Sedmica u svetu: Za broj veća Rusija, korak Ukrajine ka NATO, urušavanje evropske ekonomije i Ijanovo pustošenje

U nedelji za nama (26. septembra - 2. oktobra) Rusija je pripojila četiri ukrajinske teritorije nakon što su se njihovi građani na referendumu izjasnili da žele da uđu u njen sastav, na šta je Kijev reagovao podnošenjem zahteva za brzo učlanjanje u NATO i nastavkom granatiranja ovih oblasti. Italija je dobila desničarsku vladu od koje su mnogi strahovali, uragan je protutnjao Kubom i Amerikom, a u Iranu su nastavljeni protesti zbog smrti Mahse Amini i ugnjetavanja žena.

Teška artiljerija

Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev izjavio je da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je potrebno, u unapred određenim slučajevima, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da Moskva ostaje spremna za pregovore sa Ukrajinom, ali da su se, s obzirom da se situacija promenila, i uslovi promenili.

U blizini gasovoda Severni tok u Baltičkom moru detektovane su podvodne eksplozije, zbog čega je gas iz njega počeo da curi i izbija na površinu, a Danska je odmah odbacila mogućnost slučajnosti i incident nazvala namernom akcijom. Poljski ministar je uzburao javnost objavivši fotografiju curenja i napisavši uz nju "hvala SAD", čime je upro prstom u Vašington, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova istakla je da gas curi na teritoriji koju kontroliše Amerika.

Danish Defence Command via AP

Tramp je objavio snimak u kom Bajden govori da Severnog toka neće biti i izrazio strah da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata, dok je Putin istakao da je sabotaža gasovoda čin međunarodnog terorizma i poručio da je u toku formiranje pravednijeg sveta. Rusija je tvrdila da iza incidenata u Baltičkom moru stoji Zapad, a kako će se curenje gasa iz Severnog toka odraziti na životnu sredinu i klimatske promene možete pročitati OVDE.

 

 

SAD su se, prema pisanju medija, uznemirile zbog "ruskih pretnji nuklearnim oružjem", pa su "pojačale aktivnosti", Pentagon je objavio spisak oružja koje je poslao Ukrajini, poljski ministar alarmirao je javnost rekavši da bi NATO mogao da odluči da direktno učestvuje u borbama u Ukrajini, a Zaharova je tvrdila da je Ukrajina tokom referenduma napade usaglašavala sa američkom vojnom komandom.

Za broj veća Rusija

Neposredno pred kraj referenduma u LNR, DNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti ruski predsednik je otkrio šta je njihov cilj, a u utorak su objavljeni rezultati koji su pokazali da su se građani sve četiri teritorije odlučili da uđu u sastav Rusije. Lider DNR rekao je da su rezultati referenduma "ostvarenje zavetnog sna", a predstavnici sve četiri teritorije tražili su od Putina zvaničan prijem u Rusku Federaciju.

Erdogan je posle referenduma rekao da Putin uvek ostvari ono što zamisli, rusko Ministasrtvo odbrane saopštilo je da će mobilisani Rusi braniti oslobođene teritorije, a Kremlj je poručio da će napad na ove oblasti smatrati napadom na svoju teritoriju. Putin je u petak potpisao sporazume o pristupanju Rusiji i održao govor u kom je posalao snažnu poruku Zapadu, a koji u celosti možete pročitati OVDE.

AP photo

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov predložio je iskusnim političarima da Putinov govor pročitaju od početka do kraja, u Moskvi je održan koncert sa velikim brojem ljudi na ulicama povodom stupanja novih teritorija u sastav Federacije, a Rusija je blokirala rezoluciju o nepriznavanju referenduma u SB UN.

Ukrajina je na prisvajanje teritorija reagovala tako što je podnela zahtev za hitan prijem u NATO, na šta je Zaharova regovala rekavši da je Kijev izabrao put na "NATO smetlište", dok je iz Amerike stigao neočekivan odgovor da sada nije vreme za prijem u Alijansu, a ovaj zahtev napravio je paniku u Beloj kući i iznenadio Bajdenovu administraciju. 

Urušavanje ekonomije EU

Putin je ove sedmice saopštio da će žetva žitarica u Rusiji dostići rekordan nivo i ocenio da sankcije na izvoz ruskog žita i đubriva mogu dovesti do globalne prehrambene krize, za šta je, kako je istakao, kriv kolektivni Zapad, dok je mađarski premijer Viktor Orban podvukao da su sankcije dale suprotan efekat i da Evropljani postaju siromašniji, a Rusi bogatiji, kao i da je Brisel lagao građane u vezi sa sankcijama.

Slovački premijer Eduard Heger izjavio je da su rastući troškovi električne energije doveli ekonomiju te zemlje u opasnost od "kolapsa", građani Španije izašli su na ulice tražeći povećanje plata i druge ekonomske mere koje bi im pomogle da se izbore sa skokom cena, u Francuskoj su sindikati ustali zbog istih problema, a u Pragu su uzvikivali "Češka na prvom mestu", dok je šefica Svetske trgovinske organizacije potvrdila da svet klizi u globalnu recesiju. 

Profimedia

Bez obzira na to, Evropska komisija je dan posle referenduma kao reakciju na njih predložila 8. paket sankcija, dok je Finska u petak odlučila da zatvori granicu za ruske turiste.

Ijanovo pustošenje

Uragan Ijan protutnjao je kroz Kubu i Ameriku i napravio veliku štetu. Na celoj Kubi nestalo je struje, zbog čega je ona nekoliko dana kasnije bila prisiljena da traži pomoć od SAD. Snimak oka uragana proširio se internetom, kao i fotografije iz Floride, koju je snažno pogodio, dok su snimci iz vazduha najbolje pokazali razmere njegovog pustošenja. Pričalo se da mrtvih ima na stotine, a posle Floride produžio je ka Južnoj Karolini.

Stara nova Italija

Nakon što je na parlamentarnim izborima koji su u Italiji održani u nedelju, 25. septembra, pobedila desničarska koalcija koja je na vlast dovela Đorđu Meloni, liderku Braće Italije, saopšteno je koliko je glasova ona tačno osvojila. Njen koalicioni partner Mateo Salvini, šef Lige, izjavio je da Italiju čeka pet godina stabilnosti, dok je drugi kolega s kojim se udružila bivši premijer i predvodnik stranke Napred, Italijo Silvio Berluskoni istakao da ova vlada neće skrenuti u populizam. Kojih pet stvari je obeležilo izbore u Italiji možete pročitati OVDE.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Meloni se prvo sastala sa Salvinijem, pa onda i sa Berluskonijem, dok je u Italiji nastala panika zbog njenih stavova o abortusu, zbog čega su ljudi izašli na ulice, a ko je kontroverzna liderka Braće Italije i po čemu je najviše poznata možete pročitati OVDE.

Krvava iranska jesen

Protesti u Iranu nastavili su se i ove nedelje, a u njima je stradala još jedna devojka koja nije nosila hidžab, a koja je upucana sa šest metaka, što je dodatno razbesnelo javnost. U Teheranu se ponovo tražila "smrt dikatatora", a vlasti su za proteste optužile Ameriku, rekavši da ona pokušava da naruši suverenitet Irana. 

AP Photo/Alastair Grant

Demonstranti su se u gradovima širom Irana sukobljavali sa policijom, udovica poslednjeg šaha  pozvala je Zapad da reaguje, do petka je u demonstracijama stradalo čak 83 ljudi, a zbog čega bi ovi nemiri mogli da sruše vladu Ebrahima Raisija možete pročitati OVDE. 

Pokolj u školi u Iževsku

Jedan muškarac je u ponedeljak pucao u srednjoj školi u ruskom gradu Iževsku, a nakon toga se ubio, odvevši sa sobom u smrt 15 osoba, dok je 20 ranio. Ubrzo zatim pojavili su se prvi snimci napada, u kojima puca na radnika obezbeđenja i đake, a otkriveno je i da je pre nego što je izvršio zločin na oružju ispisao reč koja je ukazala na njegov motiv.

Istog dana otkriven je njegov identitet, a narednog dana je objavljena i njegova fotografija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je ovaj incident terorističkim činom jer je mladić bio član neofašističke grupe, a ustanovljeno je i da je napadač bolovao od šizofrenije. Kanada je odlučila da uvede sankcije odgovornima za smrt Mahse Amini, a isto je predložila i Nemačka.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi