Bliži se okršaj Lule i Bolsonara, a od toga zavisi sudbina prašume Amazona! (VIDEO)

Predsednički izbori u Brazilu se održavaju sutra, a među glavnim kandidatima su aktuelni lider Žair Bolsonaro i nekadašnji predsednik Luis Injasio Lula da Silva.

Prema poslednjim anketama, Lula je u prednosti sa 41 odsto glasova, u odnosu na Bolsonarovih 37. Da bi se pobedilo u prvom krugu, potrebno je osvojiti 50 odsto glasova.

Jedna od stvari koja je značajno obeležila Bolsonarov mandat je drastična seča šuma u Amazonskoj prašumi.

AP Photo/Silvia Izquierdo

Dešavanja u prašumi bi mogla da destablizuju globalnu klimu. Nestanak 20-25 odsto šume u basenu Amazona mogao bi da bude dovoljan za to, a nedavne studije su pokazale da je oko 18 procenata brazilskog Amazona već "počišćeno". Od ukupne teritorije prašume, 60 odsto se nalazi u Brazilu.

Stopa tzv. deforestacije je opadala tokom nekoliko godina, međutim, naglo se povećala stupanjem Bolsonara na vlast u januaru 2019. godine. U oktobru 2021, aktivisti i domorodačke grupe su čak podneli tužbu Međunarodnom krivičnom sudu zbog Bolsonarove politike prema životnoj sredini. Ipak, pravni stručnjaci kažu da bi mogle da prođu godine pre nego što sud uopšte odluči da li će prihvatiti slučaj ili ne.

Krčenje šuma

Krčenje šuma se prati preko satelitskih snimaka renomiranog brazilskog Nacionalnog instituta za istraživanje svemira. Snimci pokazuju da se područje, koje ostaje bez stabala, drastično povećalo otkad je desničarski političar postao predsednik, a radi se o više od 10.000 kvadratnih kilometara. Prošle godine je posečena oblast bila veća od 13.000 kvadratnih kilometara.

AP Photo/Leo Correa, File

Ipak, treba napomenuti da su brojke bile visoke i početkom Lulinog mandata. Međutim, pre 2019. postojao je 10-godišnji period tokom koga je stopa krčenja šuma opala, a Lula se zavetovao tokom ove izborne kampanje da će raditi na zaštiti životne sredine, ukoliko pobedi.

- Istina je da je deforestacija bila veoma visoka dvehiljaditih godina. Ali, to je značajno opalo od 2009. do 2018. godine zahvaljujući Akcionom planu za prevenciju i kontrolu seče šuma u Amazonu i drugim merama. Tako da, bilo je razočaravajuće videti da su brojke ponovo eksplodirale. Pod trenutnom vlašću, stvari su nazadovale umesto da idu napred - rekla je Erika Bečara, profesorka prava na Katoličkom univerzitetu u Sao Paolu.

Sve češći šumski požari

Razorni šumski požari su opustošili regiju Amazona proteklih godina, naročito 2019. i 2020. godine. Registrovao ih je i pomenuti institut, ali je u nekoliko navrata Bolsonaro negirao njihovo postojanje. Institut i aktiviste je optužio da žele da naškode Brazilu, a potom je odbio pomoć iz inostranstva.

AP Photo/Andre Penner

Tek u kasnoj fazi borbe sa požarima, Bolsonaro je poslao vojsku, ali je već tada bio na meti brojnih međunarodnih kritika.

Požari su direktno povezani sa sečom šuma. Te oblasti se pale kako bi se stvorili novi pašnjaci ili obradiva zemljišta.

- Amazonska prašuma nije oblast gde požari izbijaju tek tako i to redovno. Većinu su prouzrokovali ljudi - rekao je ekolog Divino Visente Silverio za Dojče vele. Kako je dodao, sušni periodi su sve duži i ekstremniji i to takođe utiče na jačanje požara i njihovo nekontrolisano širenje.

Prema podacima Insituta za istraživanje svemira, područje uništeno u požarima, zapravo, nije mnogo povećano tokom Bolsonarovog mandata u odnosu na prethodne godine. U 2019. se radilo o 72.450 kvadratnih km u odnosu na 77.400 2018. godine.

- Iako nismo zapazili povećanje pod Bolsonarom, možemo zabeležiti povratak jake veze između požara i krčenja šuma - rekao je Silverio.

AP Photo/Andre Penner, File

Takođe, 2019. i 2020. godine, kada su izbili veliki požari, nije bilo ekstremnih vremenskih uslova koji bi prouzrokovali da šume gore tako lako.

Nije krio svoje namere

Bolsonaro je poznat kao političar koji ne priznaje klimatske promene, ali je zato veoma blizak sa moćnim poljoprivrednim lobijem. Nije krio da Amazon vidi kao region za ekonomsku eksploataciju, a želja mu je da to bude teren za rudarstvo i poljoprivredu.

Domorodačke grupe su se često žalile da su se pod Bolsonarom povećale pretnje koje dobijaju jer se bore protiv farmera koji agresivno i nezakonito prisvajaju zemljište. Takođe, vlast su optužili da dozvoljavaju drvosečama i rudarima da zalaze u zaštićene oblasti.

Bolsonaro je svojevremeno predstavio i plan gradnje železničke pruge preko Amazona.

AP Photo/Leo Correa, File

Gradnja pruge od 1.000 kilometara bila bi najdestruktivniji projekat do sada, jer bi vozovi prolazili svega 500 metara od 726 zaštićenih oblasti.

Pruga “Ferograo” bi, takođe, uključivala i gradnju u krugu od 10 kilometara od još 18 oblasti koje su pod visokom zaštitom.

S druge strane, znatno bi bilo skraćeno vreme prevoza soje i druge robe i smanjili bi se troškovi. 

Da bi se seči šuma, ilegalnom rudarenju i drugim aktivnostima stalo na put, potrebe su nove mere, a vojna operacija bi bila potrebna da bi se Amazon očiostio od rudara koji rade na crno, drvoseča i rančera. Država bi morala da bolje reguliše tržište hrane i zlata i da daje podsticaje za održivu proizvodnju i koristi adekvatnu tehnologiju. 

Pluća planete

Amazonija se proteže na oko pet i po miliona kvadratnih kilometara i prekriva trećinu Južne Amerike. Tu živi blizu dva i po miliona vrsta insekata, preko 2.000 vrsta riba, više od 1.000 vrsta ptica i po 400 vrsta sisavaca, vodozemaca i reptila. U Amazoniji raste više 40.000 vrsta biljaka, od čega 16.000 vrsta drveća.

Kada se dogodi šumski požar, u atmosferu se emituje ugljen-dioksid, što povećava nivo ugljenika, a naučnici strahuju da ćemo uskoro biti u tački kada ni Amazonija neće moći da prima i da zadrži dovoljno ugljenika, koji će odlaziti direktno u atmosferu.

Nivoi zagađivača nalaze se i na visinama od 5.500 metara iznad Zemljine površine, u nekim regijama dosegli su maksimum od 160 volumnih delova na milijardu (ppbv), dok se za lokalne procene očekuje da će biti znatno više.

Ogromna prašuma, koja je nekada upijala emisije štetnih gasova i tako umanjivala posledice klimatskih promena, sada ih ubrzava, kažu stručnjaci.

AP Photo/Leo Correa

Ova kišna šuma jedan je od najvrednijih resursa koji svet ima za borbu protiv klimatskih promena.

Amazonija je najveća kišna šuma na planeti, a neretko se naziva i “plućima sveta”, zbog toga što apsorbuje enormne količine ugljen-dioksida i proizvodi oko 20 odsto kiseonika u svetu.

Poljoprivreda u Južnoj Americi takođe opstaje zbog kiše koja se proizvodi iz šume.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi