Panika zbog toplotnog talasa u Evropi: Zašto su temperature podivljale i kako se najpogođenije zemlje bore sa njima

Evropu je u poslednjih nekoliko dana zahvatio žestok toplotni talas, sa temperaturama koje će ove sedmice, kako se očekuje, oboriti nove rekorde i dovesti do toga da od vrućine umre nekoliko hiljada ljudi.

Vrućina koja je u ponedeljak i utorak pogodila zapad Evrope usledila je posle nekoliko sličnih dana na Pirinejskom poluostrvu, gde su stotine ljudi već umrle od posledica visokih temperatura koje su, prema rečima stručnjaka, dodatno povećane zbog klimatskih promena.

Britanska meteorološka služba izdala je prvo crveno upozorenje za ekstremne vrućine u Engleskoj, koje ukazuje na „opasnost po život", sa temperaturama koje su u utorak premašile 40 stepeni celzijusa, koliko je izmereno na aerodromu „Hitrou“.

- Prvi put otkako se mere temperature izmereno je 40 stepeni u Britaniji. Temperature i dalje rastu u mnogim mestima, tako da apelujemo na građane da budu oprezni - navela je gradska uprava Londona.

U međuvremenu, u Francuskoj temperature takođe prelaze 40 stepeni celzijusa, a na jugozapadu zemlje hiljade ljudi je evakuisano nakon što su požari goreli na više od 10.000 hektara.

Delovi Nemačke takođe bi mogli da dostignu 40 stepeni celzijusa do sredine nedelje, dok će zemlje istočne Evrope najviše stradati u četvrtak.

Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber

Ako postoji nešto što političari žele da izbegnu, to je ponavljanje 2003. godine, kada je toplotni talas u Evropi ubio više od 70.000 ljudi. Do sada je više od 1.000 ljudi umrlo od posledica toplote u Španiji i Portugalu.

Kako ekstremne vrućine mogu biti smrtonosne?

Najneposredniji rizici su toplotni udar i toplotna iscrpljenost, koji u nekim slučajevima mogu biti fatalni - posebno među starijim osobama i ljudima koji vežbaju ili rade na visokim temperaturama.

Kako temperatura raste, znojenje se povećava da bi se telo ohladilo isparavanjem. Takođe se šire krvni sudovi u blizini kože čime se se krvi omogućava da stigne do ekstremiteta. Bez rehidratacije ovo može dodatno da optereti srce i dovede do toga da srednji krvni pritisak opasno pada - što u ekstremnim slučajevima dovodi do otkazivanja organa.

Takođe, kada temperatura pređe 37,5 stepeni, samo znojenje postaje manje efikasno.

- Znoj isparava zbog toplote iz vazduha, a ne iz tela. Zbog toga znojenje ne može da vas ohladi - rekao je doktor Sajmon Kork, viši predavač fiziologije na britanskom Univerzitetu Anglija Raskin.

Do toplotnog udara dolazi kada telo više ne može da održava temperaturu, što može dovesti do oštećenja mozga i organa ukoliko se pogođenoj osobi hitna lekarska pomoć ne pruži na vreme.

Tanjug/Laurent Gillieron/Keystone via AP

Stvarni broj smrtnih slučajeva od toplotnog talasa obično je mnogo veći od prijavljenog. Pošto toplota stavlja ćelije i organe tela pod stres, ona ima tendenciju da pogorša postojeća stanja i bolesti.

Naročito među bolesnima, starijim ljudima i veoma mladima suočavanje sa visokim temperaturama može uzeti ozbiljan danak nekoliko dana, pa čak i nekoliko nedelja kasnije.

- Toplotni talasi zaista ubijaju iznenađujuće veliki broj ljudi - rekla je Hana Klok, istraživač prirodnih opasnosti na Univerzitetu u Redingu.

Čak i temperature od 25 stepeni mogu da pogoršaju kardiovaskularne probleme, što je vodeći uzrok smrti uzrokovane toplotom među starijima od 65 godina, rekao je Majk Tipton, profesor ljudske i primenjene fiziologije na Univerzitetu u Portsmutu.

Visoke temperature takođe smanjuju cirkulaciju vazduha i dovode do porasta njegovog zagađenja, pogoršavajući respiratorne probleme poput astme, sa potencijalno fatalnim posledicama.

40 stepeni je normalna temperatura u nekim delovima sveta - zašto je Evropa zabrinuta?

U mnogim evropskim zemljama zgrade nisu projektovane da izdrže ni temperature za pet stepeni iznad 20, kaže Marijam Zakarija, klimatolog na Imperijal koledžu u Londonu.

Tanjug/AP Photo/Christophe Ena

To je ozbiljan problem u severnoj Evropi, gde je večina kuća izgrađena tako da zadrži toplotu kako bi se stanovnicima pomoglo da bolje izdrže hladnoću, što dovodi do porasta unutrašnje temperature tokom toplotnog talasa. Samo mali deo ovih domova ima klima-uređaj.

Gradovi koji nisu izgrađeni tako da izdrže visoke temperature takođe u mnogim slučajevima nemaju odgovarajuću infrastrukturu da se ljudi rashlade (zelenilo koje obezbeđuje hlad i vodene površine), ili mere hitnog reagovanja kako bi se pomoglo najugroženijim.

Da li je ovo posledica klimatskih promena?

Nagomilavanje ugljen-dioksida zbog sagorevanja fosilnih goriva učinilo je toplotne talase intenzivnijim i učestalijim širom sveta, uključujući i Evropu.

- Verovatnoća da će u Velikoj Britaniji biti dana kada će temperatura dostizati 40 stepeni celzijusa veća je 10 puta zbog trenutnih klimatskih uslova koje su svojim delovanjem prouzrokovali ljudi - rekao je Nikos Kristidis, naučnik za klimatske atribucije u britanskom Met ofisu.

Klimatske promene izazivaju toplotne talase na dva načina, rekla je Zakarija. Jedan je jednostavno zadržavanje više toplote u globalnom sistemu.

- Toplija atmosfera znači više ekstremnih vrućina - rekla je ona.

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

Drugi uticaj je „dinamičan“ - što znači promenu vremenskih obrazaca, koji mogu doneti toplotu i kišu u regione u kojima ih inače nema. U slučaju Evrope ove godine je sporo kretanje visokog pritiska donelo užareni vazduh iz severne Afrike.

Ovakvi toplotni talasi postaće sve češći u narednim decenijama, čak i ako vlade ispoštuju svoja obećanja da će smanjiti količinu emisija.

- Čak i ako bi se ostvarila trenutna obećanja o smanjenju emisija, takvi ekstremi mogli bi da se dogode na  svakih 15 godina posle 2100. godine - rekao je Kristidis.

Kako političari treba da reaguju?

Gradska veća u Francuskoj omogućila su da posete muzejima i drugim klimatizovanim mestima budu besplatne, a rad bazena produžen. Opštinske vlasti takođe imaju registre za ugrožene i prijavljuju im se oni ljudi koji žive sami i mogu biti u opasnosti.

London je ove nedelje postavio besplatne punktove za vodu, ali pored neposrednih mera, zemljama su potrebni dugoročni akcioni planovi za borbu s visokim temperaturama, rekao je Sjoukje Filip iz Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta. To znači sadnju više drveća u gradovima, izgradnju domova otpornih na toplotu, rekonstrukciju zgrada i uspostavljanje sistema ranog upozorenja.

EU poziva gradske i vladine zvaničnike da preduzmu ove mere.

Tanjug/Andrew Milligan/PA via AP

- Prilagođavanje klimatskim promenama je fundamentalno i treba da postane brže, pametnije i sistematičnije - rekao je portparol Evropske komisije za „Politiko".

Da li je Evropa poseban slučaj?

Iako toplotni talasi utiču na većinu delova sveta, postoje regionalne razlike, kaže Filip.

- Toplotni talasi u zapadnoj Evropi formiraju se brže nego u nekim drugim regionima. Različiti faktori mogu uticati na to: isušivanje tla, promene u mlaznim strujama ili područja visokog pritiska koja često ostaju na jednom mestu duže vreme - rekao je on.

Istraživanje Međuvladinog panela za klimatske promene pokazuje da se temperature širom Evrope povećavaju brzinom koja premašuje prosečne globalne temperaturne promene u godinama koje dolaze, dok će se učestalost i intenzitet vrućih ekstrema takođe povećati.

Koje evropske zemlje su najviše pogođene

Portugalija

Portugalska vlada je u nedelju snizila nivo uzbune zbog poboljšanja vremenskih uslova zbog kojih je poslednjih dana izbilo stotine požara.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Skoro 250 novih požara prijavljeno je u petak i subotu, najviše severoistočno od Porta, ali je u nedelju vlada saopštila da bi temperature mogle pasti i za osam stepeni u narednim danima. Snižavanje nivoa upozorenja omogućiće poljoprivrednicima žetvu letnjih useva u ranim jutarnjim i večernjim satima.

Portugalski premijer Antonio Košta rekao je u ponedeljak da zemlja „nema vremena za gubljenje“ u borbi protiv klimatskih promena, dodavši da je ključno ulagati u obnovljive izvore energije.

Kako prenosi Rojters, portugalsko ministarstvo zdravlja saopštilo je u subotu uveče da je od vrućine prethodne nedelje umrlo više od 650 ljudi, većinom stariji.

U Lozanu u centru Portugalije u sredu je izmereno rekordnih 46,3 stepena. Vlada je objavila crvenu uzbunu u 16 ​​od 18 okruga na kopnu sa više od stotinu opština koje su bile pod ozbiljnim rizikom od ruralnih požara.

Španija

Oko 30 odvojenih požara besni širom Španije, a temperature su na nekim mestima već nekoliko dana više od 40 stepeni.

Oko 360 ljudi umrlo je u periodu od 10. do 15. jula zbog ekstremne vrućine, procenio je Institut za javno zdravlje "Karlo III". Među žrtvama je i 60-godišnji muškarac koji je radio kao čistač ulica u Gradskom veću Madrida kada se srušio u petak. Njegova telesna temperatura bila je 41,6 stepeni kada je njegovo telo otkriveni.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Španska železnička kompanija "Renfe" obustavila je saobraćaj između Madrida i Galicije zbog požara u Zamori.

Požari su već uništili oko 14.000 hektara zemlje od Andaluzije i Ekstremadure na jugu i zapadu, preko centralnih regiona Kastilja-La Manča i Kastilja i Leon, i u Mursiji i regionu Valensije na istoku.

Izgorela je gotovo polovina šumovitog područja Sijera de la Kulebra, planinskog lanca na severozapadu Španije, što ovaj požar čini najvećim zabeleženim u španskoj istoriji.

U blizini regije Kosta del Sol, popularne turističke destinacije na jugu Španije, oko 2.300 ljudi moralo je da se evakuiše zbog požara koji se proširio na planinski lanac Sijera de Mihas.

Italija

Reka Po, najduža u Italiji, dostigla je rekordno nizak nivo vode nakon meseci bez obilnih padavina. Protežući se od Alpa do Jadranskog mora, ona je vitalni izvor vode koja se koristi za piće, navodnjavanje i hidroelektrane.

Tanjug/AP Photo/Lewis Joly

U regionu Pijemont u severnoj Italiji više od 170 opština izdalo je ili planira da izda uredbe o potrošnji vode, što znači zabranu svake upotrebe osim za hranu, upotrebu u domaćinstvu i zdravstvenu zaštitu. Svako ko bude uhvaćen da koristi vodu za navodnjavanje javnih ili privatnih bašta, pranje dvorišta ili automobila može biti kažnjen sa 500 evra.

Italijanska vlada proglasila je vanredno stanje na većem delu severa.

U subotu je biskup Enriko Solmi održao misu na obalama reke u čast porodica koje su lično pogođene. Povorka je završena osvećenjem vode i molitvom za kišu, koja nije pala više od 200 dana.

Francuska

U Francuskoj je više od 14.000 ljudi evakuisano iz oblasti na jugozapadu zemlje, dok šumski požari besne u departmanu Žironda.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Prema lokalnim medijima, tri velika požara su i dalje aktivna i skoro 11.000 hektara zemlje je izgorelo do nedelje, gde južni vetar poznat kao maestral podstiče širenje. Odeljenje za meteorologiju obuhvatilo je 15 departmana crvenim alarmom zbog toplotnih talasa od Bretanje niz zapadnu obalu, a još 51 departman narandžastim alarmom, od severozapada Francuske do Azurne obale.

Brest u Bretanji prošlog ponedeljka je zabeležio najvišu temperaturu u svojoj istoriji - 35,8 stepeni celzijusa.

Francuska poslanica i članica Zelenih Melani Vogel tvitovala je da je temperatura površine zemlje dostigla 59 stepeni u Španiji i 48 stepeni na jugu Francuske.

- Ovo nije samo leto. Ovo je pakao i uskoro će postati kraj ljudskog života ako nastavimo sa našom klimatskom neaktivnošću - napisala je ona.

Velika Britanija

Vladini zvaničnici u Velikoj Britaniji upozorili su da bi zemlja trebalo da se pripremi za najtoplije dane u svojoj istoriji, sa temperaturama koje će dostići rekordnih 40 stepeni, što se danas i desilo. Meteorološki zavod izdao je prvo crveno upozorenje zbog velikih vrućina, što znači i da zdravi ljudi, a ne samo ranjivi, mogu biti ugroženi.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Prošlog ponedeljka nekoliko škola je zatvoreno i vratilo se učenju na daljinu, protiveći se vladinim savetima.

Portparol Met ofisa Grejam Madž pozvao je ljude čiji su rođaci ili susedi u grupi ugroženih „da se postaraju da uvedu odgovarajuće mere, jer su životi ljudi ugroženi ukoliko je prognoza tačna".

Zdravstveni sistem je takođe u probelmu. Mirijam Dikin, privremena zamenica izvršnog direktora Nacionalne zdravstvene službe, priznala je da zdravstveni sistem nije izgrađen da se nosi sa ekstremnim vremenskim prilikama. Neke operacije su otkazane jer operacione sale ne mogu da održavaju potrebnu temperaturu.

Vozovi su otkazani jer je temperatura veoma visoka, a kompanija "Netvork Rail" tražila je od ljudi da putuju samo ako je to apsolutno neophodno.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi