Priča o najneuspešnijem državnom udaru: Smenili Moralesa, počinili masakr, ali nisu dugo ostali na vlasti (VIDEO)

Sud u Boliviji proglasio je bivšu predsednicu Žanin Anjes krivom za organizovanje puča, kojim je došla na vlast tokom političke krize 2019. godine, i osudio je na deset godina zatvora.

Sud je proglasio Anjesovu (54), koja je bila na čelu Bolivije od 2019. do 2020. godine nakon Eva Moralesa, krivom za donošenje odluka protivnih ustavu i za zanemarivanje dužnosti.

Tužilaštvo je saopštilo da je Anjesova, nekadašnja desničarska senatorka, prekršila norme kojima se garantuje ustavni i demokratski poredak nakon predsedničkih izbora u Boliviji 2019. godine.

Sa druge strane, Anjesova je u više navrata tvrdila da je žrtva političke osvete.

AP Photo/Juan Karita, File

Morales se povukao i pobegao iz Bolivije nakon što je od njega načelnik Generalštaba tražio da podnese ostavku posle protesta zbog optužbi da su izbori bili namešteni.

Sud je osudio i bivšeg vojnog komandanta i bivšeg načelnika policije.

Kako su naveli, Anjesova će služiti kaznu u ženskom zatvoru u La Pazu.

Kako je sve počelo?

U oktobru 2019. održani su izbori na kojima je Moralesova stranka MAS osvojila 47,8 odsto glasova, ispred 36,5 procenata Karlosa Mese, kandidata desničara. Osim toga, MAS je osvojo većinu u Kongresu i Senatu. Organizacija američkih država (OAS) istakla je da su zabeležene brojne neregularnosti, ali su neka druga tela navela da nema dokaza o prevari i da je Morales osvojio pobedu u prvom krugu.

Bilo je jasno da Vašington podržava desničarske elemente u državi i da već neko vreme radi na smeni vlasti u Boliviji. Prethodno je američki Senat izrazio zabrinutost što Morales želi da se nadmeće za četvrti mandat, a pozivali su se na referendum na kojem su građani 2016. glasali protiv promene ustava, ali su ignorisali odluku bolivijskog Vrhovnog izbornog suda koji je levičaru dozvolio da se kandiduje na izborima. Istovremeno, grupa opozicionara iz Bolivije poslala je pismo tadašnjem lideru SAD Donaldu Trampu tražeći da reaguje u Latinskoj Americi i spreči Moralesa da se ponovo kandiduje na predsedničkim izborima.

AP Photo/Natacha Pisarenko

Osim toga, Bolivija ima najveće zalihe litijuma na svetu, što je od velikog značaja za brojne američke korporacije. Morales je prethodno signalizirao da će nacionalizovati industriju litijuma i tako se takmičiti na međunarodnom tržištu, radije nego da resurse nudi po bagatelnim cenama multinacionalnim kompanijama, imajući u vidu rastuću potražnju za električnim automobilima.

U decembru 2019. godine, Morales je bio prinuđen da napusti zemlju, vojska je izašla na ulice, a njegove pristalice su hapšene na sve strane.

Tada je na scenu stupila desničarka Žanin Anjes, koja se, poput Huana Gvaida u Venecueli, proglasila predsednicom Bolivije. Iako su je zapadnjački mediji hvalili, u tamošnjim krugovima je bila poznata kao rasista. Svojevremeno je tvitovala da "sanja da oslobodi Boliviju od domorodačkih satanističkih obreda" i kako "prestonica nije za Indijance". Parlament ju je postavio na čelo države bez potrebne većine, što znači da nije bio ispunjen kvorum, odnosno, prekršen je ustav. Međutim, to vojsci, koja je preuzela vlast, nije bilo važno.

Iako su brojni svetski političari izbegavali da kažu da se radi o državnom udaru, bilo je i onih koji su tvrdili suprotno, poput američkog senatora Bernija Sandersa ili britanskog socijaliste Džeremija Korbina.

Krajnje desničarska elita je zgrabila vlast i pogazila sve demokratske norme, a odbila je čak i Moralesov predlog da se raspišu novi izbori.

AP Photo/Juan Karita, File

Moralesu, prvom domorodačkom predsedniku Bolivije, koji je predvodio partiju MAS (Pokret za socijalizam), pripisuju se zasluge da je od 2005. do 2019. drastično smanjio siromaštvo u toj zemlji.

Međutim, levičar je želeo da se dokopa i četvrtog mandata, što nije naišlo na veliko oduševljenje. Morales je potom pobegao u Meksiko, a potez Žanin Anjes je opisao kao "najlukaviji i najkatastrofalniji puč u istoriji". Njegove pristalice su se okupile u Al Altu, rekavši da je on jedini koji je indijanskoj zajednici doneo dostojanstvo, zbog čega su se uplašili da će ponovo biti na meti diskriminacije.

Sa druge strane, besna rulja je demolirala Moralesov dom i spalila kuću njegove sestre.

AP Photo/Juan Karita

Šokantan slučaj je zabeležen u srcu Kočabambe, gde je rulja vezala Patrisiju Arse, gradonačelnicu mesta Vinto, obrijala joj kosu, polila je crvenom farbom i naterala da tako osramoćena i bosa, na kolenima, prošeta gradom moleći za oproštaj. Izveštaji su tada navodili da je odbila da se izvini za bilo šta i da su je naposletku izbavile pristalice MAS-a. Ipak, nisu uspeli da spreče paljenje gradske većnice.

Uprkos svemu, analitičari su isticali da je Bolivija bez Moralesa, nekadašnjeg uzgajivača koke, nezamisliva.

Rasplet

Anjesova je protiv Moralesa izdala poternicu zbog terorizma, ali je sud kasnije to ukinuo.

Njeno slavlje je bilo kratkog veka. Iako je rekonstruisala vladu i smenila ministre koji su je kritikovali, na majskim izborima 2020. MAS se vratio na vlast.

Tačno godinu dana nakon što je napustio zemlju, Morales se trijumfalno vratio u Boliviju, taman kada je na vlast stupio novi predsednik Luis Arse, inače član partije MAS.

Vlada Bolivije je u martu 2021. objavila da je bivša privremena predsednica Žanin Anjes uhapšena i da će protiv nje biti pokrenut proces zbog svrgavanja s vlasti Eva Moralesa u novembru 2019. godine.

- Obaveštavam narod Bolivije da je Žanin Anjes već privedena i da je trenutno u rukama policije - objavio je tada na Tviteru ministar unutrašnjih poslova Bolivije Eduardo del Katiljo.

AP Photo/Natacha Pisarenko

Prethodno je tužilaštvo izdalo nalog za njeno hapšenje, kao i hapšenje bivših načelnika vojske i policije, koji su u vreme demonstracija protiv Eva Moralesa pozivali tadašnjeg predsednika da podnese ostavku.
Anjesova je ceo proces nazvala političkim progonom. Kao što smo već pomenuli, osuđena je na 10 godina zatvora.

Bio je to jedan od najneuspešnijih državnih udara.

Ipak, jedan od događaja koji je obeležio smenu vlasti u Boliviji bio je masakr u gradu Sakabi, u departmanu Kočabambi.

Masakr u Kočabambi

Kada su izbili nemiri u novembru 2019. godine, bolivijska vojska i policija su uhapsile 11 demonstranata. Hiljade ljudi izašle su na ulice širom zemlje, u znak podrške Moralesu, a bolivijske snahe su 15. novembra brutalno ugušile mirni protest domorodaca i seljačkih zajednica u Kočabambi.

Vojska i policija su se na narod obrušile suzavcem i mecima. Ubijeno je 11 ljudi, a najmanje stotinu je povređeno. Međutim, krvoproliće se nije tu zaustavilo i 19. novembra su vladine snage poslale tenkove, helikoptere i teško naoružane vojnike u Senkatu, područje grada Al Alto, koje se smatra uporištem Eva Moralesom. Stradalo je još najmanje 10 ljudi.

Prema podacima organizacije za ljudska prava IACHR, 36 ljudi je stradalo u različitim regionima zemlje tokom nasilnih protesta.

AP Photo/Dico Solis

"Ne može Vašington da odlučuje šta je demokratija"

Bolivijski ministar spoljnih poslova Rohelio Majta, na Samitu dve Amerike, kritikovao je odluku Bele kuće da na skup ne pozove Kubu, Nikaragvu, Honduras i Venecuelu jer se radi o "nedemokratskim zemljama".

- Odbacujemo jednostranu kvalifikaciju po kojoj je neka zemlja demokratska ili ne, jer je to proizvoljan stav i prilično je nedemokratski, uprkos tome što pokušava da se opravda - poručio je.

- Iako se događaj zove Samit Amerika, pojedine zemlje su isključene - dodao je.

Majta je rekao da Bolivija zahteva da Vašington poštuje latinoameričke zemlje i da ne priseže intervencionizmu i meša se u unutrašnja pitanja regiona. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi