odnose. U to vreme, japanski vladari su želeli da “prozapadnjače” mlade farmere tako što su ih slali u Južnu Ameriku. Tokom Drugog svetskog rata usledio je još jedan talas doseljavanja.

Japanski imigranti i njihovi potomci u svetu su znani kao nikei, a tokom decenija su uspeli da se uspešno integrišu u peruansko društvo.

Ćerka kao prva dama

Keiko Fudžimori je imala 19 godina kada je njen otac postao predsednik, a u žižu javnosti je dospela kada ju je proglasio prvom damom. Putovala je zemljom i pomagala ugroženim zajednicama, a diplomu je stekla na Bostonskom univerzitetu.

Iako je živela u SAD, izabrana je u peruanski kongres. Godine 2011. kandidovala se za predsednicu, sledeći politiku svog oca koja je i dalje bila popularna u pogledu ekonomije i bezbednosti. Izgubila je na izborima 2016, kao i 2021. godine.

Kastiljo je posle izborne pobede pozvao na “primirje” sa Keiko.

Rekao je da želi da poveća izdavanja na zdravstvenu negu i obrazovanje, međutim, kritičari smatraju da će odvući Peru ka autoritarnom komunističkom modelu, poput Venecuele ili Kube.

– Nećemo kopirati model nijedne zemlje. Stvorićemo pravi ekonomski razvoj i garantovati zakonodavnu i ekonomsku stabilnost – poručio je. on

Njegova pobeda je važna jer je prvi seljak koji je došao na mesto predsednika, a domoroci su uvek dobijali, po pravilu, najgora mesta u javnim službama, iako se nacija ponosi time da je “ekonomska zvezda” Latinske Amerike, preneo je France24.com.

– Dosad nisu postojali slučajevi da je osoba koja nije povezana sa profesionalnom, vojnom ili ekonomskom elitom izabrana za predsednika – rekla je tamošnja istoričarka Sesilija Mendez.

Veliki broj Peruanaca zato smatra da on neće biti kao drugi političari koji nisu ispunjavali obećanja i nisu branili siromašne.

Politikolog sa Harvarda Stiven Levicki rekao je da Kastiljo postaje predsednik kao “veoma slab”, ali da prilično liči na Salvadora Aljendea kada je u Čileu dospeo na vlast 1970.

Pročitajte još

Najpoznatiji krijumčar droge otkriva: Kako sam upoznao Eskobara i 5 puta pobegao iz zatvora (VIDEO)

– Skoro ceo establišment Lime je protiv njega – rekao je on.

Inače, svi bivši peruanski preedsednici koji su vladali zemljom od 1985. godine bili su povezani sa korupcijom, mnogi su završili i u zatvoru, a jedan je čak izvršio samoubistvo pre nego što je odveden u pritvor.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi