Posle smrti kraljice Elizabete II lista se promenila: Ko su sada najdugovečniji živi monarsi na svetu?

28.09.2022

09:14

0

Na prvom mestu je žena koja je često poređena sa pokojnom britanskom vladarkom

Posle smrti kraljice Elizabete II lista se promenila: Ko su sada najdugovečniji živi monarsi na svetu?
profimedia-0636764617 - Copyright Profimedia

Smrt kraljice Elizabete II u 97. godini dovela je do velikih promena ne samo u Velikoj Britaniji, nego i u celom svetu. Mnoge zemlje koje su je prihvatile za suverena sada postavljaju pitanje da li prihvatiti kralja Čarlsa III na njenom mestu, a uz to, zahteva se ukidanje titule princa od Velsa i ponovo dovodi u pitanje opstanak monarhije.

Promenila se i lista najdugovečnijih živih monarha, jer je sa prvog mesta uklonjena rekorderka koja je vladala Ujedinjenim Kraljevstvom 70 godina. Sada je na prvom mestu danska kraljica Margareta II, na drugo mesto se popeo švedski kralj Karl XVI Gustaf, dok je treće zauzeo knez Lihtenštajna Hans-Adam II.

1) Kraljica Margareta II - 50 godina

Danska kraljica Margareta II napunila je 82 godine u aprilu, tri meseca nakon što je na prestolu obeležila 50 godina, tokom kojih je zaobišla skandale, modernizovala monarhiju i učinila dansku kraljevsku porodicu jednom od najpopularnijih na svetu.

Ankete pokazuju da više od 75 odsto Danaca podržava svoju monarhiju, u poređenju sa manje od polovine stanovnika koji su želeli kraljevinu u trenutku kada je Margareta nasledila svog oca Frederika IX. Tada je 15 odsto građana želelo da Danska postane republika, a Margreta je bila ujedinjujuća i isključivo nepolitična figura, pa komentatori smatraju da je u velikoj meri zaslužna za opstanak svoje monarhije.

AP Photo/Darko Bandic
Kraljica Margareta II

Javne proslave jubileja odložene su za septembar zbog kovida, a komemoracije su bile ograničene samo na Margretu, koja je 2018. ostala udovica i ima osmoro unučadi, i koja je jednostavno položila venac na grob svojih roditelja.

Kraljica, u Danskoj poznata kao Dejzi, često se poredila sa Elizabetom II zbog svog snažnog osećaja dužnosti i neupitnog prihvatanja svoje uloge: ona je više puta rekla da nikada neće abdicirati i da će ostati na tronu dok ne padne.

2) Kralj Karl XVI Gustaf - 49 godina

Švedski kralj Karl XVI Gustaf ove godine je napunio 76 godina, ali se smatra savremenim skandinavskim monarhom koji učestvuje u podkastima, postavlja solarne panele na kraljevsku palatu i podržava promenu zakona kako bi ga nasledila njegova najstarija ćerka. On je na presto došao 15. septembra 1973.

Karl Gustaf je imao reputaciju mladića koji voli brze automobile kada je sa 27 godina postao najmlađi monarh na svetu. Biografija iz 2010. kasnije je otkrila nešto više, navodne posete podzemnim seksualnim klubovima i aferu sa švedskom pevačicom.

Kralj nikada nije porekao optužbe, rekavši samo da su on i kraljica Silvija „nastavili dalje“.

Profimedia
Kralj Karl XVI Gustaf

Međutim, bez formalne političke moći i čisto ceremonijalne uloge, Karl Gustaf, strastveni borac za životnu sredinu, od tada je rukovodio modernizacijom monarhije. Njegova ćerka Viktorija je retroaktivno postala princeza 1980. godine, zamenivši svog mlađeg brata Karla Filipa, koji bi inače bio naslednik.

Viktorija se udala za svog ličnog trenera, a Karl Filip za bivšeg modela i rijaliti TV takmičarku, i oboje učestvuju u mnogim dobrotvornim akcijama, od onih protiv maltretiranja do podržavanja LGBT pokreta i rada sa decom sa smetnjama u razvoju. Njihova sestra Medlin udala se za biznismena i živi u Majamiju.

Karl Gustaf je 2019. godine najavio da će, kako bi uštedeo novac poreskih obveznika i u dogovoru sa ostatkom porodice, potomci Madlen i Karla Filipa, petoro od sedmoro kraljevih unučadi, biti lišeni kraljevskih povlastica, što znači da neće imati pravo na državni dodatak.

Karl Gustaf je prošle godine izazvao kontroverzu prevazišavši ograničenja svoje uloge i rekavši da vladina politika tokom pandemije „nije uspela“ da spase živote.

3) Knez Hans-Adam II - 32 godine

Hans-Adam II (77), knez Lihtenštajna, rođen 14. februara 1945, došao je na presto 13. novembra 1989. godine.

Profimedia
Knez Hans-Adam II

Hans-Adam, najstariji sin princa Franca Jozefa II, proveo je svoju ranu mladost u zamku Vaduz sa svojom braćom i sestrom, ali oni nisu bili izolovani iz svakodnevnog života građana kneževine. Pohađao je osnovnu školu u gradu, a kao izviđač je učestvovao u kampovanju i drugim aktivnostima. Srednje obrazovanje stekao je na Škotskoj akademiji u Beču i u Cuocu u Švajcarskoj. Nakon kratkog perioda pripravništva u jednoj londonskoj banci, u jesen 1965. godine upisao se na Univerzitet u Sent Galenu u Švajcarskoj, na kom je diplomirao 1969. godine.

Kao prestolonaslednik, Hans Adam se živo interesovao za ekonomski i finansijski razvoj kneževine i za njene odnose sa drugim narodima. Bio je na čelu Fondacije kneza od Lihtenštajna od 1970. do 1984. godine. Otac mu je 1972. poverio upravljanje kneževskim imanjem, a na ceremoniji u Vaduzu 26. avgusta 1984 predao mu je veći deo svojih izvršnih ovlašćenja. On je u trenutku smrti bio najdugovečniji živi monarh, pošto je zemljom upravljao 51 godinu, a tada ga je zamenio Hans-Adam II.

Iako je Hans-Adam ranije izrazio svoje čvrsto uverenje u evropsko jedinstvo, on je 1991. objavio da Lihtenštajn, koji je zadržao dugu tradiciju političke i ekonomske nezavisnosti, neće tražiti članstvo u Evropskoj uniji, bez obzira na to što je pristupio Ujedinjenim nacijama (1990), Evropskoj asocijaciji za slobodnu trgovinu (1991), Evropskom ekonomskom prostoru (1995) i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (1995). Pod Hansom-Adamom, Lihtenštajn je uživao u nastavku prosperiteta koji je negovao Franc Jozef.

Prinčevi odnosi sa Parlamentom Lihtenštajna često su bili napeti. Hans-Adam je redovno pretio da će se preseliti u Austriju ako mu ne budu data šira ovlašćenja, koja su na kraju odobrena na referendumu 2003. godine. Trenutni kralj je 2004.  predao svakodnevnu vlast svom najstarijem sinu, prestolonasledniku Alojzu.

4) Kralj Harald V - 31 godinu

Profimedia
Kralj Harald V

Kralj Harald, rođen 21. februara 1937, na presto je došao 19. januara 1991. On je modernizovao norvešku monarhiju, preuredivši krunska imanja, promenivši način vođenje suda, oženivši se ženom koja nije plave krvi, kraljicom Sonjom, 1968, i dozvolivši svojoj deci, prestolonasledniku Hakonu i princezi Marti Luiz, da stupe u brak sa onima koje vole.

Harald, koji je nasledio svog oca Ulava V 1991, studirao je na Oksfordu i predstavljao svoju zemlju na jedriličarskim takmičenjima na tri Olimpijade, a ulogu je preuzeo bez stvarne političke moći. Smatra se da je veoma efikasan govornik i veliki zagovornik nacionalnog jedinstva, posebno u vremenima nacionalne krize.

Godine 2011, nakon što je Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi u dva napada, on je svojim podanicima, sa suzama u očima, rekao da je sloboda jača od straha, dodajući: „Dobro je biti zajedno u ovo vreme... Kao otac, deda i supružnik, mogu samo da osetim deo bola koji osećate. Kao kralj nacije, osećam to za svakog od vas.”

Govor iz 2016, kojim je obeleženo njegovih 25 godina na tronu, bio je naširoko pohvaljen, jer je Harald izrazio svoju podršku izbeglicama, verskoj toleranciji, raznolikosti i LGBT pravima, rekavši da Norvežani dolaze iz Avganistana i Pakistana, da veruju „u Boga, u Alaha, u univerzum i ni u šta“, a pomenuo je i „devojke koje vole devojke, dečake koji vole dečake i devojke i dečake koji se vole“.

Harald je nekoliko godina bio lošeg zdravlja, a 2003. operisao je rak bešike, što je primoralo prestolonaslednika Hokona da zauzme mesto regenta, ali je kralj istakao da neće abdicirati.

5) Veliki vojvoda Anri - 21 godinu

Profimedia
Veliki vojvoda Anri

Rođen 16. aprila 1955. u zamku Becdorf u Luksemburgu, Anri je pohađao srednju školu u vojvodstvu pre nego što je otišao u Francusku da maturira. Kasnije je studirao u SAD, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj i diplomirao je političke nauke na Univerzitetu u Ženevi 1980. godine. Tamo je upoznao Mariju Terezu Mestre, rođenu Kubanku, kojom se oženio 14. februara 1981. Par ima petoro dece - prestolonaslednika Gijoma, princa Feliksa, princa Luja, princezu Aleksandru i princa Sebastijana.

Pod vlašću njegovog oca, velikog vojvode Žana, Luksemburg je razvio jednu od najjačih ekonomija Evropske unije, imao je najnižu stopu nezaposlenosti i hvalio se prosečnim prihodima skoro duplo većim nego u ostatku Evrope. Međutim, kada je stidljivi Anri 7. oktobra 2020. došao na čelo zemlje posle očeve abdikacije, Luksemburg se našao pred jedinstvenim nizom problema.

Dok su relaksirana bankarska pravila dovela strane investicije u vojvodstvo, podižući ekonomiju na nove visine, prirodni prirašataj u zemlji bio je izuzetno nizak. To je rezultiralo zavisnošću od stranih radnika, što je za zemlju čiji je nacionalni moto „Želimo da ostanemo ono što jesmo“ daleko od idealne situacije.

Međutim, kao iskusan biznismen sa međunarodnom obukom i jakim osećajem za kulturni identitet, Anri je savršeni kandidat da reši ove probleme. On je takođe posvećeni ekolog, strastveni sportista i porodičan čovek.

U svom prvom obraćanju kao veliki vojvoda pozvao je svojih 429.000 građana da zadrže svoje porodične vrednosti i nacionalni identitet, istovremeno obećavajući da će osigurati jednaka prava za sve. Među svojim proklamovanim ciljevima, Anri je naveo da želi da pronađe pravi balans između otvorenosti potrebne prema drugim zemljama i očuvanja suvereniteta Luksemburga.

6) Knez Albert II - 17 godina

Profimedia
Knez Albert II

Kraljevska porodica Grimaldi iz Monaka, za koju se kaže da je najstarija dinastija u Evropi, imala je apsolutnu vlast do 1911, kada je Monako postao ustavna monarhija. Kneževina Monako je dom za manje od 10.000 državljana, ali ima skoro tri puta više bogatih stanovnika u krugu od 2,1 kvadratni kilometar teritorije koja se često naziva „stenom”.

Suvereni princ Albert II nasledio je krunu od svog popularnog oca, princa Renijea (monarsi Monaka su prinčevi, a ne kraljevi), koji je umro 2005. i koji se najviše proslavio brakom sa glamuroznom holivudskom zvezdom Grejs Keli, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 1982. godine.

Bogatstvo kraljevske porodice procenjuje se na milijardu dolara, uglavnom u zemlji, palatama, umetninama i kolekciji starinskih automobila. 

Bonus video

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti