Koliko košta svrgavanje Madura: Dokumenta otkrivaju kako je Gvaido profitirao i kako Amerika utiče na haos u Venecueli

Sjedinjene Američke Države već godinama pokušavaju da smene venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i za to ne biraju sredstva.

Nedavno objavljeni izveštaji pokazuju da je Vašington značajno uložio u obuku političkih aktivista i onlajn kampanju, između ostalog.

(AP Photo/Ariana Cubillos

Dokumenti objavljeni prema američkom Zakonu o slobodi informacija otkrili su kako obaveštajne službe koriste društvene mreže u cilju promocije venecuelanske desničarske opozicije i pomažu u njihovom biranju za parlament, što je i stvorilo osnov da se u januaru 2019. godine Huan Gvaido samoproglasi za predsednika države.

Kako se navodi, u oktobru 2013. godine, sedam meseci nakon smrti popularnog socijaliste i predsednika Venecuele Huga Čaveza, Nacionalni demokratski institut (NDI), američka organizacija koja finansira političke partije u inostranstvu, primila je skoro 300.000 dolara od Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). U pitanju je agencija američke vlade koja je stvorena kako bi otvoreno obavljala ono što je CIA godinama radila u tajnosti. Finansirali su program nazvan "Venecuela: Pospešena obuka i komunikacione veštine za političke aktiviste".

Profimedia

Za opoziciju je rečeno da ima problema u komunikaciji sa građanima i mobilizacijom pristalica kroz tradicionalne informativne platforme, ali su se društvene mreže pokazale kao dobitna kombinacija.

Investicije u razvoj tehnologija stvorile su pogodno tlo za predstavljanje "opozicionih elemenata", ali je naznačeno da im ipak treba određena pomoć u tome.

Primera radi, NDI je van Venecuele održao jedan seminar pred opštinske izbore 2013. godine u kome su izvesni stručnjaci učesnicima pojašnjavali kako da komuniciraju sa građanima i utiču na javno mnjenje.

Dve godine kasnije, opozicija okupljena oko partije Mesa de la Unidad Democratica osvojila je većinu u Skupštini, što je bio istorijski rezultat.

Huan Gvaido je tada osigurao 26 odsto glasova u siromašnoj oblasti Vargasu. Nije poznato da li je on već tada bio član tima koji je obučavao NDI, ali je 2015. godine sa drugim aktivistima stupio u štrajk glađu zbog, kako su tada naveli, pretnji da će Vlada otkazati planirane izbore. Njihove aktivnosti su promovisane na mrežama na visokom nivou, a dobili su i podršku zapadnih medija.

AP Photo/Ariana Cubillos

Pojedini analitičari smatraju da je uloga NDI, kada je reč o delovanju na društvenim mrežama, bila ključna za iznenađujuće rezultate izbora 2015. godine, prenosi RT.

Američka organizacija USAID kroz program "Inicijative za tranziciju", odnosno, promenu režima, deluje u Venecueli sa oko 300 nevladinih organizacija širom zemlje.

Gvaidu novca ne manjka

Takozvana prelazna vlada, pod vođstvom Huana Gvaida, za samo godinu dana potrošila je 121,9 miliona dolara iz Fonda za oslobođenje Venecuele.

Fond je sačinjen od sredstava koje je administracija nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa zamrzla u okviru kampanje svrgavanja Nikolasa Madura. Jasna uloga Fonda od početka je pomalo tajnovita, a zvanično je rečeno da će se baviti problemima humanitarne, društvene i političke krize u Venecueli. 

Gvaido, koga su kao predsednika priznale SAD i skoro 60 drugih država, nema stvarnu moć u državi, ali je tako, uz podršku stranih sila, dobio pristup venecuelanskim milijardama koje se nalaze zamrznute u inostranstvu.

 

 

Ad hok administrativni odbor Centralne banke Venecuele objavio je dokumenta koja pokazuju da je od pomenute sume od 121,9 miliona, Gvaido za "predsednikovanje" dobio 1,9 miliona dolara. Suma od 3,6 miliona namenjena je "paralelnim službama", a 4,6 miliona Narodnoj skupštini. Značajne sume dobile su službe za "humanitarnu pomoć" i zdravstvo, kao i Fond za odbranu demokratije.

Na pitanje novinara "Fridom posta" gde je 98 odsto novca namenjenog humanitarnoj pomoći, Gvaido je na Tviteru odgovorio da diktatura želi kroz propagandu da uništi poverenje građana Venecuele.

Fond za odbranu demokratije je sume od 50 do 300 dolara mesečno raspoređivao članovima opozicionih partija, njih 16.290.

Vlada Nikolasa Madura ostaje pri tvrdnji da je Gvaido "ukrao" 116 miliona dolara, jer nacionalna sredstva i državni depoziti koje su SAD zamrzle u inostranstvu odgovaraju upravo toj sumi.

 

 

Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo je 2019. godine saopštio da samoproglašeni predsednik Venecuele i lider opozicije Huan Gvaido ima pravo da preuzme kontrolu nad bankovnim računima države koje Vlada Venecuele ima u bilo kojoj američkoj banci.

Pompeo je rekao da će to pomoći legitimnoj Vladi Venecuele da ta sredstva čuva za dobrobit naroda Venecuele.

Kako je pisao portal Grejzon prodžekt, krajem 2018. godine, Gvaido je u Vašingtonu, Brazilu i Kolumbiji kovao plan kako da pokrene masovne demonstracije tokom inauguracije predsednika Madura.

Veče pre te svečanosti, tadašnji američki potpredsednik Majkl Pens i kanadska ministarka Kristija Frilend su mu pružili podršku.

AP Photo/Ariana Cubillos, File

Nedelju dana kasnije, Tramp je u Beloj kući pojedinim senatorima rekao da će podržati Gvaida ukoliko se proglasi predsednikom, što se na kraju i dogodilo.

Dan pre nego što se samoproglasio predsednikom, Gvaidova žena je u snimku pozvala vojsku da ustane protiv Madura.

Međutim, uprkos tome što je Gvaido dobio podršku međunarodne zajednice, Madura su podržale Rusija i Kina, od velikih sila, a vojska mu, makar zasada, nije okrenula leđa.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi