Kratka istorija Haitija: Pučevi, bolesti i zemljotresi ih razorili, a sad opasne bande haraju (VIDEO)

Već danima svet bruji o ubistvu predsednika Haitija Žovenelja Moiza.

Nekoliko dana nakon likvidacije, oglasio se vođa jedne od moćnih lokalnih bandi Džimi Čerizije, zvani Roštilj (Barbikju) i pozvao pristalice da izađu na ulice i “zatraže pravdu za ovu kukavičku likvidaciju koju su izveli strani plaćenici”.

Pročitajte još

Bivši saradnik DEA umešan u Moizovo ubistvo: Novi detalji atentata na predsednika Haitija

Inače, prošle godine Barbikju je na Jutjubu predstavio stvaranje novog saveza bandi “Familija G9” i “Saveznika”, posle čega je paradirao ulicama okružen teško naoružanim gangsterima.

One of Haiti's most powerful gang leaders said his men would take to the streets to protest the assassination of President Jovenel Moise https://t.co/zmetfcx1mN pic.twitter.com/OUUnnw4Gwc

— Reuters (@Reuters) July 11, 2021

Poslednjih godina, njegova banda G9 dobijala je na značaju i moći u sriomašnim kartonskim naseljima, a predsednik Moiz nije mogao ili nije želeo da reaguje.

Nalog za hapšenje zbog ilegalnog posedovanja oružja mu nikada nije uručen, a takođe nikada nije optužen zbog umešanosti u masakr u La Salinu 2018. godine kada je stradalo 59 ljudi, među njima i dece.

U međuvremenu, u Venecueli je ministarka unutrašnjih poslova Karmen Melendez saopštila da je banda koja dominira u zapadnim krajevima Karakasa finansirana iz inostranstva.

Podsetimo, nedavno je 26 ljudi ubijeno u obračunima bande koju predvodi gangster El Koki i bezbednosnih snaga predsednika Nikolasa Madura. El Koki. čije je pravo ime Karlos Luis Revete, vodi bandu koja je opremljena granatama i oružjem visokog kalibra.

Kako navode mediji, on je prethodno bio član Los Ćićesa, a vođstvo nad bandom je preuzeo kada im je lider ubijen. Tada je uneo neke izmene u organizaciji i stvorio “megabandu” – veliko savezništvo različitih kriminalnih grupa.

U oba slučaja, i Venecuele i Haitija, smatra se da su određene grupe finansirane iz inostranstva. Postoje sumnje da su ti slučajevi nasilja povezani.

Da ima upliva iz SAD pokazuje i izveštaj Rojtersa u kome se tvrdi da je jedan od osumnjičenih za likvidaciju predsednika Moiza zapravo nekadašnji pripadnik američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA).

– Jedan od osumnjičenih za učešće u atentatu na predsednika Haitija Moiza bio je poverljivi saradnik DEA, rekao je Rojtersu anonimni zvaničnik američke Agencije za borbu protiv narkotika i dodao da je osumnjičeni kontaktirao DEA nakon atentata odakle je dobio instrukciju da se preda.
Ipak, zvaničnik DEA koji je razgovarao sa izveštačem Rojtersa nije želeo da otkrije svoj identitet i odbio je da potvrdi koji je od dvojice uhapšenih Amerikanaca poreklom s Haitija bio doušnik.

Zaharova: Amerika iza kulisa radi stvari bez presedana

 

U situaciji oko ubistva predsednika Haitija Žovenelja Moiza nazire se zastrašujuća slika, Amerika iza kulisa radi stvari bez presedana, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
– Već nekoliko dana dobijam materijale na ovu temu. I nazire se slika koja je u principu zastrašujuća za naše zapadne partnere, pritom ne samo za Sjedinjene Američke Države, već za kolektivni Zapad – istakla je.
Prema rečima Zaharove, Vašington je poslao svoju delegaciju na Haiti, između ostalog i zbog saopštenja o povezanosti američke privatne vojne kompanije sa regrutovanjem ljudi osumnjičenih za ubistvo ili planiranje atentata na šefa države.
– Postoje sumnje da je američka privatna vojna kompanija na neki način umešana u regrutovanje ili obuku ljudi koji su sada optuženi ili se sumnja da su učestvovali u ubistvu predsednika Haitija – izjavila je Zaharova.

Ključni događaji u istoriji Haitija

Moizova smrt je samo pogoršala političke tenzije u zemlji koje su neraskidivo povezane sa skandalom oko “Petro kariba”, alijanse koju je 2005. godine osnovao tadašnji predsednik Venecuele Ugo Čaves čime je dozvolio siromašnim karipskim zemljama da kupuju naftu od Karakasa po sniženim cenama.

Međutim, 2019. godine Sud na Haitiju je utvrdio da su zvaničnici Moizove vlade proneverili 2 milijarde tog novca. Demostranti su tražili njegovu ostavku, ali se on oslonio na podršku SAD i imao je nameru da ostane na vlasti do februara 2022. godine.

Inače, ostrvo Hispaniolu su kolonizovali Španci posle dolaska Kristofera Kolumba 1492. godine, a 200 godina kasnije zapadni deo je pripao Francuskoj. Na brojnim plantažama, na kojima su se proizvodili šećer, rum i kafa, radili su robovi afričkog porekla. Tek 1801. godine bivši rob Tusn Luvertur pokrenuo je pobunu i ukinuo ropstvo, a 1804. Haiti je stekao nezavisnost pod vođstvom nekadašnjeg roba Žan-Žaka Desalinea, koji je ubijen dve godine kasnije.

1915. su Amerikanci okupirali ostrvo, a iako su se povukli 1943. ostao je njihov politički uticaj kao i finansijska kontrola.

Period posle Drugog svetskog rata obeležio je Fransoa Duvalijer, zvani Papa Dok, koji je uz podršku vojske stupio na vlast, a to vreme je bilo obeleženo brojnim kršenjima ljudskih prava. 1967. Duvalije se proglasio za doživotnog predsednika, a njegovu diktaturu je obeležila velika represija pod palicom ozloglašene tajne policije.

Duvalijer je preminuo 1971. kada ga je nasledio sin Žan-Dok ili Beba Dok. Represija je bila još veća što je hiljade građana oteralo iz zemlje. Bežali su u čamcima ka Floridi, a mnogi su se udavili na putu ka boljem životu.

Sredinom 80-ih povećalo se nezadovoljstvo, pa je Beba Dok pobegao u Francusku, a narednih godina su se generali pučevima smenjivali na vlasti.

Prvi slobodni izbori su se održali 1990. godine kada je pobedu odneo bivši sveštenik Žan-Bertrand Aristid, međutim, smenjen je državnim udarom već naredne godine.

1994. godine američke trupe su intervenisale kako bi zbacile vojni režim i vratile Aristida. 1995. predsednik je postao Rene Preval, a četiri godine kasnije Aristid je osvojio drugi mandat uprkos spornim rezultatima.

Pročitajte još

Uznemirujući snimci sa Haitija: Narod osumnjičene vuče po ulici, želi zakon u svojim rukama (VIDEO)

I on je bio primoran da nekoliko godina kasnije napusti zemlju što je Haiti još više uvelo u haos i nasilje. Da stvar bude gora, od 2008. do 2010. zemlja se borila i sa kolerom i nestašicom hrane, a onda je 2010. stravičan zemljotres ubio između 100 i 300 hiljada ljudi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi