Protesti u Iranu mogli bi da sruše Raisijevu vladu: Ponovo se traži „smrt diktatora", a o krizi na samom vrhu priča se mesecima

Protesti su nastavljeni širom Irana, uprkos pokušajima vlade da ih uguši i izveštajima državnih medija u kojima se tvrdi da su demonstranti stavili tačku na svoje skupove.

Demonstracije, koje traju više od deset dana, izazvala je smrt 22-godišnje Mahse Amini, koja je preminula u bolnici tri dana nakon što ju je uhapsila moralna policija u Teheranu i odvela u „centar za prevaspitanje“ zbog toga što se nije pridržavala državnih pravila o hidžabu.

Protesti su od tada održani u više od 40 gradova, uključujući glavni grad Teheran, sa desetinama ubijenih u sukobima sa snagama bezbednosti. Prema navodima državnih medija, uhapšeno je najmanje 1.200 ljudi.

Skupovi koji su započeli pozivima na pravdu za Aminijevu smrt prerasli su u veći protest, ujedinjujući niz društvenih frakcija i klasa, a mnogi su pozivali na pad režima.

Šta je drugačije u aktuelnim protestima?

Trenutni protesti se ne razlikuju od ranijih antivladinih pokreta, ali su suštinska pitanja koja ih pokreću drugačija, kažu stručnjaci, što ih verovatno čini značajnijim.

AP Photo

Raniji talasi protesta, 2019, 2021. i ranije ove godine, prvenstveno su bili podstaknuti ekonomskim nedaćama, kaže Esfandijar Batmanghelidž, osnivač i izvršni direktor fondacije „Bourse & Bazaar" u Londonu, dodajući da je to bio jedan od glavnih razloga zašto se protesti nisu odrazili na druge segmente društva.

- Ovo je drugačije, jer sada ljudi zaista traže značajniju vrstu političke promene - rekao je Batmanghelidž, dodajući da je ovaj pokret olakšao generisanje solidarnosti među različitim društvenim grupama.

Današnji protesti takođe okupljaju mlađe Irance sa pristupom internetu koji nisu poznavali Iran pre Islamske Republike, rekla je Sanam Vakil, viša naučna saradnica programa za Bliski istok i Severnu Afriku u istraživačkom centru Četam haus u Londonu.

Da li se vlada sada oseća sigurnom?

Čini se da se vlada ne oseća ranjivijom nego ranije, rekla je Trita Parsi, potpredsednica Instituta Kvinsi u Vašingtonu, dodajući da tu možda greše.

Stručnjaci očekuju eskalaciju protesta. U nedelju je jedan od glavnih sindikata iranskih nastavnika pozvao na štrajk širom zemlje. Radnički štrajkovi su osetljiva tema u Iranu, jer vraćaju sećanja na revoluciju iz 1979. godine, kada je kolektivna radnička akcija delovala kao korisna taktika koja je pomogla da se sruši šah.

Hawar News Agency vía AP

- Mislim da je vrlo verovatno da ćemo videti još štrajkova, jer su se štrajkovi dešavali i pre ovoga - rekla je Trita Parsi, dodajući da bi štrajkovi mogli da povećaju pritisak na vladu.

Koliko je verovatno da će vlada pristati na ustupke i kako bi ti ustupci izgledali?

Analitičari kažu da će kraj protesta verovatno doći upotrebom grube sile nego ustupcima.

Vlada je okrivila zapadne medije za podsticanje protesta, aludirajući na strane zavere. Analitičari kažu da to određuje kako će se s njima postupati.

- Ako ove proteste vide kao bezbednosnu pretnju, a ne kao pitanje političke svrsishodnosti, veća je verovatnoća da će reagovati koristeći alate svog bezbednosnog aparata. Vlada ima daleko više kapaciteta za represiju nego za reformu u ovoj fazi - rekao je Batmanghelidž.

Sanam Vakil je istakla da čak i ako vlasti naprave ustupke kroz manje reforme, veće pitanje će biti kako naterati te mlade žene da vrate hidžab.

Ishod koji bi rešio problem bilo bi ukidanje policije za moral, rekla je ona, dodajući da je malo verovatno potpuno ukidanje zakona o hidžabu. Referendum koji bi Irancima omogućio da glasaju o pitanju hidžaba takođe bi mogao pomoći da se uguše protesti, rekla je ona, dovodeći u sumnju i to.

AP Photo/Yorgos Karahalis

Uprkos višednevnim demonstracijama širom zemlje i velikom broju mrtvih, protesti su i dalje bez vođe, a neki od najglasnijih i najvidljivijih njihovih zagovornika žive u egzilu jer je vlada ograničila pristup internetu u državi.

- Ovo je autohtoni iranski pokret i važno je naglasiti da su obični Iranci unutar zemlje pokretači onoga što se dešava - rekla je Sanam Vakil.

Za pregovore o promenama sa vladom, kao i za interno vođenje samog pokreta, bila bi neophodna figura, rekao je Batmanghelidž, jer protesti imaju širok spektar zamerki, koje prevazilaze obavezni hidžab i brutalnost državnog bezbednosnog aparata.

Takođe ostaje nejasno da li u iranskoj vladi postoje članovi koji razumeju ulog i spremni su da se zalažu za značajne promene u okviru postojeće strukture moći, dodao je Batmanghelidž.

Policija za nemoral

Dana 13. septembra, Mahsa Amini (22) i njen brat bili su na putu da bi se sastali sa svojom porodicom u Teheranu kada ih je zaustavila policija za moral. Ovo nije ništa neobično u današnjem Iranu i predstavlja samo „rutinsku” proveru ženske odeće.

U ovom slučaju, Mahsa Amini je sprovedena u policijsku stanicu na „obučavanje“, nakon što je njenom zabrinutom bratu rečeno da je sve u redu i da će se vratiti za sat vremena.

AP Photo/Bilal Hussein

Bio je to poslednji put da je video svoju sestru pri svesti. Nekoliko sati kasnije, brat i ostali članovi porodice pozvani su u bolnicu u Teheranu. Mahsa je bila u komi.

Druge žene u policijskom kombiju, koje su takođe bile privedene zbog „nepravilnosti" na odeći, rekle su da su policajci počeli da tuku Mahsu dok je još bila u vozilu i da se to verovatno nastavilo u stanici. Međutim, nisu dostavljeni nikakvi dokazi.

Ovo je tipična priča za Iran, gde nasilju ne pribegava samo moralna policija, već i obične starije žene. Na internetu postoji mnogo video-snimaka u kojima se mlade žene šamaraju zbog nepropisno nošene marame, ali jedna od njih nije imala sreće.

Kasnije su međunarodni i iranski reformistički mediji objavili fotografije snimljene u jednoj od teheranskih bolnica na kojima se vidi mlada žena kako leži na leđima sa cevčicom koja joj viri iz nosa. Lekari su pokušavali da je spasu 48 sati, ali uzalud. Mahsa je umrla u petak, 16. septembra. Bolnički tim je rekao da je po dolasku imala moždanu smrt.

- Pacijentkinji je urađena reanimacija, vratio joj se otkucaj srca i primljena je na odeljenje intenzivne nege. Nažalost, nakon 48 sati, u petak, pacijentkinja je ponovo doživela zastoj srca, usled moždane smrti. Uprkos naporima, medicinski tim nije uspeo da je oživi i pacijentkinja je umrla - navodi se u saopštenju bolnice koje je objavljeno na njenim nalozima na društvenim mrežama, da bi bilo izbrisano sat vremena kasnije.

AP Photo/Francisco Seco

Policija je umesto lekara počela da se obraća javnosti, tvrdeći da su je samo „usmeravali“ i da nije bilo batina. Objavili su snimak nadzornih kamera u kom se vidi kako se mlada žena onesvestila. U znak podrške svojim podređenima, ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi rekao je da je istraga u toku, ali je insistirao da devojka ima zdravstvenih problema od svoje pete godine.

Ove tvrdnje je opovrgla Mahsina porodica, koja je rekla da ona skoro nikada nije bila bolesna i da nikada nije patila od epilepsije ili srčanih problema. Njen otac je zahtevao da se pusti ceo snimak koji su tog dana napravile nadzorne kamere umesto kratkog snimka na kome ona pada.

- Zašto nisu pokazali snimak kada su mi izveli ćerku iz kombija? Zašto nisu pokazali šta se desilo u hodnicima pritvornog centra? - pitao je Mahsin otac, ali nikada nije dobio odgovore.

Nekoliko istaknutih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta objavilo je kritičke komentare zbog smrti devojke, dok je Robert Meli, specijalni izaslanik SAD za Iran, pozvao da se odgovorni kazne. Grupa za ljudska prava Amnesti internešenel takođe je zahtevala istragu incidenta.

Prvi protesti izbili su odmah nakon što su se pojavile vesti o Mahsinoj smrti, a ljudi su tražili pravdu. Mnogi su imali i političke zahteve, a neki su čak i skandirali „Smrt diktatoru!“, misleći na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneja. Opservatorija za blokadu interneta „NetBlocks" prijavila je prekid rada širom Teherana, što se povezuje sa tekućim protestima.

Neki iranski politički aktivisti, međutim, uspeli su da se oglase na internetu i da rukovodstvu Islamske Republike postave pitanja o Mahsinoj smrti. Mahmud Sadegi, bivši poslanik i reformistički političar, oglasio se na Tviteru da bi izazvao Hamneja.

Ajatolah Ali Hamnej, vrhovni vođa Irana; Profimedia

- Šta vrhovni vođa, koji je s pravom osudio američku policiju zbog smrti Džordža Flojda, kaže o postupanju iranske policije prema Mahsi Amini? - upitao je on.

Samo još jedan u nizu incidenata

Navodno premlaćivanje Mahse Amini samo je poslednji u nizu sličnih incidenata. Iran već duže vreme prati „čistoću“ žena, a ta praksa datira u suštini iz 1979. godine, kada je rođena moderna iranska država. Članom 638. Krivičnog zakonika propisano je da žene koje se pojavljuju u javnosti bez hidžaba čine krivično delo. Kodeks takođe dozvoljava policiji da sprovodi hapšenja po volji bez sudskog naloga. Zanimljivo je da su pre revolucije 1979. devojke u kratkim suknjama bile poznat prizor u zemlji, ne samo na ulicama, već i na naslovnicama časopisa.

Problemi s pravima žena u Iranu ne tiču se samo odeće. Grupe za ljudska prava više puta su pozivale međunarodnu zajednicu da odgovori na brojna hapšenja po optužbama za prostituciju i osude zbog govora na skupovima. Rani brakovi su još jedan problem. Prema Hjuman rajts voču, najmanje 16.000 devojčica uzrasta od 10 do 14 godina udato je protiv svoje volje samo tokom prvih šest meseci 2021. Komitet UN za ljudska prava kritikovao je Teheran, ali rukovodstvo zemlje je ignorisalo molbe UN da promeni svoju politiku prema ženama.

Ograničenja i kontrola su motivisani religijom, iako islam ne propisuje posebna pravila za oblačenje ili ponašanje. Ipak, iranski lideri su dali kuranskim idejama prilično uska tumačenja. Žena može da zavede plesom i pevanjem, tvrde oni, pa se javno igranje i pevanje moraju zabraniti. To je stajalo iza hapšenja 18-godišnje Mideh Hojabri 2018, koja je privedena nakon što je objavila video-snimke na kojima pleše na Instagramu. Jedan od videa ima skoro milion pregleda.

AP photo

Još jedna kontroverza oko ženskog morala pojavila se u leto 2022. kao rezultat onlajn reklama za sladoled „magnum”. Na snimku se vidi upečatljiva žena koja nosi crveni šal i crveni karmin dok se vozi i smeška se gledaocima pre nego što stane i uživa u sladoledu dok pozira pred kamerom.

Oglas je izazvao negodovanje u konzervativnim krugovima. Iranski sveštenici zahtevali su pravni postupak protiv proizvođača, tvrdeći da je oglas u suprotnosti sa normama javne pristojnosti i da predstavlja uvredu za vrednosti žena. Iako to nikada nije razmatrano na sudu, Ministarstvo kulture i islamske orijentacije ubrzo je zabranilo pojavljivanje žena u reklamama. Obaveštenja o novim ograničenjima poslata su iranskim školama umetnosti, bioskopima i reklamnim agencijama krajem jula.

U leto 2022. godine donesen je zakon koji predstavlja pravni osnov za zabranu reklama sa ženama, „zakon o hidžabu i čednosti”. On kažnjava one koji odbijaju da nose hidžab na propisan način i propisuje da marama pokriva kosu, vrat i ramena. Dokument takođe ovlašćuje policiju da privodi prekršioce.

Dekret da se ovo sprovede u delo potpisan je 15. avgusta nakon što su Iranke počele da protestuju i vode kampanju protiv tvrdolinijaškog pristupa vlade u primeni kodeksa oblačenja žena. Kampanje protesta počele su još sredinom jula, kako bi se poklopile sa Danom hidžaba i čednosti. Za razliku od vladine televizije koja prikazuje Iranke kako hodaju u povorci noseći zelene hidžabe i dugačke bele haljine, aktivisti su objavili video-snimke na kojima su one demonstrativno skidale maramu u javnom prevozu ili kod kuće. Nekoliko žena je uhapšeno zbog kršenja zakona.

Tada su se pojavili izveštaji da iranska vlada planira da uvede sistem za prepoznavanje lica kako bi otkrila žene koje ne nose hidžab kako je propisano.

AP Photo/Vahid Salemi, File

Pored toga, predsednik Raisi je zahtevao da se sadašnji zakoni koji regulišu žensku odeću pooštre. Nakon što je ova odluka izazvala kritike brojnih liberalno orijentisanih političara, Raisi ih je nazvao „arogantnim“.

Problematični predsednik i omraženi vrhovni vođa

Gubitak prava žena dešava se u posebno teškom trenutku za domaću i međunarodnu politiku. Raisijeva vlada odlučila je da izvrši pritisak na svoje stanovništvo tačno kada se i sama suočava sa naletom sankcija, sa preko 3.600 novouvedenih ograničenja, i kada su njeni odnosi sa Zapadom napeti kao i uvek.

Jedno od spoljnopolitičkih pitanja Irana je Raisijev imidž u svetu. U jednom od prvih intervjua koje je dao nakon stupanja na funkciju izbegao je da direktno odgovori na svoje stavove u vezi sa ubistvom miliona Jevreja tokom Holokausta (i izrazio sumnju da je do toga uopšte došlo).

Još jedan intervju je otkazan jer je američka novinarka odbila da pokrije glavu, a činjenica da je Raisi naredio pogubljenje hiljada ljudi osamdesetih nešto je što njegovi kritičari ne zaboravljaju da istaknu.

Još jedan spoljnopolitički izazov za Raisija jeste obnavljanje nuklearnog sporazuma sa SAD (poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije), koji je propao 2018. nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp najavio jednostrano povlačenje. Od tada se Rusija i EU bore da dovedu obe strane za pregovarački sto. Ukoliko bi novi sporazum bio potpisan, on bi pružio garancije da Iran neće težiti nuklearnom oružju u zamenu za delimično ublažavanje sankcija.

AP Photo/Vahid Salemi, File

U teoriji, ublažavanje ograničenja postavljenih Iranu trebalo bi da stabilizuje ekonomsku situaciju u zemlji, poboljšavajući živote običnih Iranaca. Međutim, postoji samo jedno pitanje – sporazum tek treba da bude potpisan, a s obzirom na glasine iz Brisela, ta perspektiva je daleko.

Istorijski gledano, ekonomski problemi bili su među glavnim faktorima koji potkopavaju poziciju iranskih lidera, a sada to utiče i na Raisijevo predsedništvo. Situacija se naglo pogoršala u proleće, kada su hiljade ljudi izašle na ulice, nezadovoljne zbog naglog skoka cena hrane.

Raisi je imao nesreću da bude primoran da donese jednu od najnepopularnijih odluka tokom svog kratkog predsedavanja - da smanji državne subvencije za uvezenu pšenicu. Ovo je dovelo do povećanja cene određenih osnovnih proizvoda na bazi brašna za 300 odsto. Povrh toga, poskupela su i druga osnovna dobra (poput biljnog ulja i mlečnih proizvoda). Situaciju su dodatno pogoršali ljudi koji su hteli da naprave zalihe hrane u strahu od još većeg poskupljenja.

Teheran je za situaciju okrivio spoljne faktore: ministar poljoprivrede Džavad Sadatinedžad rekao je da su to izazvali poremećaji u snabdevanju usled sukoba u Ukrajini i optužio „susednu zemlju“, ne precizirajući koju, da je pokušala da prokrijumčari tri miliona tona pšenice iz Islamske Republika. Sadatinedžad je objasnio da Teheran „ne može fizički da zaustavi“ krijumčare i da mu, stoga, nije preostala druga opcija osim da poveća cene kako bi obuzdao ekonomske prednosti krijumčarenja.

Konzervativni mediji okrivljuju bivšeg predsednika Hasana Rohanija, koji se zalagao za pragmatične odnose sa Zapadom. Stanovništvo je, međutim, bilo neuvereno: dosta im je inflacije (preko 30 odsto u 2022) i nezaposlenosti (preko 9 odsto), i kao rezultat toga hiljade Iranaca izašlo je na ulice tokom maja. Raisi je pozvan da se „hrabro povuče jer je postalo jasno da ne može da reši probleme zemlje“.

AP Photo/Vahid Salemi

Do kraja proleća, ponovo su izbili protesti, ovog puta zbog urušavanja desetospratnice poslovne zgrade u kojoj su poginule najmanje 24 osobe. Uzrok incidenta je, kako se navodi, nemar u procesu izgradnje i korupcija među zvaničnicima koji su dozvolili kršenje građevinskih propisa.

Mnogi su bili posebno ogorčeni zbog odgovora ajatolaha Hamneja, pošto je odlučio da ne objavi period nacionalne žalosti. Takođe se veruje da je naredio medijima da tu priču gurnu pod tepih. Narod je ponovo izašao na ulice, glasniji nego ranije, zahtevajući poštenu istragu tragedije. Ovog puta imali su novi slogan - „Smrt diktatoru!“ - kojim su tražili ostavku Alija Hamneja.

Kriza na vrhu

Glasine koje se poslednjih meseci šire u iranskim medijima i na društvenim mrežama aludiraju na to da vrhovni vođa umire i smenjuju se sa njegovim fotografijama na javnim događajima. Iako je stav da Hamnej ima dvojnika prilično popularan, nema direktnih dokaza da je to tačno. Poslednjih meseci praktično je prestao da se pojavljuje u javnosti, a propustio je čak i dvogodišnji sastanak Skupštine eksperata 6. septembra, gde je neophodno njegovo prisustvo.

Istog dana kada se pojavila vest o njegovoj smrti, „Njujork tajms“ je objavio da je vrhovni vođa otkazao sve sastanke jer je imao visoku temperaturu koja je nastala posle operacije. Izvori novina su tvrdili da je Hamnej u kritičnom stanju. Iako se Hamnej pojavio u javnosti sledećeg dana tokom verske ceremonije Arbain, to je malo doprinelo otklanjanju pitanja o budućnosti Irana.

AP Photo/Vahid Salemi, File

Glasine o pogoršanju njegovog zdravlja mogu potvrditi tvrdnje da mu je rak dijagnostikovan pre sedam godina. S obzirom na Raisijevu nesigurnu situaciju i masovne proteste koji su postali redovni događaji, analogije sa padom režima šaha Reze Pahlavija postale su popularne - on je bio bolestan i napustio je zemlju u žurbi, praktično je predavši verskim vođama 1979. godine. Amerika je pozvala američko rukovodstvo da bliže pogleda zdravstveno stanje vrhovnog lidera.

U međuvremenu, pitanje ko će, makar hipotetički, zameniti vrhovnog vođu Irana ostaje otvoreno. Sam Hamnej je na funkciji od 1989. Već počinju da se postavljaju pitanja kako će se tačno odvijati procedura izbora. Prema zakonu, Skupština eksperata trebalo bi da bira budućeg lidera, ali u praksi je postupak sproveden samo jednom, 1989. godine, kada je izabran Ali Hamnej.

Mnogo je pitanja i u vezi sa samim kandidatima - zasada se aktuelni predsednik i Hamnejev sin, 53-godišnji Mojtab Hoseini, smatraju potencijalnim favoritima. Stručnjaci sugerišu da sam Hamnej nadgleda izbor svog naslednika, pogotovo što rasprava o kandidatima spada u nadležnost skupštine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi